Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI: Petina radioaktivnih gromobrana i dalje je na stambenim zgradama, ustanovama, privrednim objektima. Proceduru za njihovo uklanjanje pokreću vlasnici objekata i zgrada, a mogu ih skidati samo tri licencirane ustanove. Uklanjanje koči nedostatak novca, te je pokrenuta kampanja prikupljanja donacija


Radioaktivni gromobrani su zabranjeni i trebalo je da budu zamenjeni do maja 2014. godine. Međutim, od tri i po hiljade, koliko ih je bilo, petina je i dalje na stambenim zgradama, ustanovama, privrednim objektima. Struka kaže da ih treba ukloniti što pre. Posao koči nedostatak novca, pa je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu bezbednost pokrenula kampanju prikupljanja donacija.

Gromobran je najsigurnija zaštita od udara groma. Ali svi koji su postavljani od 1960. do 1970. godine moraju biti zamenjeni. Ima ih još 632, najviše u Vojvodini.

"Po opštinama ako pogledamo, od ta 632 najviše ih imaju Kikinda, Bečej, Pančevo. Sve su to gromobrani za koje mi znamo gde se nalaze, na kojoj visini se nalaze, koji je tip gromobrana, na kakvom se stubu nalazi, sve se prati i sve se do detalja zna", navodi Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu bezbednost Srbije.

Proceduru za njihovo uklanjanje pokreću vlasnici objekata i zgrada, a mogu ih skidati samo tri licencirane ustanove – dve su u Institutu "Vinča", a jedna je privatna. A dok se gromobrani ne uklone, važno je da stoje uspravno.

"Gromobrani u položaju u kom se nalaze od onog momenta kada su postavljeni nisu opasni po ljude. Oni postaju opasni tek u slučajevima kada se nakrive, odnosno kada noseće sajle popuste ili padnu, ili neovlašćeni i nestručni ljudi dođu u dodir sa radioaktivnim gromobranima", navodi Đorđe Lazarević, naučni saradnik u Institutu "Vinča".

Stare gromobrane treba što pre zameniti, a to je skup posao. Za uklanjanje jednog, što uključuje izradu dokumentacije, skidanje i skladištenje, ali i postavljanje novog gromobrana, potrebno je 3.000 evra.

Skladište se kao radioaktivni otpad, što je u nadležnosti preduzeća "Nuklearni objekti Srbije".

"Javno preduzeće 'Nuklearni objekti' vrši konstantan nadzor da se sve to skladišti na siguran i bezbedan način", navodi Dalibor Arbutina, vršilac dužnosti direktora JP "Nuklearni objekti Srbije".

Zabranjenih gromobrana ima još u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Hrvatskoj.

Izvor: Vebsajt RTS, Ružica Vranjković, 27.01.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija