Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE I OCENJIVANJU USAGLAŠENOSTI - Tekst propisa


I.          UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode, način ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima tehničkih propisa, obaveze isporučilaca i vlasnika proizvoda, pretpostavka usaglašenosti, zaštitna klauzula i klauzula o uzajamnom priznavanju, važenje inostranih isprava o usaglašenosti, obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima ocenjivanja usaglašenosti, opšti zahtevi za imenovanje i obaveze imenovanih tela, notifikacija tela za ocenjivanje usaglašenosti i tehničkih propisa, vođenje registara i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Primena

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na sve proizvode, osim na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona.

Ako posebnim zakonima i propisima iz stava 1. ovog člana nisu uređena pojedina pitanja koja uređuje ovaj zakon, na ta pitanja se primenjuju odredbe ovog zakona.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje način donošenja tehničkih propisa, vođenje registara, klauzula o uzajamnom priznavanju, Srpski znak usaglašenosti, postupak i način imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti, postupak i način notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, postupak i način nadzora nad imenovanim i notifikovanim telima i notifikacija tehničkih propisa, primenjuju se i na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona.

Značenje pojedinih izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         proizvod je svaki predmet, materijal ili rezultat nekog procesa, dobijen nezavisno od stepena prerade, a namenjen je za isporuku na tržištu, bez obzira da li je nov ili korišćen;

2)         isporuka na tržištu je svako činjenje dostupnim proizvoda na tržištu Republike Srbije radi distribucije, potrošnje ili upotrebe, u okviru privredne delatnosti, sa ili bez naknade;

3)         stavljanje na tržište je prva isporuka proizvoda na tržištu Republike Srbije;

4)         proizvođač je pravno lice ili preduzetnik koje izrađuje proizvod ili za koga se proizvod projektuje i izrađuje i koji stavlja taj proizvod na tržište pod svojim imenom ili trgovačkim znakom;

5)         zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koje ima pisano ovlašćenje proizvođača da u njegovo ime preduzima određene radnje;

6)         uvoznik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koje stavlja na tržište proizvod iz drugih država;

7)         distributer je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koje je uključeno u lanac isporuke, a nije proizvođač ili uvoznik;

8)         isporučilac je proizvođač, zastupnik, uvoznik ili distributer;

9)         ocenjivanje usaglašenosti je postupak kojim se utvrđuje da li su ispunjeni zahtevi određeni za proizvod, proces, uslugu, sistem, lice ili telo;

10)       telo za ocenjivanje usaglašenosti je pravno lice koje sprovodi aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti, što uključuje etaloniranje, ispitivanje, sertifikaciju i/ili kontrolisanje;

11)       imenovanje je odobrenje koje nadležni ministar daje telu za ocenjivanje usaglašenosti za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti ili za obavljanje drugih poslova u skladu sa zahtevima tehničkog propisa;

12)       imenovano telo je pravno lice koje obavlja poslove ocenjivanja usaglašenosti ili druge poslove u skladu sa zahtevima tehničkog propisa i koje ima odobrenje nadležnog ministra za obavljanje tih poslova;

13)       notifikovano telo je imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je prijavljeno Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije kao nezavisna treća strana za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti za određenu oblast i upisano u odgovarajući registar tih tela koji vodi Evropska komisija ("NANDO baza");

14)       notifikacija tela je prijavljivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije;

15)       notifikacija tehničkih propisa je prijavljivanje tehničkih propisa u pripremi, u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini, kao i prijavljivanje tehničkih propisa prema pravilima Evropske unije;

16)       isprava o usaglašenosti je deklaracija o usaglašenosti, izveštaj o ispitivanju, sertifikat, izveštaj o kontrolisanju ili drugi dokument kojim se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;

17)       deklaracija o usaglašenosti je izjava kojom proizvođač potvrđuje da su ispunjeni zahtevi za proizvod iz tehničkog propisa kojim je propisano sačinjavanje takve izjave;

18)       tehnička specifikacija je dokument kojim se utvrđuju tehnički zahtevi koje treba da ispuni proizvod, proces ili usluga;

19)       znak usaglašenosti je oznaka kojom se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa primenjivim zahtevima svih propisa koji propisuju stavljanje tog znaka;

20)       pregled je aktivnost redovnog, vanrednog ili drugog proveravanja ispunjenosti propisanih tehničkih zahteva za proizvod tokom veka upotrebe;

21)       povlačenje je svaka mera koja ima za cilj da spreči da se proizvod u lancu isporuke isporuči na tržištu;

22)       opoziv je svaka mera koja ima za cilj povraćaj proizvoda koji je već isporučen krajnjem korisniku;

23)       harmonizovani standard je evropski standard koji je donet na osnovu zahteva Evropske komisije za primenu u harmonizovanom zakonodavstvu Evropske unije;

24)       harmonizovano zakonodavstvo EU su propisi Evropske unije kojima se usklađuju uslovi za trgovanje proizvodima;

25)       SE znak je oznaka kojom proizvođač potvrđuje da je proizvod usaglašen sa primenjivim zahtevima harmonizovanog zakonodavstva EU kojim je propisano stavljanje tog znaka;

26)       modul je vrsta tipskog postupka ocenjivanja usaglašenosti propisanog u harmonizovanom zakonodavstvu EU.

Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano zakonima kojima se uređuju opšta bezbednost proizvoda, standardizacija, akreditacija i tržišni nadzor.

II.         TEHNIČKI PROPISI I ZAHTEVI ZA PROIZVODE

Tehnički propis

Član 4.

Tehnički propis je svaki propis kojim se za proizvod, odnosno grupe proizvoda, uređuje najmanje jedan od sledećih elemenata:

1)         tehnički zahtevi koje mora da ispunjava proizvod koji se isporučuje na tržištu, odnosno stavlja u upotrebu (u daljem tekstu: tehnički zahtevi);

2)         tehnička dokumentacija, postupci ocenjivanja usaglašenosti i drugi postupci koje sprovodi isporučilac u cilju ispunjavanja zahteva tehničkog propisa;

3)         zahtevi za proizvode tokom veka upotrebe i postupci koje se sprovode u cilju obezbeđivanja ispunjenosti tih zahteva;

4)         pregledi proizvoda tokom veka upotrebe;

5)         dokumentacija koja prati proizvod prilikom isporuke na tržištu, odnosno stavljanja u upotrebu ili tokom upotrebe;

6)         oznake i način označavanja proizvoda;

7)         zahtevi koje mora da ispuni imenovano ili drugo telo za ocenjivanje usaglašenosti;

8)         zahtevi u pogledu pakovanja i obeležavanja;

9)         drugi zahtevi u pogledu svojstava proizvoda pre ili nakon stavljanja na tržište.

Tehničkim propisom mogu se urediti i drugi zahtevi za isporučioce i druge subjekte u vezi sa zahtevima tehničkog propisa, kao i aktivnosti provere ispunjenosti propisanih zahteva nakon stavljanja proizvoda na tržište ili u upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.

Tehnički propisi donose se radi zaštite potrošača, javnog zdravlja, životne sredine ili drugog javnog interesa.

Način donošenja tehničkog propisa

Član 5.

Tehnički propis priprema, odnosno donosi ministarstvo u okviru svog delokruga (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo), odnosno drugi organ ili organizacija u skladu sa posebnim zakonom.

Tehnički propis donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije, mera i dragocenih metala (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Tehnički propis u pripremi se dostavlja Ministarstvu radi notifikacije u skladu sa pravilima potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija.

Prilikom pripreme, donošenja i primene tehničkog propisa nadležno ministarstvo uzima u obzir naročito:

1)         sprečavanje nepotrebnih prepreka u trgovini;

2)         ravnopravnost domaćih i stranih proizvoda na tržištu;

3)         korišćenje objavljenih srpskih standarda kojima se preuzimaju međunarodni, odnosno evropski standardi, kao osnove za pripremu tehničkog propisa;

4)         određivanje primerenog roka za početak primene tehničkog propisa;

5)         promenjene okolnosti do kojih je došlo posle donošenja tehničkog propisa, radi njegove izmene ili stavljanja van snage;

6)         ostvarivanje ciljeva tehničkog propisa na način koji je najmanje ograničavajući po trgovinu i u tom smislu vrši izmene ili stavlja van snage tehnički propis;

7)         zahteve koje proizvod treba da ispunjava prvenstveno u pogledu funkcionalnih karakteristika, a ne u pogledu izgleda ili opisnih karakteristika proizvoda.

Način propisivanja tehničkih zahteva

Član 6.

Zaštita javnog interesa u tehničkom propisu obezbeđuje se propisivanjem bitnih zahteva, kojima se utvrđuje nivo te zaštite, tako što se ti zahtevi propisuju u vidu ciljeva koje treba postići (u daljem tekstu: bitni zahtevi) ili, gde to nije moguće ili nije odgovarajuće, u cilju obezbeđivanja zaštite potrošača, javnog zdravlja, životne sredine ili drugog javnog interesa, u vidu detaljnih specifikacija.

Tehnički zahtevi propisuju se tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem na objavljeni srpski standard ili drugu tehničku specifikaciju.

Ukoliko se tehničkim propisom preuzimaju bitni zahtevi harmonizovanog zakonodavstva EU, tim propisom se vrši pozivanje na odgovarajuće srpske standarde kojima su preuzeti harmonizovani standardi i koji obezbeđuju pretpostavku usaglašenosti sa takvim bitnim zahtevima, s tim da se nivo zaštite javnog interesa u tehničkom propisu može utvrditi na drugi način.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ukoliko nema objavljenog srpskog standarda u odgovarajućoj oblasti, u tehničkom propisu može se vršiti pozivanje na međunarodni, evropski ili nacionalni standard druge države ili na drugu tehničku specifikaciju.

Institut za standardizaciju Srbije, na zahtev nadležnog ministarstva, dostavlja obaveštenje o tome da li za proizvod koji se uređuje tehničkim propisom postoji odgovarajući srpski standard ili predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni ili evropski standard.

Pretpostavka usaglašenosti

Član 7.

Tehničkim propisom može se propisati da se pretpostavlja da je proizvod usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je usaglašen sa odgovarajućim srpskim standardima kojima su preuzeti harmonizovani standardi ili ukoliko nema takvih standarda u određenoj oblasti, drugim relevantnim standardima ili tehničkim specifikacijama za tu oblast.

Ministar koji rukovodi radom nadležnog ministarstva (u daljem tekstu: nadležni ministar), sastavlja spisak srpskih standarda ili tehničkih specifikacija iz stava 1. ovog člana.

Spisak iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

III.        OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI I SRPSKI ZNAK USAGLAŠENOSTI

Propisivanje ocenjivanja usaglašenosti

Član 8.

Zahtevi za ocenjivanje usaglašenosti utvrđuju se tehničkim propisom.

Kada se tehničkim propisom utvrđuju zahtevi za ocenjivanje usaglašenosti, tim propisom se može propisati da u postupku ocenjivanja usaglašenosti učestvuju proizvođač, imenovano, odnosno notifikovano telo i/ili organ državne uprave.

Tehničkim propisom se određuje vrsta isprave o usaglašenosti koju je proizvođač, zastupnik, odnosno uvoznik dužan da sačini ili obezbedi za proizvod pre njegovog stavljanja na tržište ili upotrebu.

Tehničkim propisom može se propisati da pojedine aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti sprovodi telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa odgovarajućim srpskim standardom, koji sadrži zahteve za tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Način sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, načela i glavni principi ocenjivanja usaglašenosti, način određivanja troškova ocenjivanja usaglašenosti, moduli i isprave o usaglašenosti uređuju se propisom koji donosi Vlada.

Postupci ocenjivanja usaglašenosti

Član 9.

Tehničkim propisom utvrđuje se način ocenjivanja usaglašenosti, koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.

Ocenjivanjem usaglašenosti se smatraju i postupci verifikacije stalnosti performansi proizvoda.

Postupci ocenjivanja usaglašenosti iz stava 1. ovog člana mogu biti utvrđeni i u standardu ili drugoj tehničkoj specifikaciji na koju se poziva tehnički propis.

Načela propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti i modula u harmonizovanoj oblasti

Član 10.

Moduli za određeni proizvod, odnosno grupe proizvoda, koji se propisuju tehničkim propisom utvrđuju se u skladu sa sledećim principima:

1)         da modul bude odgovarajući za određeni proizvod, odnosno grupu proizvoda;

2)         da modul bude odgovarajući u odnosu na vrstu, prirodu i stepen rizika koji predstavlja, odnosno može predstavljati proizvod;

3)         ako je obavezno učešće nezavisne treće strane, proizvođaču se omogućuje izbor između modula ocenjivanja usaglašenosti kojima se obezbeđuje garancija kvaliteta i modula sertifikacije proizvoda;

4)         izbegavati module kojima se nameću previše strogi zahtevi u odnosu na rizike za proizvode na koje se primenjuje tehnički propis.

Moduli iz stava 1. ovog člana se primenjuju na proizvod koji je predmet ocenjivanja usaglašenosti, a u skladu sa zahtevima navedenim u tim modulima iz tehničkog propisa.

Ako se na određeni proizvod primenjuje više tehničkih propisa kojima su propisani postupci ocenjivanja usaglašenosti, neophodno je obezbediti međusobnu usklađenost i konzistentnost postupaka ocenjivanja usaglašenosti.

U slučaju neserijskih proizvoda i proizvodnje malih serija, tehnički i netehnički zahtevi koji se odnose na postupke ocenjivanja usaglašenosti propisuju se na način da omogućavaju olakšanu primenu u odnosu na takvu proizvodnju.

Pri propisivanju modula iz stava 1. ovog člana, u meri u kojoj je to odgovarajuće:

1)         tehnički propis u pogledu tehničke dokumentacije, može da sadrži zahtev za dodatnim informacijama u odnosu na module;

2)         tehničkim propisom može da se definiše odgovarajući vremenski period u kome su proizvođač, odnosno telo za ocenjivanje usaglašenosti dužni da čuvaju dokumentaciju, s tim da taj period može biti različit u odnosu na module;

3)         tehničkim propisom može se propisati da proizvođač ima izbor da li će ispitivanja sprovoditi akreditovano telo u njegovom sastavu ili pod odgovornošću imenovanog, odnosno notifikovanog tela koje je odabrao proizvođač;

4)         ako se sprovodi postupak verifikacije proizvoda, tehničkim propisom propisuje se da li proizvođač obezbeđuje da se pregledi i ispitivanja proizvoda vrše pregledanjem, odnosno ispitivanjem svakog pojedinačnog proizvoda ili pregledanjem, odnosno ispitivanjem proizvoda na statističkoj osnovi;

5)         tehničkim propisom se obezbeđuje da sertifikat o pregledu tipa ima propisan rok važenja;

6)         u pogledu sertifikata o pregledu tipa, tehnički propis sadrži relevantne informacije u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti i pregledima tokom veka upotrebe koje će biti sadržane u sertifikatu ili njegovim prilozima;

7)         tehnički propis sadrži rešenja u vezi sa obavezama imenovanog, odnosno notifikovanog tela da obaveštava organe koji vrše imenovanje, odnosno notifikaciju;

8)         ako imenovano, odnosno notifikovano telo vrši periodične provere, tehnički propis sadrži odredbe o tome koliko često to radi.

Pri primeni modula i u drugim slučajevima gde je to odgovarajuće, tehničkim propisom se:

1)         ako se vrše provere, odnosno verifikacije proizvoda, propisuje koji su proizvodi za koje se vrše takve provere, koja su odgovarajuća ispitivanja, koje su odgovarajuće šeme uzimanja uzoraka i operativne karakteristike statističkog metoda koji se primenjuje, kao i radnje koje će preduzeti imenovano, odnosno notifikovano telo, ili proizvođač;

2)         ako se vrši pregled tipa, propisuje koji je odgovarajući način za to (tip projekta, tip proizvodnje, tip projekta i proizvodnje) i potrebni uzorci.

Tehničkim propisom se mora obezbediti mogućnost podnošenja primedbe na odluke imenovanog, odnosno notifikovanog tela.

Izuzetno, tehničkim propisom se može propisati da, na obrazložen i opravdan zahtev, organ državne uprave nadležan za donošenje tehničkog propisa kojim se propisuju tehnički zahtevi za određeni proizvod ili grupu proizvoda, može odobriti stavljanje na tržište i upotrebu proizvoda za koji nije primenjen propisani postupak ocenjivanja usaglašenosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko takva odredba postoji u harmonizovanom zakonodavstvu EU i u cilju zaštite javnog interesa u skladu sa tim tehničkim propisom.

Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač

Član 11.

Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi proizvođač, tim propisom se mogu propisati i zahtevi vezani za internu ili fabričku kontrolu proizvodnje naročito u pogledu tehničke dokumentacije, procesa proizvodnje, označavanja i sačinjavanja odgovarajuće isprave o usaglašenosti.

Interna ili fabrička kontrola proizvodnje je postupak ocenjivanja usaglašenosti koji obuhvata sve mere koje su potrebne da proces proizvodnje i praćenje tog procesa obezbede usaglašenost proizvoda sa tehničkim propisom.

Ukoliko je u tehničkom propisu kojim je preuzeto harmonizovano zakonodavstvo EU propisano da u postupku ocenjivanja usaglašenosti može učestvovati akreditovano telo u sastavu proizvođača, to telo mora da bude organizovano kao zasebna organizaciona jedinica koja ne sme da učestvuje u izradi, isporuci, montaži, korišćenju ili održavanju proizvoda čiju usaglašenost ocenjuje i može da pruža usluge isključivo proizvođaču u čijem se sastavu nalazi.

Posebni zahtevi za akreditovana tela u sastavu proizvođača iz stava 3. ovog člana bliže se uređuju propisom koji donosi Vlada.

Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo

Član 12.

Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa postupkom ocenjivanja usaglašenosti, koji je utvrđen tehničkim propisom.

Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti samo u obimu koji je potreban u skladu sa tehničkim propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa propisom iz člana 8. stav 5. ovog zakona.

Imenovano telo pri ocenjivanju usaglašenosti uzima u obzir veličinu i strukturu preduzeća, sektor u kome to preduzeće posluje, stepen složenosti tehnologije proizvodnje predmetnog proizvoda, kao i masovnu ili serijsku prirodu proizvodnog procesa, u skladu sa propisom iz člana 8. stav 5. ovog zakona, pri čemu mora poštovati nivo strogosti i stepen zaštite koji se zahteva za proizvode da bi bili u skladu sa tehničkim propisom.

Za proizvod koji prati inostrana isprava o usaglašenosti, imenovano telo može da izda domaću ispravu o usaglašenosti bez sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, ako su imenovano telo i telo koje je izdalo inostranu ispravu o usaglašenosti potpisnici sporazuma o uzajamnom prihvatanju rezultata ocenjivanja usaglašenosti ili su članovi međunarodnog sistema za ocenjivanje usaglašenosti.

Imenovano telo može da sačini i izda domaću ispravu o usaglašenosti bez sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti iz stava 4. ovog člana i u slučaju kada je telo koje je izdalo inostranu ispravu o usaglašenosti upisano u registar notifikovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti koji vodi Evropska komisija, odnosno kada je telo koje je izdalo inostranu ispravu o usaglašenosti akreditovano od strane nacionalnog tela za akreditaciju koje je potpisnik sporazuma o priznavanju tehničke osposobljenosti tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti merila stavlja ili obezbeđuje stavljanje zaštitnog žiga.

Ukoliko imenovano telo utvrdi da nisu ispunjeni propisani zahtevi, odnosno zahtevi odgovarajućih standarda ili tehničkih specifikacija, ne izdaje ispravu o usaglašenosti i zahteva da proizvođač, odnosno drugi podnosilac zahteva za ocenjivanje usaglašenosti preduzme odgovarajuće korektivne radnje.

Ako imenovano telo, prilikom provere usaglašenosti, posle izdavanja isprave, utvrdi da više nisu ispunjeni propisani zahtevi, tražiće od proizvođača, odnosno drugog lica na čije ime je izdata takva isprava, da preduzme odgovarajuće korektivne radnje i po potrebi može, privremeno ili trajno, da oduzme ispravu o usaglašenosti ili da ograniči važenje te isprave.

Ako se ne preduzmu korektivne radnje iz stava 8. ovog člana ili ako one nemaju očekivani rezultat, imenovano telo ograničava, privremeno ili trajno oduzima ispravu o usaglašenosti.

Vrsta, oblik i način stavljanja zaštitnog žiga iz stava 6. ovog člana uređuje se propisom koji donosi ministar nadležan za poslove koji se odnose na tehničke propise

Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave

Član 13.

Kada je posebnim zakonom ili tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave, nadležni organ državne uprave sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa postupcima utvrđenim tim propisom.

Kada je posebnim zakonom ili tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave, tim propisom se može propisati da za potrebe tog organa određene aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti sprovodi ovlašćeno, odobreno ili drugo telo za ocenjivanje usaglašenosti, kome je taj organ odobrio da sprovodi aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti.

Ako organ državne uprave, posle izdavanja isprave o usaglašenosti, prilikom provere usaglašenosti utvrdi da više nisu ispunjeni propisani zahtevi, naložiće isporučiocu ili drugom licu odgovornom za ocenjivanje usaglašenosti da preduzme odgovarajuće korektivne radnje i po potrebi može rešenjem, privremeno ili trajno, da oduzme ispravu o usaglašenosti ili ograniči važenje te isprave.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

Troškovi ocenjivanja usaglašenosti iz stava 1. ovog člana padaju na teret podnosioca zahteva za ocenjivanje usaglašenosti.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na postupak oduzimanja isprave o usaglašenosti, odnosno ograničavanje važenja te isprave primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Srpski znak usaglašenosti

Član 14.

Proizvod koji je usaglašen sa tehničkim propisom označava se Srpskim znakom usaglašenosti, ako je to utvrđeno tehničkim propisom.

Ukoliko je tehničkim propisom preuzeto harmonizovano zakonodavstvo EU kojim se propisuje stavljanje SE znaka, tim propisom se utvrđuje obaveza označavanja proizvoda Srpskim znakom usaglašenosti.

Proizvod koji nije usaglašen sa tehničkim propisom, odnosno proizvod za koji nije propisano označavanje Srpskim znakom usaglašenosti, zabranjeno je označiti tim znakom.

Zabranjeno je proizvod označiti drugim znakom koji nije Srpski znak usaglašenosti već na njega samo podseća svojim sadržajem ili oblikom čime bi kod potrošača ili drugog korisnika mogao da stvori zabludu da se radi o Srpskom znaku usaglašenosti ili ako bi označavanje proizvoda drugim znakom smanjilo vidljivost, odnosno čitljivost Srpskog znaka usaglašenosti.

Oblik, izgled, sadržaj i način stavljanja znaka usaglašenosti uređuje se propisom koji donosi Vlada.

IV.        IMENOVANO TELO ZA OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI

Opšti zahtevi za imenovanje

Član 15.

Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti, tim propisom se utvrđuju i zahtevi koje to telo mora da ispuni, naročito u pogledu:           

1)         pravnog statusa tog tela;

2)         stručne osposobljenosti zaposlenih i drugih angažovanih lica;

3)         opreme;

4)         nezavisnosti, nepristrasnosti i odsustva sukoba interesa u odnosu na isporučioca proizvoda koji je predmet ocenjivanja usaglašenosti;

5)         postupanja sa prigovorima na njegov rad i donete odluke;

6)         čuvanja poslovne tajne;

7)         zahteva koji se odnose na odgovornost za aktivnosti podizvođača;

8)         osiguranja od odgovornosti za štetu.

Zahtevi iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na tela za ocenjivanje usaglašenosti iz člana 13. stav 2. ovog zakona.

Postupak imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti, način utvrđivanja ispunjenosti propisanih zahteva za imenovana tela i način sprovođenja nadzora nad tim telima uređuje se propisom koji donosi Vlada.

Obaveze imenovanog tela u vezi sa angažovanjem podizvođača

Član 16.

Imenovano telo može da, uz saglasnost podnosioca zahteva za ocenjivanje usaglašenosti, podugovori podizvođača ili povezano pravno lice u smislu odredaba zakona kojim se uređuju privredna društva, da sprovede određene poslove u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti ako podizvođač ili povezano pravno lice ispunjava opšte zahteve iz člana 15. ovog zakona.

Imenovano telo može da podugovori podizvođača ili povezano pravno lice iz stava 1. ovog člana samo za obavljanje poslova za koje je imenovano. Imenovano telo zadržava odgovornost za poslove koje obavlja podizvođač ili povezano pravno lice.

Imenovano telo je dužno da organu nadležnom za imenovanje stavi na raspolaganje relevantnu dokumentaciju koja se odnosi na kompetentnost podizvođača ili povezanog pravnog lica za poslove iz st. 1. i 2. ovog člana.

Donošenje rešenja o imenovanju tela za ocenjivanje usaglašenosti

Član 17.

Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti, rešenje o njegovom imenovanju donosi nadležni ministar u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Nadležni ministar donosi rešenje o imenovanju, ako telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je podnelo zahtev za imenovanje ispunjava zahteve iz tehničkog propisa u smislu člana 15. ovog zakona.

Pri donošenju rešenja o imenovanju, uzima se u obzir sertifikat o akreditaciji koji je izdalo Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS), u meri u kojoj su propisani postupci ocenjivanja usaglašenosti obuhvaćeni obimom akreditacije.

Pri ocenjivanju ispunjavanja propisanih zahteva, uzima se u obzir i ispunjenost zahteva srpskih standarda kojima su preuzeti odgovarajući harmonizovani standardi, koji sadrže zahteve za tela za ocenjivanje usaglašenosti, u meri u kojoj su ti zahtevi obuhvaćeni navedenim standardima.

Rešenje iz stava 1. ovog člana može biti vremenski ograničeno ili doneto pod raskidnim ili odložnim uslovom.

Nadležno ministarstvo, pre donošenja rešenja o imenovanju, dostavlja predlog rešenja Ministarstvu na mišljenje.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Obaveštenja koja dostavlja imenovano telo

Član 18.

Imenovano telo dužno je da ispunjava zahteve utvrđene rešenjem o imenovanju, kao i da obavesti nadležnog ministra o:

1)         odbijanju izdavanja, ograničavanju, privremenom ili trajnom oduzimanju isprave o usaglašenosti;

2)         izmenjenim okolnostima koje mogu da utiču na obim i uslove imenovanja;

3)         zahtevu nadležnog inspektora u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti;

4)         podugovaranju podizvođača za poslove iz člana 16. ovog zakona.

Pored obaveštenja iz stava 1. ovog člana na zahtev nadležnog ministarstva imenovano telo dostavlja i obaveštenja o:

1)         izvršenom ocenjivanju usaglašenosti iz obima svog imenovanja u Republici Srbiji i inostranstvu;

2)         drugim aktivnostima u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti.

Kada je to predviđeno tehničkim propisom, imenovano telo je dužno da obaveštava druga imenovana tela koja za iste proizvode obavljaju poslove ocenjivanja usaglašenosti iz tog tehničkog propisa, o negativnim i, na zahtev, pozitivnim rezultatima ocenjivanja usaglašenosti.

Imenovano telo, dužno je da organu tržišnog nadzora dostavi obaveštenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana, a na zahtev tog organa i obaveštenja iz stava 2. ovog člana.

Nadzor nad radom imenovanih tela

Član 19.

Nadzor nad radom imenovanih tela, odnosno ispunjavanjem zahteva za imenovanje i ispunjavanjem obaveza posle izdavanja rešenja o imenovanju, vrši nadležno ministarstvo. Nadzor nad radom imenovanih tela obuhvata i nadzor nad ispunjavanjem zahteva za podizvođače i povezana pravna lica iz člana 16. ovog zakona.

ATS najmanje jednom godišnje dostavlja nadležnom ministarstvu izveštaje o statusu akreditacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, koje je to ministarstvo imenovalo na osnovu akreditacije od strane ATS.

Suspenzija ili oduzimanje imenovanja

Član 20.

Ako nadležni ministar utvrdi da imenovano telo više ne ispunjava zahteve za imenovana tela propisane ovim zakonom i tehničkim propisom na osnovu kojeg je doneto rešenje o imenovanju, ili da ne izvršava svoje obaveze, odnosno da izvršava obaveze na način koji nije u skladu sa odredbama ovog zakona i tehničkog propisa na osnovu kojeg je doneto rešenje o imenovanju, donosi rešenje o suspenziji ili oduzimanju imenovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak i u skladu sa propisom iz člana 15. stav 3. ovog zakona.

Suspenzija ili oduzimanje imenovanja može biti delimična u odnosu na rešenje o imenovanju. Maksimalan period trajanja suspenzije je šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o suspenziji.

Pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, nadležni ministar može da odredi rok za otklanjanje nedostataka koji ne može biti duži od 60 dana.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

U slučaju donošenja rešenja o oduzimanju ili suspenziji imenovanja ili u slučaju da imenovano telo prestane sa radom, nadležni ministar nalaže tom telu da izvrši prenos dokumentacije u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti drugom imenovanom telu ili da omogući dostupnost te dokumentacije nadležnim organima.

Tokom suspenzije imenovanja, telo za ocenjivanje usaglašenosti ne sme obavljati poslove ocenjivanja usaglašenosti koji su predmet suspenzije.

U slučaju da telo za ocenjivanje usaglašenosti tokom suspenzije imenovanja obavlja poslove iz stava 6. ovog člana, ili ne otkloni neusaglašenost do isteka suspenzije, nadležni ministar donosi rešenje o oduzimanju imenovanja za poslove koji su predmet suspenzije.

U slučaju oduzimanja imenovanja, telo za ocenjivanje usaglašenosti ne može podneti zahtev za imenovanje za iste poslove u periodu od najmanje dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju imenovanja.

Nadležni ministar odlučuje o periodu u kome se ne može podneti zahtev za imenovanje iz stava 8. ovog člana. Ova odluka je sastavni deo rešenja o oduzimanju imenovanja.

Notifikacija tela za ocenjivanje usaglašenosti Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije

Član 21.

Ministarstvo je organ nadležan za notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije i može notifikovati isključivo imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Ministarstvo je odgovorno za uspostavljanje i sprovođenje neophodnih postupaka za ocenjivanje i notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i nadzor nad radom ovih tela, uključujući i ispunjenost zahteva iz člana 16. ovog zakona koje se odnose na podizvođača ili povezano pravno lice.

Ministarstvo je dužno da obavesti Evropsku komisiju o postupcima iz stava 2. ovog člana, kao i o svim njihovim promenama.

Ministarstvo vrši notifikaciju na zahtev imenovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti koji se dostavlja preko nadležnog ministarstva.

Nadležno ministarstvo utvrđuje ispunjenost propisanih zahteva za notifikaciju u cilju sprovođenja nadzora nad radom notifikovanih tela i o tome obaveštava Ministarstvo radi informisanja Evropske komisije.

Odredbe čl. 12, 15, 16. i 18. ovog zakona shodno se primenjuju i na notifikovana tela.

Postupak notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, način utvrđivanja ispunjenosti propisanih opštih i posebnih zahteva za notifikovana tela, nadzor nad radom tih tela, kao i suspenzija i povlačenje notifikacije uređuje se propisom koji donosi Vlada.

Posebni zahtevi za organ nadležan za notifikaciju tela

Član 22.

Ministarstvo je dužno da obezbedi:

1)         da ne dolazi do sukoba interesa u odnosu na telo za ocenjivanje usaglašenosti;

2)         objektivnost i nepristrasnost u radu;

3)         da sve odluke koje se odnose na notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti donose kompetentna lica koja nisu učestvovala u ocenjivanju ispunjenosti propisanih zahteva za notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti;

4)         da ne nudi niti obavlja aktivnosti koje obavljaju tela za ocenjivanje usaglašenosti, niti da pruža savetodavne usluge na komercijalnoj ili konkurentskoj osnovi;

5)         poverljivost podataka i informacija do kojih dolazi u obavljanju svojih poslova, uključujući i poverljivost podataka koje treba zaštititi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka;

6)         dovoljan broj kompetentnih lica za obavljanje svojih poslova.

Zahtevi iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju na nadležna ministarstva koja utvrđuju ispunjenost propisanih zahteva za notifikaciju u cilju sprovođenja nadzora nad notifikovanim telima.

V.         OBAVEZE ISPORUČIOCA I VLASNIKA PROIZVODA U UPOTREBI

Usaglašenost proizvoda

Član 23.

Proizvod koji se isporučuje na tržištu, odnosno stavlja u upotrebu mora da ispunjava zahteve svih tehničkih propisa koji se odnose na taj proizvod.

Isporučilac je odgovoran za usaglašenost proizvoda koje isporučuje na tržištu u zavisnosti od svoje uloge u lancu isporuke, u skladu sa ovim zakonom.

Isporučilac je odgovoran za tačnost i potpunost podataka koje pruža o proizvodima koje isporučuje na tržištu i obezbeđuje da su ti podaci u skladu sa zahtevima primenjivih propisa.

Obaveze proizvođača

Član 24.

Proizvođač je dužan da, u skladu sa zahtevima tehničkog propisa:

1)         obezbedi da je proizvod koji stavlja na tržište projektovan i izrađen u skladu sa propisanim zahtevima;

2)         sačini potrebnu tehničku dokumentaciju i čuva je u propisanom roku, kada je propisano tehničkim propisom;

3)         obezbedi sprovođenje propisanog postupka ocenjivanja usaglašenosti i, ako je primenom tog postupka potvrđena usaglašenost proizvoda sa primenjivim zahtevima, sačini propisanu ispravu o usaglašenosti i čuva je u propisanom roku, kao i da stavi na proizvod propisani znak usaglašenosti, odnosno druge propisane oznake;

4)         obezbedi primenu postupaka kojima se osigurava održavanje usaglašenosti proizvoda u slučaju serijske proizvodnje, uzimajući u obzir izmene projekta i karakteristika proizvoda ili izmene u primenjenim standardima ili drugim tehničkim specifikacijama;

5)         kada je propisano tehničkim propisom i kada je to odgovarajuće u odnosu na rizik koji proizvod predstavlja, u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, vrši ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu, obrađuje informacije i, po potrebi, vodi evidencije reklamacija, kao i neusaglašenih i opozvanih proizvoda, i o tome obaveštava distributere;

6)         kada je propisano tehničkim propisom, obezbedi da je proizvod označen brojem tipa, partije, serijskim brojem ili drugim podatkom za identifikaciju proizvoda ili, ako to nije moguće, obezbedi da su ovi podaci navedeni na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;

7)         kada je propisano tehničkim propisom, navede na proizvodu svoje poslovno ime, registrovano trgovačko ime ili registrovani trgovački znak, kao i svoju kontakt adresu, ili ako to nije moguće, da navede ove podatke na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;

8)         obezbedi da proizvod prate propisana uputstva i informacije na srpskom jeziku, odnosno druga propisana dokumentacija;

9)         ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzme potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao;

10)       kada je propisano, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji;

11)       sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;

12)       sprovodi aktivnosti i obezbeđuje ispunjenost drugih zahteva utvrđenih tehničkim propisom.

Ovlašćeni zastupnik

Član 25.

Proizvođač može da ovlasti zastupnika da izvršava pojedine njegove obaveze dajući mu pisano ovlašćenje, koje zastupniku mora da omogući najmanje da:

1)         stavlja na raspolaganje nadležnim organima tržišnog nadzora propisanu ispravu o usaglašenosti i tehničku dokumentaciju tokom propisanog vremenskog perioda;

2)         dostavlja nadležnim organima, na obrazložen zahtev, sve informacije i dokumentaciju neophodnu za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda;

3)         sarađuje sa nadležnim organima, na zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod obuhvaćen ovlašćenjem proizvođača.

Proizvođač ne može da ovlasti zastupnika za izvršavanje obaveze iz člana 24. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kao ni za sačinjavanje tehničke dokumentacije.

Obaveze uvoznika

Član 26.

Uvoznik je dužan da, u skladu sa zahtevima tehničkog propisa:

1)         stavlja na tržište samo proizvode koji su usaglašeni sa propisanim zahtevima;

2)         obezbedi, pre stavljanja proizvoda na tržište:

(1)        da je sproveden propisani postupak ocenjivanja usaglašenosti i da je proizvođač sačinio potrebnu tehničku dokumentaciju;

(2)        da je proizvod označen propisanim znakom usaglašenosti, odnosno drugim propisanim oznakama, kao i da ga prati propisana dokumentacija;

(3)        da je proizvođač ispunio svoje obaveze u pogledu obeležavanja proizvoda propisanim podacima;

3)         ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod nije usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima, stavi proizvod na tržište tek nakon što je usaglašen sa tim zahtevima i, ako taj proizvod predstavlja rizik, o tome obavesti proizvođača i nadležni organ tržišnog nadzora;

4)         kada je propisano, navede na proizvodu svoje poslovno ime, registrovano trgovačko ime ili registrovani trgovački znak, kao i svoju kontakt adresu ili ako to nije moguće, da navede ove podatke na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;

5)         obezbedi da proizvod prate propisana uputstva i informacije na srpskom jeziku, odnosno druga propisana dokumentacija;

6)         obezbedi da, dok je proizvod pod njegovom odgovornošću, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;

7)         kada je propisano tehničkim propisom i kada je to odgovarajuće u odnosu na rizik koji proizvod predstavlja, u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, vrši ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu, obrađuje informacije i, po potrebi, vodi evidencije reklamacija, kao i neusaglašenih i opozvanih proizvoda, i o tome obaveštava distributere;

8)         ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzme potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod usaglasio sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao, da obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama, ako taj proizvod predstavlja rizik;

9)         kada je propisano tehničkim propisom, u propisanom roku čuva propisanu ispravu o usaglašenosti i obezbeđuje dostupnost tehničke dokumentacije nadležnim organima;

10)       kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji;

11)       sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;

12)       sprovodi aktivnosti i obezbeđuje ispunjenost drugih zahteva utvrđenih tehničkim propisom.

Obaveze distributera

Član 27.

Distributer je dužan da, u skladu sa zahtevima tehničkog propisa:

1)         kada isporučuje proizvod na tržištu, postupa savesno u vezi sa propisanim zahtevima;

2)         proveri, pre isporuke proizvoda na tržištu, da je proizvod označen propisanim znakom usaglašenosti, odnosno drugim propisanim oznakama i podacima, kao i da ga prate propisana uputstva i informacije na srpskom jeziku, odnosno druga propisana dokumentacija;

3)         ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima, isporuči proizvod na tržištu tek nakon što je usaglašen sa tim zahtevima i, ako taj proizvod predstavlja rizik, o tome obavesti proizvođača ili uvoznika i nadležni organ tržišnog nadzora;

4)         obezbedi da, dok je proizvod pod njegovom odgovornošću, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;

5)         ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je isporučio na tržištu nije usaglašen sa tehničkim propisom, obezbeđuje preduzimanje potrebnih korektivnih radnji kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi bio povučen ili opozvan, da obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama, ako taj proizvod predstavlja rizik;

6)         kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji;

7)         sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je isporučio na tržištu;

8)         sprovodi aktivnosti i obezbeđuje ispunjenost drugih zahteva utvrđenih tehničkim propisom.

Posebne obaveze uvoznika i distributera

Član 28.

Uvoznik ili distributer koji stavlja na tržište proizvod pod svojim imenom ili trgovačkim znakom, smatra se proizvođačem i preuzima obaveze proizvođača u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište, s tim da tehnička dokumentacija za taj proizvod ne mora da glasi na ime uvoznika, odnosno distributera.

Član 29.

Uvoznik, distributer ili drugo lice koje izmeni proizvod, koji je već stavljen na tržište, u meri koja utiče na usaglašenost sa zahtevima iz tehničkih propisa, smatra se proizvođačem i preuzima obaveze proizvođača u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište, s tim da tehnička dokumentacija koja se odnosi na izmene proizvoda mora da glasi na ime uvoznika, distributera ili drugog lica koje je izmenilo proizvod.

Identifikacija isporučioca

Član 30.

Isporučilac je dužan da čuva i da, na zahtev nadležnog inspektora, dostavi podatke o isporučiocu od koga je nabavio proizvod, kao i podatke o isporučiocu kome je isporučio proizvod.

Period čuvanja podataka iz stava 1. utvrđuje se tehničkim propisom. Za proizvode za koje tehničkim propisom nije utvrđen period čuvanja i dostavljanja ovih podataka, taj period je deset godina od datuma isporuke.

Obaveze vlasnika proizvoda u upotrebi

Član 31.

Vlasnik proizvoda, za koji je tehničkim propisom utvrđena obaveza pregleda radi potvrđivanja usaglašenosti proizvoda tokom veka upotrebe, može da stavi u upotrebu taj proizvod, odnosno da omogući upotrebu tog proizvoda, samo ako su izvršeni propisani pregledi kojima je potvrđena njegova usaglašenost.    

Tehničkim propisom može da se odredi da propisane preglede vrši imenovano ili akreditovano telo za ocenjivanje usaglašenosti ili organ državne uprave.

Ako se tehnički propis primenjuje na složen proizvod, odnosno postrojenje, tim propisom se može utvrditi obaveza vlasnika da čuva propisanu dokumentaciju, kao i da dokaže usaglašenost u slučaju osnovane sumnje u usaglašenost.

VI.        VAŽENjE INOSTRANIH ISPRAVA O USAGLAŠENOSTI

Član 32.

Isprava o usaglašenosti koju je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti (u daljem tekstu: inostrana isprava) važi u Republici Srbiji, ako je izdata u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija.

Nadležni ministar rešenjem može priznati važenje inostrane isprave kojom se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa inostranim tehničkim propisom, pod uslovom da:

1)         ne postoji imenovano telo ili drugo telo koje ima odobrenje nadležnog organa državne uprave da izda ispravu o usaglašenosti u skladu sa zahtevima tehničkog propisa;

2)         zahtevi iz tog propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, odnosno zaštite drugog javnog interesa, koji su određeni zahtevima srpskog tehničkog propisa;

3)         zahtevi iz inostranog tehničkog propisa, koje inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti mora da ispuni obezbeđuju najmanje isti stepen ispunjenosti zahteva, koji su utvrđeni srpskim tehničkim propisom za telo koje sprovodi ocenjivanje usaglašenosti.

Na osnovu rešenja o priznavanju inostrane isprave iz stava 2. ovog člana, proizvođač, zastupnik ili uvoznik stavlja Srpski znak usaglašenosti, ukoliko je to propisano srpskim tehničkim propisom.

Način i postupak priznavanja isprava iz stava 2. ovog člana uređuje se propisom koji donosi Vlada.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na postupak priznavanja važenja inostrane isprave, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

VII.       OBAVEŠTAVANjE

Registri

Član 33.

Ministarstvo vodi sledeće registre:

1)         važećih tehničkih propisa;

2)         imenovanih tela i ovlašćenih, odobrenih ili drugih tela kojima je državni organ odobrio sprovođenje određenih aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti, prema zahtevima tehničkog propisa;

3)         tehničkih propisa u pripremi;

4)         priznatih inostranih isprava.

Nadležni organ državne uprave dostavlja Ministarstvu podatke o važećim tehničkim propisima, tehničkim propisima u pripremi, imenovanim i ovlašćenim, odobrenim ili drugim telima kojima je odobreno sprovođenje određenih aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti, kao i o priznatim inostranim ispravama, radi upisa u registar.

Registre iz stava 1. ovog člana Ministarstvo vodi kao javnu knjigu, u elektronskom obliku, i podatke iz registara objavljuje na svojoj internet stranici.

Sadržinu i način vođenja registara iz stava. 1. ovog člana bliže propisuje ministar nadležan za poslove koji se odnose na tehničke propise.

Notifikacija tehničkih propisa

Član 34.

Ministarstvo, u skladu sa pravilima potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija, prijavljuje odgovarajućim organima iz tih sporazuma tehničke propise u pripremi i sa njima povezane postupke ocenjivanja usaglašenosti.

Informisanje

Član 35.

Ministarstvo, kao informativni centar za proizvode, na zahtev domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica i drugih zainteresovanih strana, pruža informacije o zahtevima tehničkih propisa, u smislu pravila Evropske unije i u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.

Nadležno ministarstvo, na zahtev, dostavlja Ministarstvu informacije o zahtevima tehničkih propisa za proizvode iz svog delokruga.

Postupak notifikacije tehničkih propisa iz člana 34. ovog zakona i način informisanja i vrsta informacija iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje se propisom koji donosi Vlada.

VIII.      NADZOR KOJI VRŠE ORGANI TRŽIŠNOG NADZORA

Član 36.

Organizacija aktivnosti i preduzimanje mera u okviru tržišnog nadzora sprovodi se:

1)         za radio i telekomunikacionu terminalnu opremu preko tržišnih inspektora, a preko inspektora za elektronske komunikacije u slučaju postojanja štetnih smetnji prouzrokovanih radom navedene opreme, a kojima se degradira kvalitet prenosa, ometa, prekida ili na drugi način ugrožava rad drugih elektronskih komunikacionih uređaja ili sistema;

2)         za liftove pre prvog stavljanja u upotrebu i za bezbednosne komponente liftova, preko građevinskih inspektora i tržišnih inspektora;

3)         za liftove koji su u upotrebi u stambenim zgradama, preko građevinskih inspektora;

4)         za liftove koji su u upotrebi u poslovnim objektima, preko inspektora rada;

5)         za opremu i zaštitne sisteme koji su namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama, preko tržišnih inspektora;

6)         za uređaje i zaštitne sisteme koji su u upotrebi u potencijalno eksplozivnim atmosferama, preko rudarsko geoloških inspektora i inspektora posebnih organizacionih jedinica u sastavu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove (protivpožarni inspektori);

7)         za opremu koja emituje buku na otvorenom prostoru, preko tržišnih inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine;

8)         za opremu pod pritiskom, preko inspektora opreme pod pritiskom;

9)         za jednostavne posude pod pritiskom prilikom stavljanja u upotrebu i koje su u upotrebi, preko inspektora opreme pod pritiskom;

10)       za jednostavne posude pod pritiskom prilikom stavljanja na tržište, preko tržišnih inspektora;

11)       za aerosolne raspršivače, preko tržišnih inspektora.

U oblastima koje nisu navedene u stavu 1. ovog člana, tržišni nadzor vrše nadležna ministarstva preko inspektora u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, odnosno posebnim zakonom i propisom donetim na osnovu tog zakona.

Član 37.

Nadležni organi su dužni da organizuju i sprovode nadzor u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i drugim tehničkim propisima koji se odnose na proizvode u smislu ovog zakona.

Organi iz stava 1. ovog člana, svojim aktivnostima i merama koje preduzimaju u skladu sa zakonom, obezbeđuju da proizvodi na tržištu budu bezbedni, odnosno da proizvodi koji bi, kada se upotrebljavaju u skladu sa njihovom predviđenom namenom ili pod uslovima koji se mogu razumno predvideti i kada su ispravno ugrađeni i pravilno se održavaju, mogli da ugroze zdravlje i bezbednost korisnika ili na neki drugi način nisu u skladu sa propisanim i primenjivim zahtevima, budu povučeni ili da se zabrani ili ograniči njihova dostupnost.

Nadležni orani iz stava 1. ovog člana jesu organi čiji je delokrug rada na sprovođenju aktivnosti i mera nadzora utvrđen zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor odnosno posebnim zakonom ili drugim propisom koji uređuje zahteve za određenu kategoriju proizvoda u smislu ovog zakona ili uređuje nadzor sa aspekta specifičnog tipa rizika koji proizvod može imati za zdravlje i bezbednost korisnika, bezbednost na radu, zaštitu životne sredine ili zaštitu drugih aspekata javnog interesa.

Član 38.

Nadležni organ sprovodi aktivnosti nadzora i preduzima mere preko inspektora (u daljem tekstu: nadležni inspektor) koji u vršenju nadzora, osim mera za koje je ovlašćen drugim propisima, ima ovlašćenje da:

1)         zahteva od isporučilaca informacije i dokumentaciju, u pisanom ili elektronskom obliku, neophodne za dokazivanje usaglašenosti proizvoda;

2)         obavlja odgovarajuće provere i, gde je to potrebno i opravdano, uzima uzorke proizvoda i daje ih na ispitivanje radi provere usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima;

3)         proverava da li su izvršeni propisani pregledi koji potvrđuju bezbednost proizvoda tokom veka upotrebe;

4)         odredi isporučiocu da preduzme korektivne radnje u slučaju utvrđenih neusaglašenosti u određenom roku;

5)         zahteva da se proizvodi označe propisanim znacima usaglašenosti, odnosno da se uklone nedozvoljeni znaci;

6)         ograniči ili zabrani isporuku proizvoda na tržištu i sprovede dodatne mere, u skladu sa zakonom, koje će osigurati da se ograničenje ili zabrana poštuje;

7)         odredi povlačenje ili opozivanje proizvoda koji nisu usaglašeni sa propisanim zahtevima;

8)         obavesti nadležno ministarstvo koje je donelo tehnički propis koji se odnosi na određeni proizvod radi preduzimanja odgovarajućih mera;

9)         odredi uništavanje neusaglašenih proizvoda ako predstavljaju ozbiljan rizik za bezbednost, život i zdravlje ljudi, životinja i biljaka, kao i za zaštitu životne sredine.

Ako nadležni organ ne raspolaže potrebnim resursima za vršenje provera ili ispitivanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana, sprovođenje provere i ispitivanja može preneti odgovarajućem telu za ocenjivanje usaglašenosti.

Troškove provere i ispitivanja usaglašenosti proizvoda, kao i druge troškove koji nastanu u postupku nadzora, snosi isporučilac ako se utvrdi da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima.

Žalba protiv rešenja kojim je inspektor naložio preduzimanje mera iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Postupanje sa proizvodima koji predstavljaju rizik

Član 39.

Nadležni organ tržišnog nadzora, ukoliko ima dovoljno razloga da veruje da proizvod predstavlja rizik za zdravlje i bezbednost ljudi ili za drugi aspekt zaštite javnog interesa, proverava da li proizvod ispunjava primenjive zahteve tehničkog propisa.

Isporučilac je dužan da sarađuje sa organom iz stava 1. ovog člana.

Ako u vršenju provera iz stava 1. ovog člana utvrdi da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima, nadležni inspektor, bez odlaganja nalaže isporučiocu da preduzme odgovarajuće korektivne radnje kako bi proizvod bio usaglašen sa tim zahtevima, povučen ili opozvan u razumnom roku, o čemu odlučuje srazmerno riziku koji proizvod predstavlja.

Nadležni inspektor o utvrđenoj neusaglašenosti iz stava 3. ovog člana obaveštava imenovano telo koje je izdalo ispravu o usaglašenosti za taj proizvod, odnosno, kada je to primenjivo, nadležni organ koji je izdao ili priznao ispravu o usaglašenosti.

Isporučilac obezbeđuje preduzimanje korektivnih radnji iz stava 3. ovog člana za sve proizvode koje je isporučio na tržištu, za koje je utvrđeno da predstavljaju rizik.

Nadležni inspektor preduzima mere za zabranu ili ograničavanje isporuke proizvoda, odnosno povlačenje ili opoziv proizvoda, ukoliko isporučilac ne preduzme korektivne radnje u roku iz stava 3. ovog člana.

Na mere koje nadležni inspektor preduzima u skladu sa stavom 6. ovog člana primenjuju se odredbe o restriktivnim merama iz zakona kojim se uređuje tržišni nadzor.

Postupanje sa usaglašenim proizvodima koji predstavljaju rizik

Član 40.

Ako, nakon sprovedenih provera iz člana 39. stav 1. ovog zakona, nadležni inspektor utvrdi da proizvod, iako je usaglašen sa tehničkim propisom, predstavlja rizik za zdravlje i bezbednost ljudi ili za drugi aspekt zaštite javnog interesa, nalaže isporučiocu da preduzme odgovarajuće korektivne radnje kako bi obezbedio da proizvod, prilikom stavljanja na tržište više ne predstavlja rizik ili da bude povučen ili opozvan u razumnom roku, o čemu odlučuje srazmerno riziku koji taj proizvod predstavlja.

Isporučilac obezbeđuje preduzimanje korektivnih radnji iz stava 1. ovog člana za sve proizvode koje je isporučio na tržištu, za koje je utvrđeno da predstavljaju rizik.

Formalna neusaglašenost proizvoda

Član 41.

Ukoliko nadležni inspektor utvrdi jednu od formalnih neusaglašenosti, nalaže isporučiocu, u skladu sa propisanim obavezama, otklanjanje neusaglašenosti u određenom roku.

Formalna neusaglašenost iz stava 1. ovog člana može biti:

1)         odsustvo znaka usaglašenosti;

2)         stavljanje znaka usaglašenosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

3)         nesačinjavanje deklaracije o usaglašenosti, odnosno druge isprave o usaglašenosti u skladu sa zahtevima tehničkog propisa;

4)         neispravno sačinjavanje deklaracije, odnosno druge isprave o usaglašenosti u skladu sa zahtevima tehničkog propisa;

5)         nedostupnost ili nekompletnost tehničke dokumentacije;

6)         druga neusaglašenost koje je tehničkim propisom donetim na osnovu ovog zakona propisana kao formalna neusaglašenost.

U slučaju da isporučilac ne otkloni formalnu neusaglašenost u određenom roku, nadležni inspektor preduzima odgovarajuće mere za ograničavanje ili zabranu isporuke proizvoda na tržištu ili za povlačenje ili opoziv proizvoda sa tržišta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Član 42.

Izuzetno od odredaba čl. 39-41. ovog zakona nadležni inspektor preduzima odgovarajuću meru za ograničavanje ili zabranu isporuke proizvoda na tržištu, povlačenje ili opoziv proizvoda, bez prethodnog nalaganja korektivnih radnji, za proizvode za koje utvrdi da predstavljaju ozbiljan rizik u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Klauzula o uzajamnom priznavanju

Član 43.

Zahtevi tehničkog propisa kojim se ne preuzimaju zahtevi harmonizovanog zakonodavstva EU se ne primenjuju na proizvode koji su zakonito stavljeni na tržište ostalih zemalja Evropske unije ili Turske, odnosno zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u državi potpisnici EFTA Sporazuma, ukoliko proizvod ispunjava zahteve bezbednosti i zaštite drugog javnog interesa ekvivalentne zahtevima koji su propisani tim tehničkim propisom.

Nadležni inspekcijski organ može ograničiti stavljanje na tržište ili povući sa tržišta proizvod iz stava 1. ovog člana, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe (EZ) br. 764/2008, utvrdi da takav proizvod ne može da ispuni zahteve ekvivalentne zahtevima koji su propisani srpskim tehničkim propisom.

Tehničkim propisom iz stava 1. ovog člana može se bliže urediti način primene klauzule o uzajamnom priznavanju.

IX.        KAZNENE ODREDBE

Član 44.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj telo za ocenjivanje usaglašenosti - pravno lice, koje sprovodi ocenjivanje usaglašenosti bez rešenja o imenovanju, van obima imenovanja, ili tokom suspenzije (član 17. stav 1. i član 20. stav 6).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u telu za ocenjivanje usaglašenosti - pravnom licu.

Član 45.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti - pravno lice ako:

1)         ne dostavi obaveštenje u skladu sa obavezama iz člana 18. ovog zakona;

2)         ne postupi po nalogu nadležnog ministra iz člana 20. stav 5. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u imenovanom telu za ocenjivanje usaglašenosti - pravnom licu.

Član 46.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj isporučilac - pravno lice ili preduzetnik, ako isporuči proizvod koji nije usaglašen sa propisanim zahtevima.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara isporučilac - pravno lice ili preduzetnik ako isporuči proizvod za koji nadležni inspektor utvrdi da predstavlja ozbiljan rizik u smislu člana 42. stav 1. ovog zakona.

Za prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u isporučiocu - pravnom licu.

Član 47.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj vlasnik proizvoda - pravno lice ako stavi u upotrebu, odnosno omogući upotrebu proizvoda za koji nisu izvršeni propisani pregledi kojima je potvrđena njegova bezbednost tokom veka upotrebe (član 31. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i vlasnik proizvoda - preduzetnik.

Član 48.

Nadležni inspektor neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv isporučioca za koga je utvrđeno da je prvi put isporučio na tržište formalno neusaglašen proizvod, pod uslovom da je neusaglašenost otklonjena u roku koji je odredio nadležni inspektor.

Član 49.

O rezultatima izvršenih provera i preduzetim merama iz člana 39. stav 3. ovog zakona, ako je to utvrđeno tehničkim propisom, obaveštavaju se Evropska komisija i države članice Evropske unije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, ako nadležni organ tržišnog nadzora smatra da utvrđena neusaglašenost proizvoda može da ima posledice i izvan teritorije Republike Srbije.

O preduzetim merama člana 39. stav 6. i člana 40. stav 1. ovog zakona, ako je to utvrđeno tehničkim propisom, bez odlaganja se obaveštavaju Evropska komisija i države članice Evropske unije u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Obaveštenje o preduzetim merama iz člana 39. stav 6. sadrži sve raspoložive detaljne informacije, uključujući podatke neophodne za identifikaciju neusaglašenog proizvoda, podatke o poreklu proizvoda, prirodi neusaglašenosti i povezanih rizika, vrsti i trajanju preduzetih mera, izjašnjenjima i argumentaciji koje je dostavio isporučilac, a naročito zaključke organa tržišnog nadzora o tome da li je neusaglašenost proizvoda nastala kao posledica:

1)         neispunjenja propisanih zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti ili zaštitu drugog aspekta javnog interesa obuhvaćenog tehničkim propisom ili

2)         nedostataka u standardima koji pružaju pretpostavku usaglašenosti u skladu sa odredbama tehničkog propisa.

Kada je to predviđeno tehničkim propisom, ukoliko su nadležni organi tržišnog nadzora obavešteni da je u nekoj državi članici Evropske unije preduzeta mera iz člana 39. stav 6. ovog zakona, obaveštavaju Evropsku komisiju i države članice Evropske unije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, o svim merama koje su preduzeli, kao i o svim dodatnim informacijama kojima raspolažu u vezi sa neusaglašenošću predmetnog proizvoda, a u slučaju neslaganja sa preduzetom nacionalnom merom u državi članici Evropske unije, mogu dostaviti i prigovore.

Ako, u roku utvrđenom u tehničkom propisu, Evropska komisija ili države članice Evropske unije nisu podnele prigovore na nacionalnu meru preduzetu u skladu sa članom 39. stav 6. ovog zakona, ta mera se smatra opravdanom, a ako su podneti prigovori sprovodi se zaštitni postupak Evropske unije čiji je rezultat odluka Evropske komisije o opravdanosti preduzete nacionalne mere.

Ukoliko se nacionalna mera preduzeta u drugoj državi članici Evropske unije smatra opravdanom u skladu sa stavom 5. ovog člana, nadležni organi tržišnog nadzora preduzimaju odgovarajuće restriktivne mere, kao što je povlačenje predmetnog proizvoda sa tržišta Republike Srbije.

U slučaju da je, nakon sprovođenja zaštitnog postupka Evropske unije, Evropska komisija odlučila da je mera koju je preduzeo nadležni organ tržišnog nadzora u skladu sa članom 39. stav 6. ovog zakona neopravdana, taj organ je dužan da povuče takvu meru.

Obaveštenje o preduzetim merama iz člana 40. stav 1. sadrži sve raspoložive detaljne informacije, a naročito podatke neophodne za identifikaciju proizvoda, podatke o poreklu i lancu isporuke proizvoda, prirodi rizika koje proizvod predstavlja, kao i vrsti i trajanju preduzetih mera.

X.         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 50.

Do donošenja tehničkih i drugih propisa na osnovu ovog zakona, odnosno drugih zakona, primenjuju se tehnički i drugi propisi koji su doneti na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09).

Član 51.

Do donošenja tehničkih propisa kojima se utvrđuju zahtevi koje moraju da ispune imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa ovim zakonom, odnosno do donošenja propisa iz člana 15. ovog zakona, ocenjivanje usaglašenosti obavljaće tela za ocenjivanje usaglašenosti koja su imenovana, ovlašćena, odnosno akreditovana do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu odgovarajućeg tehničkog ili drugog propisa donetog na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09).

U slučaju da je posebnim zakonom ili propisima donetima na osnovu tog zakona, propisano da se postupci ovlašćivanja, ili davanja odobrenja za sprovođenje određenih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, sprovode na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), od dana stupanja na snagu ovog zakona ti postupci se sprovode prema odredbama ovog zakona kojima se propisuje postupak imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Nadležno ministarstvo će zaključiti protokol o saradnji sa ATS, kojim će se utvrditi međusobna saradnja od zajedničkog interesa, a posebno u pogledu nadzora nad radom akreditovanih imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti iz člana 19. ovog zakona i informisanja nadležnog ministarstva o održavanju kompetentnosti tih tela u okviru dodeljenih obima akreditacije, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 52.

Od dana stupanja na snagu potvrđenog međunarodnog ugovora o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda sa Evropskom unijom (u daljem tekstu: ASAA sporazum), ili ako taj ugovor ne bude zaključen, od dana stupanja na snagu ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, izraz: "na srpskom jeziku" iz člana 24. stav 1. tačka 8), člana 26. stav 1. tačka 5) i člana 27. stav 1. tačka 2) ovog zakona zamenjuje se izrazom: "na srpskom jeziku, odnosno na jeziku koji nadležni organ i potrošač, odnosno krajnji korisnik može lako razumeti, kako je određeno u državi članici Evropske unije u kojoj se proizvod isporučuje na tržištu", reči: "Republika Srbija" u članu 3. stav 1. tač. 2), 3) i 5) - 7) ovog zakona, u upotrebljenom padežu, zamenjuju se rečima: "Evropska unija", u istom padežu, reči: "drugih država" u članu 3. stav 1. tačka 6) ovog zakona, zamenjuju se rečima: "trećih država", reči: "imenovano, odnosno notifikovano telo" iz člana 10. ovog zakona, u upotrebljenom padežu, imaće značenje: "notifikovano telo", u istom padežu.

Od dana stupanja na snagu ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana stupanja na snagu odgovarajućih odredaba tog sporazuma, prestaju da se primenjuju odredbe člana 12. st. 4. i 5. i člana 32. ovog zakona.

Član 53.

Od dana stupanja na snagu ASAA sporazuma, ili ako taj ugovor ne bude zaključen, od dana stupanja na snagu ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na proizvode na koje se primenjuje harmonizovano zakonodavstvo EU umesto Srpskog znaka usaglašenosti iz člana 14. ovog zakona stavlja se SE znak, ukoliko je to propisano tehničkim propisom.

Na stavljanje SE znaka na proizvode iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 14. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, proizvod koji je usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa i označen Srpskim znakom usaglašenosti, a koji se danom stupanja na snagu ACAA sporazuma za taj proizvod ili, ako taj ugovor ne bude zaključen, danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, nalazi na zalihama isporučilaca, a nije označen CE znakom, može da se isporučuje na teritoriji Republike Srbije najkasnije dve godine od dana potpisivanja ASAA sporazuma, odnosno pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 54.

Do donošenja podzakonskih akata propisanih ovim zakonom primenjuju se podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), i to:

1)         Uredba o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", br. 98/09 i 23/17),

2)         Uredba o načinu imenovanja i ovlašćivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 98/09),

3)         Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", br. 98/09 i 110/16),

4)         Uredba o postupku prijavljivanja i načinu informisanja koji se odnose na tehničke propise, ocenjivanje usaglašenosti i standarde ("Službeni glasnik RS", br. 45/10 i 114/15),

5)         Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registara koji se odnose na tehničke propise ("Službeni glasnik RS", broj 33/10).

Vlada će propise iz člana 8. stav 5, člana 11. stav 4, člana 14. stav 5, člana 15. stav 3, člana 21. stav 7, člana 32. stav 4. i člana 35. stav 3. ovog zakona doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propise iz člana 12. stav 10. i člana 33. stav 4. ovog zakona ministar nadležan za poslove koji se odnose na tehničke propise doneće u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55.

Odredbe čl. 21, 43. i 49. ovog zakona počinju da se primenjuju od dana stupanja na snagu ASAA sporazuma, ili ako taj ugovor ne bude zaključen, od dana stupanja na snagu ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 56.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) i Pravilnik o sadržini obrasca na kome se objavljuje spisak srpskih standarda na koje se poziva tehnički propis ("Službeni glasnik RS", br. 110/09 i 14/12).

Član 57.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Oblast tehničkog zakonodavstva je do sada bila uređena Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je u bio delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja.

Nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od osam godina, praksa je pokazala da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti tehničkog zakonodavstva neophodno propisati nova zakonska rešenja. Ovo naročito imajući u vidu potrebu daljeg usaglašavanja tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji sa regulativom i praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji, odnosno sa odredbama Odluke EU br. 768/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju odluke 93/465/EEZ (Decision No 768/2008/EC of the European Parliament and of the Council of 9 July 2008 on a common framework for the marketing of products, and repealing Council Decision 93/465/EEC). Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba, održanih u 2014. godini, te nakon pripreme i dostavljanja Evropskoj komisiji nacrta Strategije i Akcionog plana za harmonizovanu oblast u okviru pripreme za otvaranje tog pregovaračkog poglavlja, u decembru 2016. godine.

U skladu sa važećim zakonom, ministarstvo nadležno za poslove privrede - Ministarstvo privrede obavlja poslove koji se odnose na tehničke propise, što uključuje propisivanje osnova za donošenje tehničkih propisa i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, pripremu i donošenje tehničkih propisa, imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, prijavljivanje tehničkih propisa i tela za ocenjivanje usaglašenosti, priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti i sprovođenje drugih aktivnosti koje su u funkciji podrške navedenim poslovima.

S obzirom da se ovim zakonom sistemski uređuje oblast tehničkog zakonodavstva, poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji i zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača, predlagač kroz tekst Predloga zakona definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje neopravdanih prepreka trgovini. Takođe, Predlogom zakona se omogućava unapređivanje zaštite javnih interesa kao što je zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, zaštita imovine, zaštita životne sredine i zaštitu na radu.

Analiza primene važećeg zakona je identifikovala određene probleme u vezi sa funkcionisanjem i implementacijom tehničkog zakonodavstva: (1) neusaglašenost određenog broja proizvoda koji se isporučuju na tržište, (2) neujednačen učinak imenovanih tela i (3) složenost i neadekvatnost dela važećih tehničkih propisa (4) neodgovarajući ili nedovoljan pravni osnov u važećem zakonu za formulisanje odredaba pojedinih kategorija podzakonskih akata.

Ocenjeno je da će se značajan deo ovih problema rešiti nastavljanjem usklađivanja sa važećim zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, što se posebno odnosi na punu harmonizaciju sa Odlukom EU br. 768/2008, te brojne sektorske direktive objedinjene u tzv. Novom paketu za trgovanje proizvodima, uputstvom i vodičima EU, posebno "Blue Guide" ("Plavi vodič") o sprovođenju pravila EU o proizvodima iz 2016. godine. Takođe, javila se potreba i za preciziranjem odredbi koje, nezavisno od zajedničkog tj. harmonizovanog zakonodavstva EU, predstavljaju pravni osnov za uređivanje tzv. neharmonizovane oblasti, odnosno tehničkih propisa koji su isključivo nacionalnog tipa, a u skladu sa Uredbom EU 764/2008.

Pomenuti propisi EU su doneli važne novine u tehničkom zakonodavstvu, koje uključuju i pooštrene zahteve za ispunjavanje uslova za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, dodatne režime u vezi sa tržišnim nadzorom, pojačanu odgovornost i precizirane obaveze isporučilaca u funkciji zaštite bezbednosti potrošača i korisnika, posebno u vezi sa dokumentacijom koja prati proizvod na tržištu kao i i obavezom jačanja saradnje privrednika sa organima tržišnog nadzora.

Istovremeno se javila i potreba za rasterećenjem privrednika posebno u vezi sa obavezama administrativne prirode koje nisu neophodne sa stanovišta realnog obezbeđivanja ispunjenosti bezbednosnih zahteva, ili predstavljaju nepotrebne prepreke trgovini, ili ne uzimaju u dovoljnoj meri status malih i srednjih preduzeća prilikom propisivanja određenih obaveza.

Imajući u vidu sve gorenavedeno, ocenjeno je da samo donošenjem novog zakona mogu biti prevaziđeni uočeni problemi u primeni, naročito ako se uzme u obzir da je više od dve trećine odredbi važećeg zakona potrebno izmeniti kako bi se postigao planirani efekat.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Čl. 1-3. ovog zakona propisuju predmet, područje primene i značenje pojedinih izraza. Ovaj zakon uređuje način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode, način ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima tehničkih propisa, obaveze isporučilaca i vlasnika proizvoda, pretpostavka usaglašenosti, zaštitna klauzula i klauzula o uzajamnom priznavanju, važenje inostranih isprava o usaglašenosti, obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima ocenjivanja usaglašenosti, opšti zahtevi za imenovanje i obaveze imenovanih tela, notifikacija tela za ocenjivanje usaglašenosti i tehničkih propisa, vođenje registara, kao i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

U pogledu primene i odnosa prema drugim zakonima potrebno je naglasiti da je ovo "krovni" zakon za propisivanje tehničkih zahteva, pri čemu se mora imati u vidu da se tehnički propisi mogu pripremati i donositi i na osnovu posebnih (sektorskih) zakona. Sve ovo čini "regulisano područje" u pogledu bezbednosti proizvoda. U slučaju da za pojedine proizvode nisu propisani tehnički zahtevi po napred navedenim osnovama, u pogledu bezbednosti proizvoda na tržištu i tokom upotrebe primenjivaće se Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda.

Ovaj zakon se primenjuje na sve proizvode, osim na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona. Ukoliko su tehnički zahtevi za pojedine proizvode propisani na osnovu posebnih zakona i propisa donetih na osnovu tih zakona, a tim zakonima i propisima nisu uređena pojedina pitanja koja uređuje ovaj zakon, na ta pitanja se primenjuju odredbe ovog zakona.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje način donošenja tehničkih propisa, vođenje registara, klauzula o uzajamnom priznavanju, Srpski znak usaglašenosti, postupak i način imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti, postupak i način notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, postupak i način nadzora nad imenovanim i notifikovanim telima i notifikacija tehničkih propisa, primenjuju se i na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona.

Neophodno je da pojedine odredbe ovog zakona zadrže univerzalni karakter radi centralizovanog vođenja registra tehničkih propisa i prijavljivanja tehničkih propisa u skladu sa međunarodnim obavezama, kao i radi prijavljivanja imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

U pogledu terminologije (član 3.) zakonodavac se rukovodio izrazima i definicijama iz referentnih dokumenata (srpski i međunarodni standardi, dokumenti EU), ali uz neophodne izmene i prilagođavanje sadržini i potrebama ovog zakona.

Čl. 4-6. ovog zakona uređuju pojam tehničkog propisa, način donošenja tehničkog propisa i način propisivanja tehničkih zahteva, kao najvažnijeg elementa tehničkog propisa, čime proizvod u smislu bezbednosti, postaje deo regulisanog područja na tržištu. Potrebno je naglasiti da regulisano područje postoji samo kada su tehnički zahtevi direktno ili indirektno sadržani u tehničkom propisu. Kad su tehnički zahtevi deo standarda na koji se ne poziva niti jedan tehnički propis, radi se o neregulisanom području, a ispunjavanje tih tehničkih zahteva unapređuje kvalitet proizvoda, ali ne obavezuje proizvođača na primenu istih. Kod regulisanog područja tehnički zahtevi se propisuju kao obavezni, ali samo kad je to neophodno radi bezbednosti, pri čemu se mora voditi računa o pomirenju dva, po pravilu konfrontirana cilja, od kojih je jedan bezbednost proizvoda, a drugi izbegavanje prepreka trgovini.

Član 7. uređuje tzv. pretpostavku usaglašenosti, odnosno da se tehničkim propisom može propisati da se pretpostavlja da je proizvod usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima ako je usaglašen sa odgovarajućim srpskim standardima kojima su preuzeti harmonizovani standardi, ili, ukoliko nema takvih standarda u određenoj oblasti, drugim relevantnim standardima ili tehničkim specifikacijama za tu oblast. Spisak srpskih standarda ili tehničkih specifikacija sastavlja ministar koji rukovodi radom nadležnog ministarstva (u daljem tekstu: nadležni ministar) i objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Čl. 8-10. uređuju propisivanje ocenjivanja usaglašenosti, što predstavlja drugi važan elemenat tehničkog propisa. Pošto se tehničkim propisom utvrde tehnički zahtevi za pojedine proizvode, potrebno je utvrditi i odgovarajuće postupke ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa tim zahtevima, a takođe i definisati ko ih i na koji način sprovodi. U zavisnosti od grupa proizvoda i opasnosti koje proizvod može predstavljati, Zakon predviđa različite subjekte koji mogu sprovoditi postupke ocenjivanja usaglašenosti, i to: proizvođača, imenovano, odnosno notifikovano telo za ocenjivanje usaglašenosti (laboratorija, kontrolno ili sertifikaciono telo) ili državu (organ državne uprave) za proizvode koji predstavljaju najveće rizike. Zakon, takođe, predviđa da će se tehničkim propisom odrediti i vrste isprave o usaglašenosti koju je proizvođač, zastupnik, odnosno uvoznik, dužan da za određeni proizvod sačini ili obezbedi, pre njegovog stavljanja na tržište ili upotrebu.

Takođe, ovaj zakon predviđa da se tehničkim propisom može propisati da pojedine aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti sprovodi telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa odgovarajućim srpskim standardom koji sadrži zahteve za tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Ovaj zakon predviđa i da se način sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, načela i glavni principi ocenjivanja usaglašenosti, način određivanja troškova ocenjivanja usaglašenosti, moduli i isprave o usaglašenosti uređuju propisom koji donosi Vlada.

Takođe, ovaj zakon uređuje načela propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti i modula u harmonizovanoj oblasti tako da modul bude odgovarajući za određeni proizvod, odnosno grupu proizvoda, da modul bude odgovarajući u odnosu na vrstu, prirodu i stepen rizika koji predstavlja, odnosno koji može predstavljati proizvod, ako je obavezno učešće nezavisne treće strane, proizvođaču se omogućuje izbor između modula ocenjivanja usaglašenosti kojima se obezbeđuje garancija kvaliteta i modula sertifikacije proizvoda, kao i izbegavanje modula kojima se nameće preveliko opterećenje u odnosu na rizike za proizvode na koje se odnosi tehnički propis.

Čl. 11-13. uređuje se ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač, imenovano telo i organ državne uprave. U cilju smanjenja troškova proizvođača, trend je da se država povlači iz uloge subjekta koji sprovodi ocenjivanje usaglašenosti (npr. kod široke lepeze tehničkih proizvoda). Tako, ovaj zakon propisuje da u skladu sa zahtevima tehničkog propisa proizvođač može samostalno da izvrši ocenjivanje usaglašenosti sopstvenog proizvoda sa zahtevima iz tehničkog propisa i da o tome sačini deklaraciju o usaglašenosti, kao i da obezbedi potrebnu tehničku dokumentaciju.

U tehničkom propisu kojim je preuzeto harmonizovano zakonodavstvo EU, ukoliko pojedine aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti sprovodi akreditovano telo u sastavu proizvođača, to telo mora da bude organizovano kao zasebna organizaciona jedinica, ne sme da učestvuje u izradi, isporuci, montaži, korišćenju ili održavanju proizvoda čiju usaglašenost ocenjuje i može da pruža usluge isključivo proizvođaču u čijem se sastavu nalazi.

Predlogom zakona je predviđeno da će se posebni zahtevi za akreditovana tela u sastavu proizvođača bliže urediti propisom koji donosi Vlada.

Takođe, Predlog zakona propisuje da, u skladu sa zahtevima tehničkog propisa, imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti kao "nezavisna treća strana", potvrđuje usaglašenost proizvoda pre njegovog stavljanja na tržište. Pravni poredak zahteva od proizvođača da se, u cilju potvrđivanja usaglašenosti njegovog proizvoda sa propisanim zahtevima, obrati telu koje je za te poslove imenovalo nadležno ministarstvo. U tom delu država samo propisuje pravila, a na proizvođaču je sloboda izbora koje telo će izabrati.

Kada je posebnim zakonom ili tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave, nadležni organ državne uprave sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa postupcima utvrđenim tim propisom.

Kada je posebnim zakonom ili tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave, tim propisom se može propisati da za potrebe tog organa određene aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti sprovodi ovlašćeno, odobreno ili drugo telo za ocenjivanje usaglašenosti, kome je taj organ odobrio aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti.

Članom 14. Predloga zakona propisan je Srpski znak usaglašenosti, kao i označavanje proizvoda ovim znakom, ako je to utvrđeno tehničkim propisom.

  Čl. 15-22. uređuju se pitanja koja se odnose na opšte zahteve za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, obaveze imenovanog tela u vezi sa angažovanjem podizvođača, donošenje rešenja o imenovanju tela za ocenjivanje usaglašenosti, obaveštenja koja dostavlja imenovano telo, nadzor nad radom imenovanih tela, suspenziju ili oduzimanje imenovanja, notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije, kao i posebni zahtevi za organ nadležan za notifikaciju. Uređivanje ovih pitanja je od naročitog značaja za prenošenje, kao i za sprovođenje evropskih direktiva novog pristupa zasnovanih na Odluci 768/2008/EZ.

Članom 15. su predviđeni opšti zahtevi za imenovanje. Država zadržava pravo da reguliše pitanja kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti i da njihovu osposobljenost za sprovođenje poslova ocenjivanja usaglašenosti utvrdi u postupku imenovanja. U odnosu na rešenja iz važećeg zakona, predviđeno je da se tehničkim propisom moraju urediti i zahtevi za imenovano telo u pogledu njegovog pravnog statusa, kao i zahtevi koji se odnose na odgovornost imenovanog tela za aktivnosti koje poverava podizvođaču.

Čl. 16. i 18. uređuju se obaveze imenovanih tela u vezi sa angažovanjem podizvođača i obaveštavanjem, u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ. Ove odredbe su uglavnom nepromenjene u odnosu na rešenja iz važećeg zakona i podzakonskih akata, osim odredbe iz člana 18. stav 3. Predloga zakona kojom se predviđa mogućnost da se tehničkim propisom uredi međusobno obaveštavanje imenovanih tela u vezi sa rezultatima ocenjivanja usaglašenosti.

Članom 17. uređuje se donošenje rešenja o imenovanju tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane nadležnog ministra. Novina u odnosu na rešenja iz važećeg zakona jeste u tome da rešenje o imenovanju može biti vremenski ograničeno ili doneto pod raskidnim ili odložnim uslovom. Ovim članom uređuje se i uloga akreditacije u postupku imenovanja. Zakonodavac je predvideo da se pri donošenju rešenja o imenovanju uzima u obzir sertifikat o akreditaciji koji je izdalo Akreditaciono telo Srbije, u meri u kojoj su propisani postupci ocenjivanja usaglašenosti obuhvaćeni obimom akreditacije, kao i da se uzima u obzir ispunjenost zahteva srpskih standarda kojima su preuzeti relevantni harmonizovani standardi koji sadrže zahteve za tela za ocenjivanje usaglašenosti, u meri u kojoj su ti zahtevi obuhvaćeni navedenim standardima. Istovremeno, uvažen je princip da akreditacija ne mora biti i jedino sredstvo za utvrđivanje kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Čl. 19. i 20. Predloga zakona uređuje se nadzor nad radom imenovanih tela, odnosno nadzor nad ispunjavanjem propisanih zahteva za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti i nad izvršavanjem propisanih obaveza imenovanih tela. Predviđena je i mogućnost suspenzije ili oduzimanja imenovanja telu za ocenjivanje usaglašenosti, ako nadležni ministar utvrdi da imenovano telo više ne ispunjava propisane zahteve za imenovana tela ili da ne izvršava svoje obaveze, odnosno da izvršava obaveze na način koji nije u skladu sa odredbama ovog zakona i tehničkog propisa na osnovu kojeg je doneto rešenje o imenovanju. Novina je i odredba kojom nadležni ministar, prilikom donošenja rešenja o oduzimanju imenovanja, može odlučiti o periodu u kome telo za ocenjivanje usaglašenosti kome se oduzima imenovanje ne može podneti novi zahtev za imenovanje, pri čemu je propisan period od najmanje dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju imenovanja.

Čl. 21. i 22. uređuju se pitanja u vezi sa notifikacijom tela za ocenjivanje usaglašenosti Evropskoj komisiji i državama članicama EU, u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ. Ovo je zbog toga što u delu tehničkog zakonodavstva kojim se preuzima harmonizovano zakonodavstvo EU mora biti predviđeno da ocenjivanje usaglašenosti, od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, sprovodi, odnosno u njemu učestvuje u skladu sa zahtevima preuzetog harmonizovanog zakonodavstva EU, telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je notifikovano Evropskoj komisiji i državama članicama EU, tj. notifikovano telo. Predlogom zakona se predviđa centralizovana notifikacija tela za ocenjivanje usaglašenosti, odnosno da je organ nadležan za notifikaciju ministarstvo nadležno za poslove tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije, mera i dragocenih metala. Međutim, Predlogom se propisuje da organ nadležan za notifikaciju može notifikovati isključivo tela za ocenjivanje usaglašenosti koja su imenovana od strane nadležnog ministra. Iz navedenog proizlazi da se utvrđivanje ispunjenosti propisanih zahteva za notifikovana tela i nadzor nad radom tih tela poverava nadležnom ministarstvu (ministarstvu nadležnom za donošenje tehničkog propisa), ali da organ nadležan za notifikaciju ostaje odgovoran za primenu propisanih postupaka za ocenjivanje i notifikaciju, kao i nadzor nad radom tela za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ. Predviđeno je da će se postupak notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, način utvrđivanja ispunjenosti propisanih opštih i posebnih zahteva za notifikovana tela, nadzor nad radom tih tela, kao i suspenzija i povlačenje notifikacije urediti propisom koji donosi Vlada. U članu 22. propisuju se posebni zahtevi za nadležne organe u vezi sa obavljanjem poslova notifikacije u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ.

Čl. 23. do 32. uređuju se obaveze isporučilaca i vlasnika proizvoda.

Članom 23. utvrđuje se opšta obaveza da proizvodi koji se isporučuju na tržištu i stavljaju u upotrebu moraju ispunjavati zahteve svih tehničkih propisa koji se odnose na te proizvode. Propisuje se i odgovornost isporučilaca za usaglašenost proizvoda koje isporučuje na tržištu u zavisnosti od svoje uloge u lancu isporuke, kao i za tačnost i potpunost podataka koje pružaju o proizvodima koje isporučuju na tržištu.

Može se uočiti da se odredbama člana 23. ne pokriva samo stavljanje na tržište već sve faze u lancu isporuke, pa je samim tim proizvod pod nadzorom tokom lanca isporuke, ali i u upotrebi.

Osnovni cilj ovog zakona je da se na tržište stavljaju, odnosno isporučuju proizvodi koji su usaglašeni sa tehničkim i drugim zahtevima, a pre svega onim bezbednosnim i drugim zahtevima kojima se štite osnovne vrednosti društva koje predstavljaju javni interes (naročito život, zdravlje i bezbednost ljudi, zaštita životne sredine i imovine).

Uloge, tj. opšte obaveze različitih isporučilaca proizvoda (proizvođača, zastupnika, uvoznika i distributera) uređuju se čl. 24. do 27. Predloga zakona. Najvažnija je uloga proizvođača, koji je odgovoran za projektovanje i izradu proizvoda, pa su stoga i njegove obaveze najveće. Predviđeno je da proizvođač zastupniku može, pisanim ovlašćenjem, preneti svoje obaveze, ali ne i obavezu obezbeđivanja da je proizvod koji stavlja na tržište projektovan i izrađen u skladu sa propisanim zahtevima, kao ni sačinjavanje tehničke dokumentacije. Imajući u vidu da su i uvoznici lica koja stavljaju proizvode na tržište, i to proizvode iz drugih zemalja, njihove odgovornosti i obaveze u velikoj meri odgovaraju odgovornostima i obavezama proizvođača. Na kraju, obaveze distributera su, između ostalog, da postupaju savesno u pogledu propisanih zahteva za proizvode kako bi obezbedili da na tržištu isporučuju isključivo proizvode koji su usaglašeni sa tim zahtevima. U odnosu na rešenja iz važećeg zakona, obaveze isporučilaca su opštije i brojnije i daje se ovlašćenje za njihovo detaljnije uređivanje u tehničkom propisu, u skladu sa potrebama u različitim proizvodnim sektorima.

Čl. 28-29. utvrđuju se posebne obaveze uvoznika i distributera, ako stavljaju na tržište proizvode pod svojim imenom ili trgovačkim znakom ili izmene proizvod koji je već stavljen na tržište, u meri koja utiče na usaglašenost sa zahtevima iz tehničkih propisa.

Član 30. predstavlja novo rešenje, u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ, za utvrđivanje lanca isporuke proizvoda, s obzirom da se propisuje obaveza isporučilaca da čuvaju i da, na zahtev nadležnog inspektora, dostavljaju podatke o svim isporučiocima od kojih su nabavili proizvode, kao i o svim isporučiocima kojima su isporučili proizvode.

Članom 31. propisano je da vlasnik proizvoda, za koji je tehničkim propisom utvrđena obaveza pregleda radi potvrđivanja usaglašenosti proizvoda tokom veka upotrebe, može da stavi u upotrebu taj proizvod, odnosno da omogući upotrebu tog proizvoda, samo ako su izvršeni propisani pregledi kojima je potvrđena njegova usaglašenost. Ovo je predviđeno kako bi se pojedine evropske direktive u celosti mogle preuzeti, npr. za liftove ili opremu pod pritiskom. Ovim odredbama daje se mogućnost da se pregledima proverava da li proizvod i tokom veka upotrebe zadovoljava zahteve u pogledu bezbednosti. Niži, ali ipak bezbedan, nivo tehničkih zahteva može biti propisan za "vek upotrebe" proizvoda, a mora se obezbediti odgovarajuća kompetentnost tela koje vrši propisane preglede. Propisuje se da ove preglede mogu vršiti imenovana ili akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti ili organi državne uprave. Novina u odnosu na rešenja iz važećeg zakona jeste odredba kojim se propisuje da se, ako se tehnički propis primenjuje na složen proizvod, odnosno postrojenje, tim propisom može utvrditi obaveza vlasnika da čuva propisanu dokumentaciju, kao i da dokaže usaglašenost u slučaju osnovane sumnje u usaglašenost. Ova odredba je neophodna za obezbeđivanje pune primene odredaba iz pojedinih evropskih direktiva koje se u određenoj meri primenjuju i na postrojenja, kao što je npr. direktiva u oblasti elektromagnetske kompatibilnosti.

Članom 32. Predloga zakona propisano je važenje inostranih isprava o usaglašenosti. Predviđeno je da isprava o usaglašenosti koju je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti, važi u Republici Srbiji ako je izdata u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija. Ovim članom propisani su i uslovi pod kojima nadležni ministar može rešenjem priznati važenje inostrane isprave o usaglašenosti. Ovim članom Predloga zakona predviđeno je i da na osnovu rešenja o priznavanju inostrane isprave iz stava 2. ovog člana, proizvođač, zastupnik ili uvoznik stavlja Srpski znak usaglašenosti, ukoliko je to propisano srpskim tehničkim propisom. Takođe, predviđeno je i da se način i postupak priznavanja isprava iz stava 2. ovog člana uređuje propisom koji donosi Vlada. Predviđeno je i da se na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na postupak priznavanja važenja inostrane isprave, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Članom 33. Predloga zakona propisana je nadležnost Ministarstva za vođenje određenih registara, kao i da će postupak upisa u registar, sadržinu i način vođenja registara, bliže propisati ministar nadležan za poslove koji se odnose na tehničke propise.

Član 34. Predloga zakona propisuje notifikaciju tehničkih propisa u pripremi, odgovarajućim organima, u skladu sa pravilima međunarodnih i evropskih sporazuma čiji je Republika Srbija potpisnik.

Članom 35. Predloga zakona propisano je pružanje informacija domaćim i stranim pravnim i fizičkim licima i drugim zainteresovanim stranama, od strane Ministarstva, kao informativnog centra za proizvode.

Član 36. propisuje organizaciju aktivnosti i preduzimanje mera u okviru tržišnog nadzora.

Član 37. predviđa propise po kojima su nadležni organi dužni da organizuju i sprovode nadzor, ciljeve koje postižu svojim aktivnostima i merama koje preduzimaju u skladu sa zakonom, kao i bliže određivanje tih organa.

Član 38. propisuje ovlašćenja nadležnog inspektora u vršenju nadzora, osim mera za koje je ovlašćen drugim propisima.

Čl. 39. i 40. propisuju postupanje sa proizvodima koji predstavljaju rizik, kao i postupanje sa usaglašenim proizvodima koji predstavljaju rizik.

Član 41. utvrđuje formalnu neusaglašenost proizvoda.

Član 42. propisuje, izuzetno od odredaba čl. 39. do 41. Predloga zakona, preduzimanje odgovarajuće mere od strane nadležnog inspektora, za ograničavanje ili zabranu isporuke proizvoda na tržištu, povlačenje ili opoziv proizvoda, bez prethodnog nalaganja korektivnih radnji, za proizvode za koje utvrdi da predstavljaju ozbiljan rizik u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Član 43. utvrđuje klauzulu o uzajamnom priznavanju.

Čl. 44. do 47. propisane su kaznene odredbe i to za prekršaje, a visina kazni je srazmerna težini opasnosti koju proizvod može predstavljati.

Član 48. propisuje da nadležni inspektor neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv isporučioca za koga je utvrđeno da je prvi put isporučio na tržište formalno neusaglašen proizvod, pod uslovom da je neusaglašenost otklonjena u roku koji je odredio nadležni inspektor.

Član 49. propisuje postupanje ukoliko je utvrđena neusaglašenost proizvoda, koja može da ima posledice i izvan teritorije Republike Srbije.

Čl. 50-56. sadrže prelazne i završne odredbe. Propisano je da se do donošenja tehničkih i drugih propisa na osnovu ovog zakona, odnosno drugih zakona, primenjuju tehnički i drugi propisi koji su doneti na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09). Predviđeno je i da tela za ocenjivanje usaglašenosti koja su imenovana, ovlašćena, odnosno akreditovana do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom do donošenja tehničkih propisa, kojima se utvrđuju zahtevi koje moraju da ispune imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa ovim zakonom, odnosno do donošenja propisa iz člana 15. ovog zakona. Propisuje se i rok Vladi, za donošenje svih potrebnih podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona, kao i period važenja ranije donetih podzakonskih akata. Ovim odredbama takođe je ustanovljeno da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), kao i Pravilnik o sadržini obrasca na kome se objavljuje spisak srpskih standarda na koje se poziva tehnički propis ("Službeni glasnik RS", br. 110/09 i 14/12).

Članom 57. propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".  

V. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši.

Oblast tehničkog zakonodavstva je do sada bila uređena Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je bio delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja.

Nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od osam godina, praksa je pokazala da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti tehničkog zakonodavstva neophodno propisati nova zakonska rešenja. Ovo naročito imajući u vidu potrebu daljeg usaglašavanja tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji sa regulativom i praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji, odnosno sa odredbama Odluke br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju Odluke 93/465/EEZ (Decision No 768/2008/EC of the European Parliament and of the Council of 9 July 2008 on a common framework for the marketing of products, and repealing Council Decision 93/465/EEC). Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba, održanih u 2014. godini, te nakon pripreme i dostavljanja Evropskoj komisiji nacrta Strategije i Akcionog plana za harmonizovanu oblast u okviru pripreme za otvaranje tog pregovaračkog poglavlja, u decembru 2016. godine.

U skladu sa važećim zakonom, ministarstvo nadležno za poslove privrede - Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) obavlja poslove koji se odnose na tehničke propise, što uključuje propisivanje osnova za donošenje tehničkih propisa i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, pripremu i donošenje tehničkih propisa, imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, prijavljivanje tehničkih propisa i tela za ocenjivanje usaglašenosti, priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti i sprovođenje drugih aktivnosti koje su u funkciji podrške navedenim poslovima.

S obzirom da se ovim zakonom sistemski uređuje oblast tehničkog zakonodavstva, poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji i zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih javnih interesa, predlagač kroz tekst Predloga zakona definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje neopravdanih prepreka trgovini. Takođe, Predlogom zakona se omogućava unapređivanje zaštite javnih interesa kao što je zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, zaštita imovine, zaštita životne sredine i zaštita na radu.

U periodu primene važećeg zakona, tj. u periodu do sredine 2017. godine, Ministarstvo privrede je na osnovu tog zakona donelo tehničke propise – pravilnike u 10 oblasti industrijskog tehničkog zakonodavstva (mašine, liftovi, električna oprema, elektromagnetska kompatibilnost, uređaji namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi – ATEH, buka koju emituje oprema na otvorenom prostoru, lična zaštitna oprema, tekstil, obuća i kristalno staklo), zajedno sa pratećim spiskovima srpskih standarda koji omogućuju potpunu primenu navedenih pravilnika u oblasti tzv. Novog pristupa. Svi ovi propisi su značajno doprineli razvoju i modernizaciji tehničkog zakonodavstva u Srbiji, poboljšanju i pojednostavljivanju administrativnih procedura i podizanju konkurentnosti domaće privrede. Neretko su pomenuti podzakonski akti predstavljali primer u regionu Zapadnog Balkana za dobro transponovanje relevantnih direktiva EU.

 U posmatranom periodu su doneta i rešenja o imenovanju ukupno 21-og tela za ocenjivanje usaglašenosti, za koja je ocenjeno da su kompetentna i da ispunjavaju zahteve odgovarajućih tehničkih propisa. Ova tela trenutno pokrivaju 51-u oblast ocenjivanja usaglašenosti (obimi imenovanja). Navedeno je takođe značajno doprinelo povećanoj pouzdanosti u rezultate sertifikacije, ispitivanja, kontrolisanja i drugih oblika ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima srpskih tehničkih propisa.  

Pored navedenog, analiza primene važećeg zakona je identifikovala i brojne probleme u vezi sa funkcionisanjem i implementacijom tehničkog zakonodavstva: (1) neusaglašenost određenog broja proizvoda koji se isporučuju na tržištu najčešće u oblasti električnih i elektronskih uređaja (neusaglašenosti usled nedostataka koji se odnose na odsustvo Srpskog znaka usaglašenosti, prateće deklaracije o usaglašenosti za predmetni proizvod, odgovarajuće tehničke dokumentacije ili sertifikata o usaglašenosti kao i informacije su prikupljene tokom provera od strane tržišne inspekcije i pripadajućih izveštaja iz NEPRO baze MTTT koja je javno dostupna). Ove neusaglašenosti najčešće nastaju usled nedovoljnog poznavanja zahteva Zakona i tehničkih propisa od strane isporučioca. (2) neujednačen učinak imenovanih tela u oblasti električne i elektronske opreme za koje se izdaju tzv. Potvrde o usaglašenosti, naročito u pogledu efikasnosti njihovog rada, odnosno vremena potrebnog za sprovođenje odgovarajućih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, kao posledica prevelikog broja zahteva ali i nedostataka resursa i kapaciteta, na osnovu informacija dobijenih u toku nadzora nad radom ovih tela od strane nadležnih ministarstava (spiskovi izdatih isprava o usaglašenosti i analiza podataka iz registra izdatih isprava koji je javno dostupan na web portalu imenovanog tela) kao i od strane privrednih subjekata – podnosioca zahteva za izdavanje isprava o usaglašenosti.) i (3) složenost i neadekvatnost dela važećih tehničkih propisa (4) neodgovarajući ili nedovoljan pravni osnov u važećem zakonu za formulisanje odredaba pojedinih kategorija podzakonskih akata.

Ocenjeno je da će se značajan deo ovih problema rešiti nastavljanjem usklađivanja sa važećim zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, što se posebno odnosi na punu harmonizaciju sa Odlukom br. 768/2008/EZ, te brojne sektorske direktive objedinjene u tzv. Novom paketu za trgovanje proizvodima, uputstvima i vodičima EU, posebno "Blue Guide" ("Plavi vodič") o sprovođenju pravila EU o proizvodima iz 2016. godine. Takođe, javila se potreba i za preciziranjem odredbi koje, nezavisno od zajedničkog tj. harmonizovanog zakonodavstva EU, predstavljaju pravni osnov za uređivanje tzv. neharmonizovane oblasti, odnosno tehničkih propisa koji su isključivo nacionalnog tipa, a u skladu sa Uredbom (EZ) br. 764/2008.

Pomenuti propisi EU su doneli važne novine u tehničkom zakonodavstvu, koje uključuju i pooštrene zahteve za ispunjavanje uslova za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, dodatne režime u vezi sa tržišnim nadzorom, pojačanu odgovornost i precizirane obaveze isporučilaca u funkciji zaštite bezbednosti potrošača i korisnika, posebno u vezi sa dokumentacijom koja prati proizvod na tržištu, kao i obavezom jačanja saradnje privrednika sa organima tržišnog nadzora.

Istovremeno se javila i potreba za rasterećenjem privrednika posebno u vezi sa obavezama administrativne prirode koje nisu neophodne sa stanovišta realnog obezbeđivanja ispunjenosti bezbednosnih zahteva, ili predstavljaju nepotrebne prepreke trgovini, ili ne uzimaju u dovoljnoj meri status malih i srednjih preduzeća prilikom propisivanja određenih obaveza.

Imajući u vidu sve gorenavedeno, ocenjeno je da samo donošenjem novog zakona mogu biti prevaziđeni uočeni problemi u primeni, naročito ako se uzme u obzir da je više od dve trećine odredbi važećeg zakona potrebno izmeniti kako bi se postigao planirani efekat.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu.

Cilj ovog zakona je da obezbedi: ujednačen pristup regulatornih organa prilikom pripreme i donošenja tehničkih propisa, korišćenje savremenih srpskih standarda kojima se preuzimaju međunarodni, odnosno evropski standardi u funkciji jednostavnije primene tehničkih propisa, što se vidi iz samog tehničkog propisa koji je javno dostupan na portalu TEHNIS – registri važećih tehničkih propisa, odnosno iz spiska standarda koji se odnose na određeni tehnički propis iz harmonizovane oblasti koji je javno dostupan na portalu Instituta za standardizaciju Srbije, ostvarivanje ciljeva tehničkih propisa na način koji je najmanje ograničavajući po trgovinu, ravnopravan položaj učesnika u tržišnoj utakmici u smislu njihovih obaveza u oblasti ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, ravnopravnost domaćih i stranih proizvoda na tržištu, bolje funkcionisanje imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i obezbeđivanje njihove saradnje, poboljšanje mehanizma notifikacije tehničkih propisa i uspostavljanje mehanizma notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, obezbeđivanje ispunjenosti zahteva koje proizvod treba da ispunjava prvenstveno u pogledu funkcionalnih karakteristika, a ne u pogledu izgleda, sprečavanje nelojalne konkurencije i podizanje konkurentnosti domaćih privrednika te sprečavanje nepotrebnih prepreka trgovini. Ispunjenje navedenih ciljeva je u skladu sa rokovima za potpuno preuzimanje EU zakonodavstva u oblasti tehničkih propisa predviđenim poslednjom revizijom NPAA (do 2021. godine) na osnovu koga će se pratiti njihova realizacija.

Predloženim rešenjem predviđeno je da se, kao jedno od novih rešenja, tehnički propis pre donošenja dostavlja na mišljenje ministarstvu nadležnom za tehničke propise, u cilju ujednačenog pristupa prilikom pripreme propisa, ali i u cilju notifikacije u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma.

Način propisivanja tehničkih zahteva prilagođen je zahtevima Odluke br. 768/2008/EZ, u cilju pojednostavljenja i preciziranja ovih zahteva prilikom donošenja tehničkog propisa, kao i bolje zaštite javnog interesa koji se štiti tehničkim propisom. Dosledno se sprovodi princip da se javni interes štiti prvenstveno propisivanjem bitnih zahteva, a samo izuzetno kroz primenu detaljnih tehničkih specifikacija, čime se olakšava primena propisa za privredu i zainteresovane strane, te omogućava usaglašenost sa glavnim principima savremenog tehničkog zakonodavstva EU.

Sa druge strane, predloženo zakonsko rešenje više ne sadrži odredbe o tome da se može odrediti da je ispunjavanje zahteva srpskog standarda jedini način postizanja usaglašenosti, čime je izbegnut suviše rigidan model propisivanja tehničkih zahteva, odnosno u skladu je sa tendencijom u savremenom tehničkom zakonodavstvu da su standardi u principu dobrovoljni te da se usaglašenost može postići i na drugi način kojim se dokazuje ispunjenost propisanih zahteva. Kao izuzetak, data je i mogućnost da se, ukoliko nema objavljenog srpskog standarda u odgovarajućoj oblasti, u tehničkom propisu može se vršiti pozivanje na međunarodni, evropski ili nacionalni standard druge države ili na drugu tehničku specifikaciju, čime se izbegava regulatorna blokada u slučaju odsustva srpskih standarda u pojedinim oblastima.

U predloženom zakonskom rešenju, kao novina u zakonskom tekstu, pretpostavka usaglašenosti je podignuta na nivo zakonske kategorije, tj. primenjen je opšteprihvaćen princip u oblasti infrastrukture kvaliteta prema kome se pretpostavlja da je proizvod usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima ako je usaglašen sa odgovarajućim standardima.

U delu koji uređuje zahteve za subjekte ocenjivanja usaglašenosti, propisano je da, osim proizvođača i državnog organa, u postupku ocenjivanja usaglašenosti može učestvovati imenovano ili notifikovano telo, čime se precizira kategorija tzv. "treće" nezavisne strane koja je učesnik u postupku u skladu sa zahtevima tehničkog propisa i postiže se bolji nivo kompetentnosti ovih tela.

Predloženim rešenjem se, kao novina u zakonu, propisuju načela tj. principi propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti u harmonizovanoj oblasti kojom se preuzima relevantno zakonodavstvo EU. Time se po prvi put u našem zakonodavstvu moduli ocenjivanja usaglašenosti iz Odluke br. 768/2008/EZ, uvode kao zakonska kategorija, s tim da će sadržaj ovih modula biti preuzet podzakonskim aktom, koji donosi Vlada.

 Novina je i da se odredbama o ocenjivanju usaglašenosti koje sprovode imenovana tela propisuje i obaveza da ta tela sprovode ocenjivanje usaglašenosti samo u obimu koji je potreban i u skladu sa tehničkim propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva za ocenjivanje usaglašenosti, kao i da su dužni da uzmu u u obzir veličinu i strukturu preduzeća, te sektor u kome privrednici posluju, što je posebno značajno za sektor malih i srednjih preduzeća. Značajno je i da su precizirane odredbe o angažovanju podizvođača od strane imenovanih tela.

Rešenje o imenovanju tela koje donosi nadležni ministar može biti vremenski ograničeno ili doneto pod raskidnim ili odložnim uslovom, čime se omogućava uslovljavanje rešenja o imenovanju u slučajevima kada se nalaže ispunjavanje određenih zahteva u ostavljenom roku, ili se status imenovanog tela vezuje za ispunjavanje nekog budućeg neophodnog uslova. Uveden je i institut suspenzije imenovanja, čime se daje mogućnost otklanjanja neusaglašenosti u određenom roku, i pojačava nadzor nad radom ovih tela.

U Predlogu zakona su, u odnosu na rešenje u važećem zakonu detaljnije razrađene odredbe o notifikaciji tehničkih propisa i notifikaciji tela za ocenjivanje usaglašenosti. Precizirani su zahtevi za državi organ koji vrši notifikaciju pomenutih tela u ime Republike Srbije, tj. pooštravaju se zahtevi za organe koji ocenjuju kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti koji su kandidati za notifikaciju prema EU.

Obaveze isporučilaca (proizvođača, zastupnika, uvoznika i distributera) proizvoda na tržištu su modifikovane odnosno precizirane, u cilju bolje zaštite bezbednosti korisnika i onemogućavanja nelojalne konkurencije, poboljšano je praćenje proizvoda na tržištu, jasniji su zahtevi za podatke i dokumentaciju koje isporučioci dostavljaju organu tržišnog nadzora i uvedena njihova jasna obaveza koja se odnosi na način saradnje sa organima tržišnog nadzora.

Takođe, Srpski znak usaglašenosti je uveden kao zakonska kategorija, u cilju postizanja veće prepoznatljivosti domaće oznake usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa, kao znak koji se koristi za označavanje usaglašenosti većine industrijskih neprehrambenih proizvoda koji se stavljaju na naše tržište.

Predloženim rešenjima su uneta preciziranja nadležnosti organa tržišnog nadzora u pojedinim oblastima za koje je uočeno da nadzor nije optimalno funkcionisao u prethodnom periodu (liftovi, RiTT oprema, oprema pod pritiskom, aerosolni raspršivači) čime se ujedno onemogućava bilo pozitivan, bilo negativan sukob nadležnosti. Dalje, precizirane su odredbe o tržišnom nadzoru u zavisnosti od vrste rizika (rizik za zdravlje i bezbednost, formalna neusaglašenost), što ima za cilj stepenovanje različitih rizika i uvođenje adekvatnih mera koje se preduzimaju u odnosu na vrstu neusaglašenosti.

3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona.

Tokom osmogodišnje primene važećeg zakona ocenjeno je da uočene probleme nije moguće rešiti na drugi način, posebno kada je reč o usklađivanju sa Odlukom br. 768/2008/EZ, odnosno prilagođavanjem i preciziranjem obaveza za subjekte koji učestvuju u stavljanju proizvoda na tržište i ocenjivanju usaglašenosti (isporučioci, tela za ocenjivanje usaglašenosti, državni organi), a kojima se omogućuje postizanje planiranih ciljeva, osim donošenjem novog zakona. Naime, odredbe koje predstavljaju prepreku za optimalno funkcionisanje oblasti tehničkog zakonodavstva upravo su propisane važećim Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, tj. kao takve ne pružaju odgovarajući pravni okvir za ispunjavanje zahteva savremenog tržišta u ovoj oblasti.

Budući da se sva nova rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenje novog zakona predstavlja jedinu mogućnost.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Donošenje zakona omogućava efikasno rešavanje problema uočenih u praksi, iako su razmatrane i druge mogućnosti za rešavanje tih problema, pa i mogućnost da se zadrži status quo situacija, odnosno da se ništa ne menja. Jedan od razloga za donošenje novog Zakona sadržan je u potrebi daljeg usaglašavanja oblasti tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u Evropskoj uniji. Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba, održanih u 2014. godini, kao i činjenicom da je na nivou Evropske unije usvojena Odluka br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima, koja nije na odgovarajući način niti u adekvatnom obimu preuzeta važećim propisima Republike Srbije. Ova Odluka, uz brojne naknadno donete sektorske direktive na nivou EU, pokazuje da je reč o sistemskim izmenama u pristupu tehničkom zakonodavstvu, koje uključuju i propisivanje različitih ili potpuno novih obaveza za učesnike u isporuci proizvoda na tržište.

Tokom primene važećeg zakona primećeni su i određeni problemi koji su navedeni u posebnoj tački ove analize. U kontekstu uočenih problema, ocenjeno je da je nemoguće da se problemi reše na drugi način, sem donošenjem zakona.

5. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu.

Predložena rešenja uticaće na:

- privredne subjekte i druga pravna lica (tela za ocenjivanje usaglašenosti), koji podnose zahtev nadležnom ministarstvu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje poslova ocenjivanje usaglašenosti i koji bez posedovanja rešenja o imenovanju ne mogu početi sa obavljanjem tih poslova, na taj način što će se smanjiti vreme potrebno za sprovođenje postupka imenovanja koje će po predloženom rešenju u potpunosti i samostalno sprovoditi nadležno ministarstvo koje poseduje potrebne kapacitete u pogledu specifičnih stručnih znanja, te omogućiti ujednačen nivo usluga ovih tela i smanjiti nelojalna konkurencija. Takođe, procedura za ocenjivanje ispunjenosti zahteva za imenovanje biće transparentnija i jasnija, omogućiće nadležnim ministarstvima bolje vršenje nadzora nad njihovim radom, a predložena rešenja će omogućiti viši stepen saradnje među ovim telima,

- isporučioce - privredne subjekte koji isporučuju proizvode na tržištu Republike Srbije, u pogledu njihove motivacije za praćenje i ispunjavanje zahteva savremenih standarda i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Precizirane obaveze u Predlogu zakona takođe daju pravni osnov kako bi se podzakonskim aktima (Pravilnicima) ove obaveze mogle detaljnije propisati, imajući u vidu različite zahteve EU direktiva u zavisnosti od vrste proizvoda.

Precizirane obaveze proizvođača:

-kada je propisano tehničkim propisom, obezbedi da je proizvod označen brojem tipa, partije, serijskim brojem ili drugim podatkom za identifikaciju proizvoda ili, ako to nije moguće, obezbedi da su ovi podaci navedeni na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;

-kada je propisano tehničkim propisom, navede na proizvodu svoje poslovno ime, registrovano trgovačko ime ili registrovani trgovački znak, kao i adresu na kojoj ga je moguće kontaktirati, ili ako to nije moguće, da navede ove podatke na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;

-obezbedi da proizvod prate propisana uputstva i informacije na srpskom jeziku, odnosno druga propisana dokumentacija;

-ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzima potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao;

-kada je propisano, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;

-sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;

Precizirane obaveze uvoznika:

-obezbedi da, dok je proizvod pod njegovom odgovornošću, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;

-kada je propisano tehničkim propisom i kada je to odgovarajuće u odnosu na rizik koji proizvod predstavlja, u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, vrši ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu, obrađuje informacije i, po potrebi, vodi evidencije reklamacija, kao i neusaglašenih i opozvanih proizvoda, i o tome obaveštava distributere;

-ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzima potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod usaglasio sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao, i da, ako taj proizvod predstavlja rizik, obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama;

-kada je propisano tehničkim propisom, u propisanom roku čuva propisanu ispravu o usaglašenosti i obezbeđuje dostupnost tehničke dokumentacije nadležnim organima;

-kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;

-sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;

Precizirane obaveze distributera:

- ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je isporučio na tržištu nije usaglašen sa tehničkim propisom, obezbeđuje preduzimanje potrebnih korektivnih radnji kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi bio povučen ili opozvan, i da, ako taj proizvod predstavlja rizik, obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama;

- kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;

- sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je isporučio na tržištu;

- vlasnike proizvoda koji podležu zakonskoj obavezi pregleda proizvoda u toku veka upotrebe, u propisanim rokovima, u pogledu veće sigurnosti u ispravnost i bezbednosti proizvoda koje koriste, jer će te proizvode pregledati imenovana tela čija je stručnost proverena i potvrđena od strane organa državne uprave,

- organe državne uprave, preciznijim definisanjem nadležnosti kako organa koji imenuju tela za ocenjivanje usaglašenosti, tako i organa tržišnog nadzora,

- potrošače, kojima će se obezbediti dodatna sigurnost i poverenje u bezbednost proizvoda koji su im dostupni na tržištu.

6. Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročiti malim i srednjim preduzećima.

Primena ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu da se predloženim rešenjima samo preciziraju već utvrđene obaveze privrednih subjekata, tj. da se ne utvrđuju nove obaveze koje bi mogle da izazovu dodatne troškove.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

U skladu sa Predlogom zakona, tehnički propis pre donošenja dostavlja se na mišljenje ministarstvu nadležnom za tehničke propise, u cilju ujednačenog pristupa prilikom pripreme propisa, ali i u cilju notifikacije u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma. Navedeno će doprineti ujednačenosti definisanja termina u okviru tehničkog zakonodavstva, dok će dostavljanje na mišljenje svih Predloga tehničkih propisa ovom ministarstvu doprineti ukidanju svih potencijalnih prepreka u trgovini, a samim tim i obaveštavanju svih zainteresovanih privrednih subjekata o inostranim i domaćim tehničkim propisima u pripremi i mogućnosti njihovog preventivnog delovanja na potencijalne prepreke u trgovini.

Srpski znak usaglašenosti je u Predlogu zakona uveden kao zakonska kategorija, u cilju postizanja veće prepoznatljivosti domaće oznake usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa, kao znak koji se koristi za označavanje usaglašenosti većine industrijskih neprehrambenih proizvoda koji se stavljaju na naše tržište. Navedena kategorija će dodatno doprineti lakšem kontrolisanju predmetnih proizvoda na tržištu u smislu nadzora. Kada su potrošači u pitanju, Srpski znak usaglašenosti će doprineti jačanju poverenja u proizvode označene ovim znakom, čime će biti onemogućeno dovođenje potrošača u zabludu stavljanjem drugih znakova na proizvode, koji nisu znakovi usaglašenosti u skladu sa tehničkim zakonodavstvom.

Predlogom zakona propisano je da će nadležno ministarstvo zaključiti protokol o saradnji sa Akreditacionim telom Srbije (ATS), kojim će se utvrditi međusobna saradnja od zajedničkog interesa, a posebno u pogledu nadzora nad radom akreditovanih imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i informisanja nadležnog ministarstva o održavanju kompetentnosti tih tela u okviru dodeljenih obima akreditacije.

Predmetnim protokolom o saradnji nadležnih ministarstava i ATS-a će se detaljnije urediti međusobne aktivnosti strana potpisnica protokola, što će doprineti boljem funkcionisanju svih subjekata infrastrukture kvaliteta u smislu pojačane saradnje, češćeg izveštavanja i nadzora nad radom imenovanih tela, što kao krajnji rezultat doprinosi povećanju bezbednosti proizvoda i zaštite krajnjih korisnika.

Novoformirana grupa za nadzor nad radom imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti u Sektoru za kvalitet i bezbednost proizvoda redovno će pratiti podatke dobijene od strane ATS-a pri sprovođenju redovnih i vanrednih ocenjivanja ovih tela, kao i sve informacije dobijene od strane organa tržišnog nadzora i postupati u skladu sa dobijenim podacima i informacijama prilikom sprovođenja nadzora.

Za obavljanje poslova ocenjivanja ispunjenosti zahteva za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti u resornim ministarstvima treba izvršiti bolju preraspodelu postojećih resursa. U privrednim subjektima koja podnose zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i u privrednim subjektima već imenovanim za obavljanje tih poslova, potrebno je izvršiti obuke angažovanog osoblja na nivou postojećih resursa, s tim da će i državni organi i tela za ocenjivanje usaglašenosti imati mnogostruko veće koristi od pojednostavljenog i transparentnijeg postupka.

8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija.

Predloženim rešenjima uticaće se na povećanje konkurentnosti srpskih privrednika na sledeći način: Ovim zakonom će se podržati stvaranje privrednih subjekata koji primenjuju zahteve savremenih, međunarodno prihvaćenih standarda i tehničkih pravila, podići će se konkurentnost subjekata koji podižu nivo kvaliteta u skladu sa modernizovanim zahtevima i poštuju propisana tehnička pravila, između ostalog i kao rezultat podizanja nivoa usluga tela koje ocenjuju usaglašenost proizvoda na tržištu, te kao rezultat sprečavanja nelojalne konkurencije do čega će dovesti poboljšan tržišni nadzor u skladu sa predloženim rešenjima.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu

Imajući u vidu značaj pitanja koja uređuje ovaj zakon, ministar privrede je rešenjem formirao posebnu radnu grupu koja je pripremila tekst Nacrta zakona, a koju čine predstavnici Ministarstva privrede, te zainteresovanih strana kao što su institucije infrastrukture kvaliteta, Akreditaciono telo Srbije, Institut za standardizaciju, predstavnici resornih ministarstava kao što je ministarstvo nadležno za poslove trgovine i Ministarstvo zdravlja, nezavisni eksperti iz civilnog sektora i predstavnici Privredne komore Srbije.

Takođe, u periodu od 1. do 21. septembra 2017. godine sprovedena je javna rasprava, čime je omogućeno svim zainteresovanim stranama da se uključe u izradu Nacrta zakona. Sve zainteresovane strane imale su priliku da iznesu svoje stavove na okruglim stolovima koji su u okviru javne rasprave organizovani u Zrenjaninu, Nišu i Beogradu, u skladu sa Programom javne rasprave, kao i da tokom trajanja javne rasprave dostave Ministarstvu privrede svoje primedbe, komentare i sugestije u pisanoj formi.

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa.

Ministarstvo će preduzimati sve potrebne mere u sprovođenju ovog zakona.

U pogledu regulatornih mera, u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti predviđeno je da će se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od osamnaest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, i to:

Podzakonski akti koje donosi Vlada, tj. propisi koje će Vlada doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1.         Uredba o ocenjivanju usaglašenosti proizvoda (član 8. Predloga zakona);

2.         Uredba o posebnim zahtevima za akreditovana tela u sastavu proizvođača (član 11. Predloga zakona);

3.         Uredba o znaku usaglašenosti (član 14. Predloga zakona);

4.         Uredba o imenovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti (član 15. Predloga zakona);

5.         Uredba o notifikovanim tela za ocenjivanje usaglašenosti (član 21. Predloga zakona);

6.         Uredba o priznavanju inostranih isprava o usaglašenosti (član 32. Predloga zakona);

7.         Uredba o postupku notifikacije tehničkih propisa u pripremi i sa njima povezanim postupcima ocenjivanja usaglašenosti i načinu informisanja i vrsti informacija o zahtevima tehničkih propisa (član 35. Predloga zakona);

Podzakonski akti koje donosi donosi ministar nadležan za poslove tehničkih propisa, tj. propisi koje će ministar privrede doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1)         Pravilnik o registrima tehničkih propisa (član 33. Predloga zakona).

U pogledu institucionalnih mera, potrebno je ukazati da je ovim zakonom predloženo imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane resornih ministarstava koja donose tehničke propise u okviru svog delokruga, kao i preciziranje da je ministarstvo nadležno za poslove privrede organ koji će vršiti notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uz ispunjavanje svih zahteva koje organ za notifikaciju mora da ispuni na nivou EU.

Tržišni nadzor će se vršiti u okviru kapaciteta kojima postojeći organi tržišnog nadzora sprovode aktivnosti tržišnog nadzora u skladu sa Zakonom o tržišnom nadzoru, uz preraspodelu postojećih resursa.

Ministarstvo privrede i resorna ministarstva već raspolažu kapacitetima u pogledu imenovanja i sprovođenja nadzora nad radom tela koja su imenovana za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa propisima kojima su u pravni sistem Republike Srbije transponovane određene evropske direktive.

Članom 19. stav 3. Predloga zakona propisano je da će nadležno ministarstvo zaključiti protokol o saradnji sa Akreditacionim telom Srbije (ATS), kojim će se utvrditi međusobna saradnja od zajedničkog interesa, a posebno u pogledu nadzora nad radom akreditovanih imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i informisanja nadležnog ministarstva o održavanju kompetentnosti tih tela u okviru dodeljenih obima akreditacije.

Predmetnim protokolom o saradnji nadležnih ministarstava i ATS-a će se detaljnije urediti međusobne aktivnosti strana potpisnica protokola.

U pogledu neregulatornih mera nastaviće se mere i aktivnosti za praćenje ostvarivanja ciljeva preko podataka koji će se redovno objavljivati u Izveštajima o radu ministarstva privrede i drugih resornih ministarstava koja pripremaju, odnosno donose tehničke propise iz svog delokruga, kao i stalnom saradnjom sa zainteresovanim stranama kao što su Privredna komora Srbije, udruženja potrošača i predstavnici civilnog sektora.

Pokazatelj učinka iz izveštaja nadležnih ministarstava koji će biti korišćen u sklopu praćenja ostvarivanja ciljeva novog zakona je stepen implementacije tehničkih propisa koji će se doneti na osnovu ovog zakona – pokazatelj je u NPAA.

Ministarstvo privrede će kontinuirano vršiti neophodne izmene i tehnička unapređenja svoje glavne internet stranice, kao i internet stranice "Tehnis", sa ciljem da informacije koje se objavljuju budu precizne i dostupne zainteresovanim stranama. 

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 26.01.2018.