NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Ulazak policije u stan moguć isključivo uz osnov sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo

Policijsko ovlašćenje ulaska u stanove i kuće građana bez sudskog naloga, kako je predviđeno Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima, biće kao i dosad korišćeno u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US).

Predloženim propisom precizirano je da će ulazak policije biti moguć i kada postoji osnov sumnje da se priprema, vrši ili je u privatnom objektu izvršeno krivično delo, kao što je terorizam ili nasilje u porodici. Građanima time neće biti ugrožena ustavom garantovana prava.

Jednu od najviše kritikovanih odredaba Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koja se tiče mogućnosti za ulazak policije u privatni posed građana, ovako vide zakonopisci MUP Srbije. Primedbe da će usvajanjem izmena biti ugrožena ustavna prava građana odbijaju i tvrde da će predloženi propisi policiju učiniti efikasnijom, a građane bezbednijim.

To je slučaj, kako objašnjava zamenik sekretara MUP major Milica Bondžić, sa preporukom Zaštitnika građana koja se odnosi na to da MUP treba da obezbedi da u svakom trenutku može da se utvrdi identitet policijskog službenika, čak i kada preko uniforme, na kojoj je oznaka prezimena, nosi zaštitnu opremu. To znači da će policajci i na vidnom mestu nositi oznaku po kojoj će moći da se utvrdi njihov identitet.

Pojedina rešenja u delu javnosti u startu su ocenjena kao neustavna i loša, a to se najviše odnosi na uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Nacrt zakona predviđa da se sigurnosne kamere za audio i video nadzor, kakve već postoje na ulicama, koriste i za automatsku detekciju lika, koja uključuje i obradu biometrijskih podataka i telesnih karakteristika. Civilni sektor je upozorio da bi policiji na ovaj način bile dostupne sve informacije o pojedincu - od biometrijskih do podataka o kretanju. Sve to, kako se upozorava, povećava rizik od zloupotreba.

Major Bondžić, međutim, ističe da bi novine u propisima pomogle rešavanje problema nestanaka građana, kada su očekivanja porodica i javnosti da se slučaj što pre reši bez posledica.

 - U ovakvim situacijama, ukoliko primenom drugih metoda rada ne možemo da pronađemo nestalu osobu, takav nadzor doprineo bi efikasnijem i bržem otkrivanju nestalih. MUP je uspostavio sistem koji mogućnost zloupotrebe svodi na minimum. Predviđene su sve mere zaštite - sistem video-nadzora biće smešten u prostoriji sa visokokontrolisanim pristupom, uveden je princip podeljenih uloga za ulazak u sistem, beleži se svako korišćenje podataka... Zloupotreba ili neovlašćeni pristup sistemu teška je povreda službene dužnosti za koju policijskom službeniku može biti izrečen otkaz - objašnjava Bondžićeva.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da propisi zabranjuju obradu biometrijskih podataka, osim u određenim slučajevima, pod koje bi mogli da se podvedu i razlozi koje navodi MUP, kao što su otkrivanje kriminalaca i pronalaženje osoba za kojima se traga. Ali postavlja se pitanje šta je sa ostalim građanima koje su kamere snimile.

 - Podaci prikupljeni na ovaj način ne bi smeli biti korišćeni u druge svrhe osim onih koji su strogo precizirani zakonom. Apelujem da se upotrebi, ukoliko postoji, manje invazivan način da se ostvari ista svrha - kaže Marinović.

Na udaru kritike našla se definicija pojma otpora, koja uključuje i pasivni otpor. Primećeno je da u nacrtu nije eksplicitno navedeno koja ovlašćenja policijski službenici mogu da upotrebe u ovakvim slučajevima, pa se javio strah da policajci mogu da primene silu i prilikom mirnih protesta građana.

 - Ovakva definicija otpora ne predstavlja novinu u ovom nacrtu, već je ista sadržana i u važećem zakonu, kao i Zakonu o policiji iz 2005. godine. Kako do sada nije bila sporna u primeni, nema razloga za paušalne ocene o potencijalnoj "opasnosti" za građane - kaže zamenik sekretara MUP.

 U Nezavisnom sindikatu policije (NSP), kao jedinom reprezentativnom u MUP, koji je aktivno učestvovao na izradi novog nacrta, ovakve dileme nemaju i podržavaju novi propis.

 - Paušalno se iznose tvrdnje da će policija, navodno, stalno pratiti građane. To je neistina i obmana javnosti - kažu u NSP. 

I advokatura ima stav o propisu koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi. Viktor Gostiljac, raniji predsednik Advokatske komore Srbije, poziva na oprez.

- Mogućnost ulaženja policije u stan bez naredbe suda već je regulisana Zakonikom o krivičnom postupku, u slučajevima kada postoji saglasnost stanara, poziva u pomoć ili hapšenja učinioca krivičnog dela. Ovim Nacrtom je, međutim, predviđena i mogućnost da policija može ući u stan bez naredbe suda radi obezbeđivanja dokaza za pokretanje i vođenje krivičnog postupka. Takva policijska ovlašćenja su opasna- smatra Gostiljac.

Nacrt zakona predviđa i obavezno izricanje hitne mere privremenog oduzimanja oružja od mogućeg učinioca, žrtve i drugih članova njihovog domaćinstva, u slučajevima nasilja u porodici. Cilj ove mere, kako objašnjavaju u MUP-u je sprečavanje izvršenja novog krivičnog dela. Mimo lupe javnosti prolazi i predlog da se policajcima prijavljenim za porodično ili bilo koje drugo nasilje oduzima službeno oružje i legitimacija.

Izvor: Vebsajt Novosti, E. V. N., 19.12.2022.
Naslov: Redakcija