KRIVIČNI ZAKONIK: Inicijativa za kriminalizaciju akušerskog nasilja

Akušersko nasilje kao vrsta zlostavljanja žena je kriminalizovano u Latinskoj Americi i postoji tendencija da kriminalizacija bude opšteprihvaćena. Poželjno bi bilo da i kod nas uđe u Krivični zakonik, ali nije nužno jer već imamo dovoljno zakona, samo ih treba poštovati, kaže advokat Ivana Soković Krsmanović, jedna od tri pravnice koje su sačinile i 2022. objavile izveštaj "Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama", u kojem su pobrojale čak 16 vrsta nasilja koje su žene doživljavale tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji.

Naš pravni sistem ne poznaje akušersko nasilje kao pojam, a Soković Krsmanović navodi da ono predstavlja kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz zdravstvene zaštite.

- SZO je izradila Smernice za postupanje tokom normalnog porođaja, a 2015. objavila je izveštaj na osnovu svedočenja žena o iskustvima u ginekološko-akušerskim ustanovama i utvrdila da postoje brojni slučajevi nepoštovanja i zlostavljanja tokom porođaja. Ujedinjene nacije su 2019. objavile izveštaj specijalnog izvestioca u vezi s nasiljem nad ženama, s fokusom na akušersko nasilje na porođaju, u kojem se navodi da akušersko nasilje postoji u celom svetu - kaže Soković Krsmanović:

- Poželjno je kriminalizovati akušersko nasilje, ali ne i nužno. Imamo Ustav Srbije, kao i brojne zakone, poput onog o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, o pravima pacijenata, o zabrani diskriminacije, a tu su i kodeksi Lekarske komore Srbije, ali i klinika, uz bezbroj međunarodnih konvencija na koje se Srbija obavezala. I bez kriminalizacije akušerskog nasilja imamo odličnu regulativu, koju treba poštovati.

Pravni tim koji su sačinile ove žene pozvao je žene da prijave akušersko nasilje.

- Naš pravni tim primio je oko 200 slučajeva koji su potvrdili da je akušersko nasilje sistemski problem i na osnovu toga smo izradili pravnu analizu "Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama". Najjači utisak tokom te analize, ujedno i najteža posledica akušerskog nasilja, po meni jeste činjenica da je veliki procenat žena koje su nam predočile svoja iskustva odlučio da zbog preživljenog akušerskog nasilja ne želi više da se porađa - kaže Soković Krsmanović i dodaje:

- Navedenu pravnu analizu dostavili smo Zaštitniku građana, Ministarstvu zdravlja, kao i Lekarskoj komori Srbije i Komori medicinskih sestara i tehničara. Nadležnim institucijama ukazali smo na sistemski problem akušerskog nasilja, predočili im primere u praksi, međutim, nismo dobili odgovor od bilo koje od navedenih institucija da su preduzele bilo koju radnju iz svoje nadležnosti.

Povodom najave ministarke zdravlja nakon smrti bebe u bolnici u Sremskoj Mitrovici, za šta roditelji optužuju ginekologa koji je izveo porođaj, da republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja sada rade na pravilnicima kojima će u budućnosti određivati pravila ponašanja i postupanja u porodilištima, advokatica kaže:

- Ginekološko-akušerske ustanove već imaju kodekse kojima su vrlo jasno i precizno uređena opšta pravila poslovnog ponašanja, sva četiri univerzitetska klinička centra u Srbiji imaju svoje poslovne kodekse, ali se oni ne poštuju. Nisu nam potrebni novi pravilnici, već obezbeđenje poštovanja postojećih.

Izvor: Vebsajt Kurir, Jelena S. Spasić, 26.01.2024.
Naslov: Redakcija