PREKRŠAJNI APELACIONI SUD: Usvojena pravna shvatanja na Sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda

Beograd, 26.12.2023. godine

Pitanje:

Da li okrivljenom koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost treba dosuditi troškove za pružene advokatske usluge uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost?

Pravno shvatanje:

Okrivljeni sa svojstvom fizičkog lica koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova na pruženu advokatsku uslugu, uvećanih za iznos poreza na dodatu vrednost, pod uslovom da uz zahtev dostavi potvrdu o evidenciji u sistemu PDV kao dokaz.

O b r a z l o ž e nj e

Dosadašnjim odlukama kako prvostepenim tako i drugostepenim uslovljavano je pravo na naknadu troškova na pruženu advokatsku uslugu dostavljanjem dokaza u vidu priloženog računa o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga okrivljeni platio troškove uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost, pri čemu je bio nesporan uslov da uz zahtev za naknadu troškova pruži dokaz u vidu potvrde da se nalazi u sistemu PDV, što je prema napomeni prilikom zauzimanja tog pravnog shvatanja navedeno da je građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici održanoj dana 05.07.2016.godine usvojio takav pravni stav, a i da je Ministarstvo finansija u vezi navedenog pitanja izneo svoje mišljenje dana 12.06.2009.godine i dana 10.05.2017.godine.

Međutim, u novijoj sudskoj praksi Vrhovnog kasacionog suda izraženoj kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda KZZ 1041/22 od 04.10.2022.godine, Rev 354/20 od 04.03.2020.godine i Rev 6068/21 od 18.11.2021.godine, eksplicitno proističe sasvim drugačiji zaključak baziran na odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, objavljenog u “Sl. glasniku RS” br. 123 od 28.12.2012.godine, 86 od 14.10.2015.godine, 52 od 06.07.2018.godine, 94 od 27.12.2019.godine, odnosno, Pravilnika o porezu na dodatu vrednost objavljenog u “Sl. glasniku RS” br. 37/21 od 14.04.2021.godine.

Nije sporno da je odredbom člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (“Sl. glasnik RS” br. 121/12), odnosno istim članom Tarife objavljene u “Sl. glasniku RS” br. 43/23 od 26.05.2023.godine, propisano da advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući poreza na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova. Nadalje, saglasno članovima 3. i 8. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS” br. 84/04), advokati se smatraju poreskim obveznicima jer se poslovi i radnje koje preduzimaju u cilju pružanja pravne pomoći u okviru bavljenja advokaturom smatraju uslugama pruženim uz naknadu i predmet su oporezivanja porezom na dodatu vrednost, dok je članom 42. tog Zakona obveznik dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga, međutim, članom 45. navedenog Zakona propisano je da Ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa ili se mogu izostaviti pojedini podaci u računu, odnosno predvideti dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa. S tim u vezi, Ministar finansija i privrede je doneo Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, koji je objavljen u “Sl. glasniku RS” br. 123/12, a kojim je propisao da obveznik poreza na dodatu vrednost nema dodatnu obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost za promet dobara i usluga fizičkim licima, sa izuzetkom preduzetnika, koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost (član 2. st. 1. tač. 1.). Takođe, Pravilnik o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS” br. 37/2021), propisuje u članu 164. st. 1. tač. 1. da obveznik PDV-a nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona, za promet dobara i usluga fizičkim licima sa izuzetkom preduzetnika, koji nisu obveznici PDV-a, odnosno za promet za koji se izdaje fiskalni račun u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija. Članom 281. st. 1. tač. 25. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost određen je prestanak važenja Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci.

Prema tome, branilac okrivljenog koji je prvostepenom prekršajnom sudu podneo zahtev za donošenje rešenja o troškovima sa uvećanjem od 20%, s obzirom da je u sistemu obveznika PDV-a, u obavezi je da priloži samo potvrdu o evidenciji u sistemu PDV-a kao dokaz, što dalje znači da mu se ne može postaviti obaveza od strane suda da pruži i dokaz u vidu računa koji je izdao primaocu usluga koji je fizičko lice, niti se od njega može zahtevati da sudu podnese dokaz da je u potpunosti ispunio svoju poresku obavezu prilikom naplate svake obavljene radnje u konkretnom predmetu.

Pitanje:

Koju advokatsku tarifu primeniti prilikom odlučivanja o visini troškova nagrade i nužnih izdataka branioca?

Pravno shvatanje:

Prilikom utvrđivanja visine troškova za nagradu i naknadu troškova za rad advokata primenjuje se Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja je važila u vreme donošenja meritorne odluke kojom je odlučeno i o tome ko snosi troškove prekršajnog postupka, u tom smislu na čiji teret ti troškovi padaju.

Izvor: Vebsajt Prekršajni apelacioni sud, 26.01.2024.
Naslov: Redakcija