ZAKONI O ZAŠTITI POTROŠAČA I O JAVNOM REDU I MIRU: Propisana je zabrana prodaje, usluživanja i poklanjanja alkoholnih pića, uključujući pivo, odnosno duvanskih proizvoda i pirotehničkih sredstava, maloletnim licima

Svi koji su između subote i nedelje bili na splavu na Sajamskom keju kada je pola sata posle ponoći počeo da tone mogu da tuže vlasnika objekta za uništene lične stvari, troškove lečenja, rehabilitacije, fizički ili psihički bol ili strah, kažu advokati. Odnosno, pošto su se tamo uglavnom zatekli maloletnici, to mogu učiniti njihovi roditelji.

Nije bilo teže povređenih i stradalih, a iz hladne i prljave Save izvučeno je više od stotinu mahom srednjoškolaca od kojih su mnogi u alkoholisanom stanju prevezeni na VMA.

Advokat Nemanja Injac kaže da ulazak u ugostiteljske objekte i noćne klubove nije zabranjen maloletnicima.

- Zabranjeno je usluživanje i prodaja alkoholnih pića i duvanskih proizvoda njima. Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021) propisana je zabrana prodaje, usluživanja i poklanjanja alkoholnih pića, uključujući pivo, odnosno duvanskih proizvoda i pirotehničkih sredstava, licima mlađim od 18 godina. Za postupanje suprotno ovoj zakonskoj odredbi predviđene su novčane kazne i to u iznosu od 50.000 dinara za pravno lice, kao i u iznosu od 8.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Kazna za preduzetnika iznosi 30.000 dinara - objašnjava Injac i dodaje:

- Takođe i Zakon o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018) propisuje zabranu prodaje alkoholnih pića maloletnom licu koje nije navršilo 16 godina života. Kazne su propisane za pravno lice u to u iznosu od 200.000 do 500.000 dinara, kao i za odgovorno lice u pravnom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara. Kazna za preduzetnike je propisana u rasponu od 50.000 do 200.000 dinara. U slučaju da su usled nedozvoljenog služenja alkohola maloletnicima nastupile posledice po njihov život ili zdravlje, moguće je govoriti i o krivičnopravnoj odgovornosti lica koja su postupala protivno zakonskim zabranama, pod uslovom da su se ostvarili bitni elementi nekog krivičnog dela.

Što se tiče odgovornosti za štetu Injac kaže da se u ovom slučaju može govoriti o nastanku materijalne štete (uništene lične stvari, troškovi lečenja i rehabilitacije) i nematerijalne štete (fizički ili psihički bol ili strah) koja je nastala na strani gostiju.

- Da bi neko bio odgovoran za nastanak štete potrebno je da postoji uzročno posledična veza između nastale štete i radnje štetnika, kao i da postoji krivica na strani lica koje je prouzrokovalo štetu. Krivica se pretpostavlja, ali je dozvoljeno dokazivati da je šteta nastala bez krivice štetnika, na primer u slučaju više sile - vremenskih nepogoda. Sve ove činjenice se utvrđuju u sudskom postupku na osnovu raspoloživih dokaznih sredstava, kao što su pisane isprave, izjave svedoka, veštačenje.

Bitno je napomenuti i odgovornost roditelja za brigu i staranje o maloletnoj deci, što svakako podrazumeva i brigu o tome na kakvim mestima i u koje vreme borave njihova deca.

Advokat Denis Bećirić kaže da ulazak maloletnih lica na splav odobrava ili ne odobrava organizator događaja.

 - Što se alkohola tiče to uređuje zakon i organizator je dužan da poštuje zabranu točenja alkohola maloletnicima. Takođe, oštećeni imaju pravo da tuže za naknadu materijalne i nematerijalne štete s obzirom da šteta u konkretnom slučaju najverovatnije nije posledica više sile.

Podsetimo, nadležno tužilaštvo istražuje okolnosti i uzroke potonuća splava. Pojedini očevici događaja tvrde da je splav počeo da tone posle pucanja mostića koji objekat spaja sa obalom kada se na njemu sukobilo obezbeđenja s gostima. Onda je nastao stampedo i većina gostiju je panično skakala u hladnu Savu i plivala ka obali, dok su neki stajali kao ukopani u strahu da se ne udave.

Izvor: Vebsajt Kurir, 25.12.2023.
Naslov: Redakcija