U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O RADU: Očekuje se usklađivanje radnog zakonodavstva sa propisima EU
Promena postojećeg Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) uveliko kasni, iako je "diktirana" procesom pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji.
Srpski propisi i dalje ne poznaju rad od kuće i na platformama, ali i mnoge druge savremene oblike rada. Oni su, međutim, marginalni i u praksi mnogih razvijenih zemalja, a dobili su na značaju tek u toku pandemije kovida 19.
Prof. dr Nada Novaković iz Instituta društvenih nauka naglašava da su izmene postojećeg radnog zakonodavstva neophodne kako bi se otklonili nedostaci.
- Odredbe koje se odnose na prava na plaćeni godišnji odmor svih radnika, smanjenje prava poslodavca u preraspodeli radnog vremena, veći broj dana za plaćeno odsustvo, zaštitu trudnica i porodilja, moraju da se menjaju. Nužno je i skraćenje pripravničkog, probnog i rada na određeno vreme. Nažalost, naša praksa bogata je primerima nepoštovanja postojećih odredbi i njihove zloupotrebe - objašnjava ona.
U kom pravcu će, međutim, ići izmene pomenutog propisa zavisi najviše od pritiska spoljnih faktora. U praksi će se, smatra dr Novaković, donositi rešenja koja će se označiti kao evropska, mada se i sad zna da je veliki broj postojećih suprotna njima:
- U meri u kojoj će se nastaviti politika privlačenja stranih investicija izmene zakona će biti restriktivnije i nepovoljnije po radnike Srbije. Značajniji otpor ne treba očekivati ni od strane rasparčanih i međusobno sukobljenih srpskih sindikata.
I za ekonomistu Danila Šukovića postojeći Zakon o radu je zastareo i nužno ga je menjati, čak i pod uslovom i da je bio pravičan i za poslodavce i zaposlene. On smatra da se odredbe moraju uskladiti sa savremenim kretanjima u svetu rada.
- Činjenica je da su prava radnika u Srbiji na izuzetno niskom nivou i da se ni postojeći propisi ne primenjuju. Sudovi nadležni za radne sporove odugovlače sa donošenjem presuda godinama, umesto da spor reše za nekoliko meseci - smatra Šuković.
On naglašava da novim zakonom posebnu pažnju treba posvetiti pravičnom regulisanju privremenih i povremenih poslova, poslova osetljivih grupa, minimalnoj zaradi koja treba da odgovara potrošačkoj korpi i da zadovoljava nivo standarda dostojanstven čoveku, a ne da bude potcenjena kao do sada. Isto tako treba obezbediti da radnici angažovani preko agencija imaju ista prava kao stalno zaposleni, a ne da budu diskriminisani i zloupotrebljavani.
- Mislim da je zahtev poslodavaca za produženje roka rada na određeno vreme sa šest meseci na tri godine potpuno opravdan, pod uslovom da radnici zbog toga ne budu u podređenom položaju i da on ima opravdan razlog. Neophodan je i efikasan socijalni dijalog, koga sada nema, da bi se realno sagledali položaj i radnika i poslodavaca.
Postojeći Zakon o radu je u svojoj suštini za dr Novaković potpuno antievropski i antiradnički, pa je i u tom smislu već zastareo, a ne po vremenu od kad se primenjuje.
- Namerno je skrojen, što nije slučaj u većini članica EU, tako da je mnoge oblike rada besmisleno obezvredio i proglasio kao "rad van radnog odnosa". Prepustio je posebnim zakonima da regulišu privremene i povremene poslove, sezonski rad, rad preko agencija...
Dosadašnje iskustvo u primeni navodi na zaključak da se on selektivno tumači i primenjuje. Brojni zakonski propisi su u međuvremenu doneti i devalvirali njegovu suštinu. Na primer, oni koji regulišu sezonski rad, na povremenim i privremenim poslovima. Tako angažovani radnici i dalje nemaju prava na uvećanu zaradu, plaćeni godišnji odmor, sindikalno organizovanje i pravo na štrajk.
- Promene treba da uzmu u obzir dobre prakse zemalja EU, kao što su pravo na dostojanstvenu zaradu od koje mogu da žive, da učestvuju u kolektivnom pregovaranju, imaju svoje predstavnike u organima upravljanja preduzećem. I nije to povratak toliko odbacivanom samoupravljanju i radničkim savetima, već formiranje Radničkih saveta kakvi danas postoje u Nemačkoj, ali i u postojećem hrvatskom Zakonu o radu - ističe dr Novaković.
Inicijativu za izmene Zakona o radu pokrenulo je nedavno i udruženje "Mame su zakon". Ukazuju posebno na odredbe koje se tiču angažovanja kroz fleksibilne ili nesigurne ugovore, koje onemogućavaju žene da kod poslodavca ostvare pravo na trudničko bolovanje, porodiljsko odsustvo, kao i niz drugih prava.
- Ovo što mi imamo je jedinstvena praksa u Evropi, a Srbija, kao zemlja kandidat za ulazak u EU, u obavezi je da naše zakonodavstvo uskladi sa dobrim praksama koje dolaze iz ove zajednice - ukazuju iz ovog udruženja.
Problematična je, smatra dr Novaković, i velika uloga diskrecionog prava resornog ministra kada je u pitanju kažnjavanje i otkaz radnika. Tom prilikom se ne konsultuje ni sindikat. Sve to bi trebalo, smatra ona, uskladiti sa evropskim zakonodavstvom.
Naš Zakon o radu se u svojoj suštini ne razlikuje od propisa u regionu. Razlike su neznatne, a na to je uticala i različita sindikalna moć u svakoj od država u okruženju. U Sloveniji, na primer, jaki sindikati su preciznije regulisali sezonski rad, a u Hrvatskoj je obavezno formiranje radničkih saveta.
Kod nas postoji pojam "rad van radnog odnosa", koji Međunarodna organizacija rada, a ni evropska praksa ne poznaju. On se odnosi na zaposlene kod poslodavca. Svi ostali su nezaštićeni, a njihova prava umanjena.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija