Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Udovice i udovci iz više brakova mogu da biraju porodičnu penziju


Ako je neko višestruki udovac ili udovica to mu ne uskraćuje pravo da bira od kog pokojnog bračnog druga će primati porodičnu penziju.

Višestruka udovica M. J. iz Beograda nasleđivala je penzije svih svojih pokojnih muževa. U sva četiri slučaja, koliko se puta do sada udavala i ostajala sama, za zamenu penzijskog čeka nije imala nikakvih pravnih prepreka. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018 - dalje: Zakon) je uvek bio na njenoj strani. Mogla je da bira od kog pokojnog supruga će naslediti prinadležnost. Kako i sama priznaje, uvek je gledala da uzme najveće primanje, jer joj to Zakon omogućava.

Ono što je za nju sada nepoznanica, pošto je iznenada posle pet godina braka, ostala i bez četvrtog muža, jeste dokle tako može? Odnosno, postoji li zakonsko ograničenje koliko puta neko ima pravo da nasleđuje porodičnu penziju. I da li ona uopšte više mora da podnosi zahtev za nasleđivanje ove penzije, ili može da nastavi da prima penziju kojom je zadovoljna.

Ona, još uvek, prima penziju od svog drugog supruga, budući da nije imao naslednike. Od prvog supruga je penziju primala tri godine, s tim što je tada dobijala 25 odsto, jer je on imao troje svoje dece s kojima je delila penziju. Kada je treći put ostala udovica rešila je da nastavi da prima penziju od drugog supruga, što čini do danas.

Ova četvrta porodična penzija trebalo bi da bude veća od one koju trenutno prima, za oko 70 evra, pa je advokat savetuje da podnese zahtev za to novo primanje, ali još nije sigurna da li će to i da učini. Jedino priznaje da su penzije svih prethodnih muževa neuporedivo veće od njene, koju je zaradila dok je svojevremeno radila kao krojačica.

Upitani da li za ovakve slučajeve postoji bilo kakvo ograničenje u smislu da se neko neograničeno puta ženi ili udaje i nasleđuje penzije, u PIO fondu odgovaraju, da Zakon omogućava korisniku da se, po sopstvenom izboru, opredeli za jedno od pripadajućih prava. Odnosno, da izabere povoljniju penziju koju će primati.

Ukoliko penziju ostvaruje samo supružnik preminulog korisnika (odnosno samo jedno lice), pripada mu 70 odsto od iznosa penzije preminulog korisnika.

Pravo na porodičnu penziju pripada sve dok korisnik ne uđe u osiguranje. Ukoliko se korisnik porodične penzije zaposli ili registruje samostalnu delatnost - porodična penzija mu se obustavlja, objašnjavaju u PIO fondu.

Porodični penzioner ima pravo da obavlja druge poslove po ugovoru o delu, pod uslovom da mu ugovorena naknada na mesečnom nivou bude u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih važeće u momentu uplate doprinosa.

Upitani da li bi ova penzionerka i sa svakim narednim brakom mogla da bira koju penziju želi da prima, u PIO kažu da, ukoliko se ostvari pravo na dve ili više penzija, može da se koristi samo jedna od tih penzija. Po sopstvenom izboru, bez drugih ograničenja.

Inače, supruga može da nasledi porodičnu penziju sa navršene 53 godine pod uslovom da je u momentu smrti supruga imala najmanje 45 godina. Udovac, pravno ovu penziju može da nasledi ako je u momentu smrti supruge imao najmanje 58 godina života.

Inače Zakon predviđa i da oni koji su se razveli imaju pravo na porodičnu penziju, ukoliko je sudskom presudom dodeljeno izdržavanje.

Osnov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju je isključivo bračna zajednica. Vanbračni supružnici ne mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju, nezavisno od toga koliko je trajala vanbračna zajednica. Ovo pravilo, međutim, ne važi za decu rođenu u vanbračnoj zajednici, koja su u svojim pravima potpuno izjednačena sa decom rođenom u braku.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 23.01.2019.
Naslov: Redakcija