ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Osnov za naknadu zarade za zaposlenu ženu/preduzetnicu je prosečna zarada koju je ona ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i otvoreno trudničko bolovanje

Trudničko bolovanje je pravo na plaćeno odsustvo sa posla koje mogu da zatraže sve zaposlene mame. Na njega se nastavlja porodiljsko mirovanje, a za oba perioda trudnice imaju pravo na novčanu nadoknadu od strane poslodavca i države, koju propisuje Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023), i koja iznosi 100 odsto mesečnih primanja, ali ako ispune jedan uslov.

Ova naknada isplaćuje se prvih 30 dana trudnoće, ali i nakon toga ukoliko imate minimum 12 meseci radnog staža. Razlika je u tome što prvih 30 dana trudničkog bolovanja ovu naknadu isplaćuje poslodavac, dok nakon toga obaveza spada na teret RFZO (Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje).

Da biste ostvarili pravo i otišli na trudničko bolovanje, neophodno je da vaš izabrani ginekolog to preporuči ako posao može negativno da utiče na dalji tok trudnoće. Dakle to je pre svega odluka lekara i lekarske komisije. Trudničko bolovanje traje do otvaranja porodiljskog odsustva.

Sa druge strane, porodiljsko odsustvo (koje nije isto što i trudničko bolovanje) traje do 3 meseca od dana porođaja, a potom sledi i odsustvo radi nege deteta. Sve ukupno to traje godinu dana, odnosno 2 godine za treće i svako naredno dete.

Kolika će trudnicama biti plata tokom porodiljskog bolovanja zavisi u prvom redu od radnog staža, odnosno koliko su meseci radile pre otvaranja trudničkog bolovanja i od zarade koju su imale.

Prema Zakonu, osnov za naknadu zarade za zaposlenu ženu/preduzetnicu je prosečna zarada koju je ona ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i otvoreno trudničko bolovanje.

Tu zaradu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i to:

• osnovna zarada zaposlenog;
• deo zarade za radni učinak;
• uvećana zarada.

Ukoliko trudnica koja ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu kada je otvorila bolovanje, osnov za naknadu zarade za one mesece u kojima nije radila biće minimalna zarada za te mesece. Sabraće se zarade (za one mesece u kojima je žena radila) i minimalne zarade (za one mesece u kojima nije radila) i zbir koji se dobije podeliće se sa 12.

Visina naknade za porodiljsko odsustvo se obračunava na osnovu mesečne osnovice koja se dobija tako što se zbir svih zarada za poslednjih 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće) podeli brojem 18 bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.

Maksimalna mesečna osnovica ne može biti veća od 3 prosečne zarade u Srbiji.

Vrsta ugovora, radni odnos na određeno ili neodređeno, ne utiče na otvaranje bolovanja ove vrste, kao ni na visinu zarade.

Roditeljski dodatak u Srbiji za rođenje prvog deteta je od 1. januara 2024. godine uvećan i iznosi 371.614,46 dinara, predviđeno je rešenjem koji je potpisala ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić.

Roditeljski dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 329.643,66 dinara (mesečno 13.735,15 dinara), za treće dete, koji se isplaćuje u 120 rata, 1.977.861,97 dinara (mesečno 16.482,19 dinara), a za četvrto dete 2.966.792,95 dinara u 120 rata (mesečno 24.723,28 dinara), navodi se na zvaničnom sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiji.

Ovde se još navodi da jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije iznosi 123.871,49 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.867,58 dinara.

Izvor: Vebsajt Blic, 25.01.2024.
Naslov: Redakcija