Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI: Ukoliko se desi da vozilo nema ovaj papir, a učestvovalo je u saobraćajnoj nezgodi, vozaču može biti naplaćena kazna u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara


Saobraćajni udes bez povređenih i sa minimalnom materijalnom štetom, u kome se oba vozača slažu čija je krivica, može da prođe popunjavanjem "EU izveštaja o saobraćajnoj nezgodi", koji svaki vozač mora da ima u svom autu.

Ukoliko se desi da vozilo nema ovaj papir, a učestvovalo je u saobraćajnoj nezgodi, vozaču može biti naplaćena kazna čiji iznos se kreće u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara. Takođe svaka osiguravajuća kuća, prilikom registracije automobila u obavezi je da izda ovaj formular, u suprotnom i za njih je predviđena novčana kazna.

Poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon i 87/2018) zvanično je definisana visina štete do koje nije potreban da policija izvrši uviđaj, već se sve rešava popunjavanjem EU izveštaja.

Zvanično, visina štete je do 200.000 dinara, a po trenutnom kursu to je nešto manje od 1.700 evra. Međutim, procena štete, u ovom slučaju, može biti i "mač sa dve oštrice". Tako, na primer, kod novijih automobila jedan polomljen far i branik, kao i nekoliko ogrebotina mogu da koštaju otprilike toliko.

Brzina naplate štete naravno zavisi od osiguravajućih društava, a one to mogu dodatno da zakomplikuju.

U toku rešavanja zahteva, društvo za osiguranje ima pravo da pozove oba učesnika u saobraćajnoj nezgodi kod procenitelja kako bi se na licu mesta uporedila oštećenja i utvrdilo da li je sve zaista onako kako je opisano u izveštaju.

Zakon ne obavezuje vlasnike vozila da se odazovu na ovaj poziv. Još jedna otežavajuća okolnost kod dokazivanja visine nastale štete predstavlja situacija u kojoj je vozilo popravljeno u međuvremenu (na primer, zamenio far i branik), i baš iz ovog razloga savetuje se da se na mestu nesreće načine fotografije ili video zapis, a svakako nije loše obezbediti i nekog svedoka.

Popunjavanje EU izveštaja ima i dobrih strana, ukoliko nezgoda nije izazvala neki ozbiljniji saobraćajni prekršaj, vozač ne ide kod sudije za prekršaje, a samim tim izbegava veliku novčanu kaznu, dobijanje kaznenih bodova i privremeno oduzme dozvolu.

I na kraju, prema tvrdnjama vozača koji su prilikom sudara popunjavali "Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi" teorija je jedna stvar, ali je praksa često drugačija, pa je potreban dodatan oprez. Naime, osiguravajuće kuće često prave problem ako je šteta veća od 50.000 dinara, a ne postoji izveštaj da je policija izvršila uviđaj.

Zato se savetuje, ukoliko niste potpuno sigurni u proceni štete, sačekajte policiju, a ako nema povređenih i šteta nije velika, napraviće samo službenu belešku, a ne klasičan uviđaj. Na taj način je i osiguravajućim kućama smanjena mogućnost da "odugovlače" sa isplatom ili umanje nastalu štetu.

Osnovni uslov za popunjavanje EU izveštaja je da nema povređenih. Međutim, u praksi se dešava da se ovaj formular popuni, učesnici saobraćajne nesreće raziđu, a tek kasnije se ustanovi da je neko povređen. U takvom slučaju se prilikom posete lekara mora obavezno napomenuti da je povreda nastala usled saobraćajne nezgode, a lekar je dužan da pozove policiju, koja po dolasku u bolnicu sačinjava takozvanu "dopunu predmeta". Na osnovu te dopune je moguće tražiti naknadu nematerijalne štete.

Izvor: Vebsajt Danas, 25.01.2019.
Naslov: Redakcija