ZAKON O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI: Poslodavci angažuju detektive da bi utvrdili da li su njihovi zaposleni na bolovanju

Poslodavci u Srbiji počeli su da špijuniraju svoje zaposlene dok su na bolovanju. Pojedinci idu čak dotle da angažuju privatne detektivske agencije, kako bi utvrdili da li njihovi radnici stvarno leže kod kuće i lažiraju bolovanje. Neki poslodavci se ne libe ni toga da prisluškuju službene telefone svojih zaposlenih ili im ugrađuju GPS u službena vozila.

Vlasnik jedne detektivske agencije, Slobodan Savić ističe da ne vidi zašto bi bio problem da detektivska agencija proverava radnika.

- Imali smo jedan slučaj provere kako zaposleni koristi bolovanje. Zakon o detektivskoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 87/2018) kaže da detektivi ne mogu da koriste sredstva kao državni organi. Detektivi mogu da posete zdravstvenu ustanovu i provere zašto je radnik otvorio bolovanje- kaže Pajić.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže da detektivi špijuniranjem narušavaju prava zaposlenog.

Dodaje i da zaposleni trebaju da se obrate sindikatu i pravnoj službi ukoliko ih detektivi špijuniraju na bolovanju.

- U svojoj dugogodišnjoj praksi nisam imala ni jedan slučaj te problematike. Nije nam se niko obratio tim povodom, ali, normalno da sam upoznata da poslodavac ima tu mogućnost. Mislim da se to ni poslodavcima ne isplati. Sa druge strane, sindikat odavno tvrdi da Srbin ide na bolovanje manje nego u ostalim zemljama Evrope. To pokazuju i brojke. Srpski radnik nije neradnik, kao što neki misle - rekla je Savić i dodala:

- Ovo je narušavanje prava pacijenta i privatnosti pojedinca. Propisano je da poslodavac ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole zdravlja zaposlenog, niti tog istog zaposlenog terati a mu se javlja putem telefona nekoliko puta dnevno dok je u periodu privremene sprečenosti za rad. To je stav Vrhovnog kasacionog suda - rekla je.

Članovi Vlade usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023) kojim je predviđeno da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.

Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad (tj. bolovanje) i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Izmenama i dopunama Zakona pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Izvor: Vebsajt Blic, 22.11.2023.
Naslov: Redakcija