ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku (uključujući i izvršni i vanparnični postupak). U krivičnom postupku ovo pravo imaju i oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac ako su u istakli imovinsko-pravni zahtev

Suđenje u razumnom roku definisano je i propisano je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015 i 92/2023). Pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku (uključujući i izvršni i vanparnični postupak). U krivičnom postupku pravo na suđenje u razumnom roku imaju i oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac ako su u istakli imovinsko-pravni zahtev.

Pravna sredstva kojima se štiti suđenje u razumnom roku su:

• Prigovor radi ubrzavanja postupka;
• Žalba;
• Zahtev za pravično zadovoljenje.

*** Napomena: Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

Prigovor i žalba - suđenje u razumnom roku

Prigovor i žalba kao pravni lekovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku se mogu podneti dok se ne okonča postupak koji se vodi pred nadležnim sudom (parnični, vanparnični, upravni, izvršni, prekršajni, krivični…)

Ukoliko dođe do ulaganja prigovor ili žalbe na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, rešenje o navedenim pravnim lekovima ne smeju da utiču na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage.

Žalba ili prigovor mogu biti odbijeni ili usvojeni i bilo koja od navedenih odluka zahteva da se takvo rešenje podrobno obrazloži od strane donosioca.

Prigovor sadrži sledeće obavezne elemente:

• Lično ili poslovno ime stranke i njeno prebivalište, boravište ili sedište;
• Lično ili poslovno ime zastupnika ili punomoćnika stranke i njegovo prebivalište, boravište ili sedište;
• Naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, kao i naziv javnog tužilaštva koje sprovodi istragu;
• Poslovni broj sudskog predmeta ili predmeta javnog tužilaštva;
• Vreme trajanja postupka, uključujući i vreme trajanja istrage koju sprovodi javni tužilac;
• Podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem;
• Podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage;
• Svojeručni potpis stranke ili zastupnika ili punomoćnika stranke.

Stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo. Postupak po prigovoru vodi predsednik suda ili jedan ili više sudija koje on odredi. Usmena rasprava se ne održava, a na ostala pitanja se primenjuju Zakon o vanparničnom postupku.

*** Napomena: Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

O prigovoru kao jednom od pravnih lekova na suđenje u razumnom roku se odlučuje u ispitnom postupku ili van ispitnog postupka.

Pravo na novi prigovor ima stranka čiji je prigovor odbijen, a koja nije podnela žalbu, može da podnese novi prigovor kada isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora, stranka čiji je prigovor odbijen, a koja je podnela žalbu koja je odbijena kada isteknu četiri meseca od dana prijema rešenja o odbijanju žalbe, a stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu - kada istekne pet meseci od dana prijema rešenja o usvajanju prigovora.

Žalba

Stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

Žalba može da se podnese i ako je prigovor usvojen, ali neposredno viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana od dana prijema rešenja predsednika suda, zatim ako predsednik suda ili neposredno viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, ili ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

*** Napomena: Pored ostalog, žalba sadrži iste obavezne elemente kao prigovor.

Rok za žalbu

Ako predsednik suda nije odlučio o prigovoru, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora. Ako je prigovor odbijen, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je stranka primila rešenje o odbijanju prigovora.

Ako je prigovor usvojen, a stranka ima pravo na žalbu, žalba se podnosi u roku od osam dana:

• od dana isteka roka u kome je neposredno viši javni tužilac bio dužan da donese obavezno uputstvo - ako se žalba podnosi zato što neposredno viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo;
• od dana kada je stranka primila rešenje - ako se žalba podnosi zato što predsednik suda nije sudiji naložio procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak;
• od dana kada je stranka primila obavezno uputstvo - ako se žalba podnosi zato što neposredno viši javni tužilac nije naložio javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak;
• od dana isteka roka u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje - ako se žalba podnosi zato što sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

 Žalba se podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru i potom se ista prosleđuje predsedniku neposredno višeg suda sa svim spisima predmeta koji vodi postupak i odlučuje po žalbi. Odlučivanje o žalbi može biti bez ispitnog postupka ili nakon ispitivanja posle sprovođenja ispitnog postupka.

*** Napomena: Predsednik neposredno višeg suda dužan je da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Zahtev za pravično zadovoljenje - suđenje u razumnom roku

Ko ima pravo na pravično zadovoljenje?

Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena.

Koje su vrste pravičnog zadovoljenja?

• Pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku;
• Pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku;
• Pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odgovornost Republike Srbije za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

*** Napomena: Pri odlučivanju o pravičnom zadovoljenju, Pravobranilaštvo i sudovi vezani su rešenjima predsednika sudova kojima je utvrđena povreda prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Stranka može da podnese Pravobranilaštvu predlog za poravnanje u roku od šest meseci od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Tužba nije dozvoljena dok traje pokušaj poravnanja s Pravobranilaštvom, niti ako su stranka i Pravobranilaštvo zaključili poravnanje.

Izvor: Vebsajt Lawlife, advokat Robert Radojević, 26.12.2023.
Naslov: Redakcija