PRAVNA FILOZOFIJA I NJEN ZNAČAJ ZA ADVOKATSKU PRAKSU: Rupe u zakonu brane i klijenta i ljudske slobode. Pravedan sudija sposoban je da detektuje slučaj u kojem valja napraviti izuzetak i odstupiti od krute primene zakonskih pravila

Da li je istina da advokati “traže rupe u zakonu” i šta znači izreka “dva pravnika - tri mišljenja” - bile su teme o kojima su govorili profesori prava i advokati na naučnom skupu “Pravna filozofija i njen značaj za advokatsku praksu” koji je održan u Advokatskoj akademiji Advokatske komore Srbije (AKS), u saradnji sa Pravnim fakultetom i časopisom “Branič”.

Kada pravnik dobro zna sve teoretske postavke instituta nužne odbrane, on će bolje znati da primeni svoje znanje u sudnici na konkretnom slučaju, istakao je predsednik AKS dr Veljko Delibašić. Sa druge strane, praksa ima povratno dejstvo na nauku i filozofiju prava.

Da li pravna teorija utiče na praksu ili je praksa ipak “majka svih teorija”, pokušali su da odgovore advokati i profesori Pravnog fakulteta u Univerziteta u Beogradu dr Bojan Spajić, dr Goran Dajović i dr Miodrag Jovanović.

‒ Pravo ne stvaraju profesori, već oni koji se bave pravnom praksom, a to su advokati, sudije i tužioci. Oni su ti koji daleko više gostuju na časovima filozofije prava i srodnih predmeta na Pravnom fakultetu u Beogradu. No, oni ne gostuju da bi dopunili teorijsko znanje studenata već da bi govorili o onome o čemu najbolje znaju - svom praktičnom delanju u okviru prava i svom oblikovanju prava ‒ rekao je profesor Bojan Spaić.

Pravna filozofija u praksi razlikuje advokatsko rasuđivanje od sudijskog i tužilačkog, ali i od rasuđivanja pravne nauke.

‒ Osnovni cilj advokatskog rasuđivanja jeste da se pravni slučaj formira tako da sud donese odluku koja je u najboljem interesu klijenta. Osnovno filozofsko-naučno pitanje advokatskog rasuđivanja jeste - koja sredstva advokati koriste da bi formirali slučaj. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, neophodne su ozbiljne analize pravne profesije kojima se filozofija bavi tek nakon što se njima pozabave pravna nauka, sociologija, psihologija i socijalna psihologije - objasnio je profesor Spaić.

Sudijsko rasuđivanje je neraskidivo povezano sa advokatskim, jer sud treba da donese tri autoritativne odluke - o činjenicama, o normativnom značenju pravnog teksta i konačnu odluku o slučaju.

‒ Da bi advokatsko rasuđivanje postiglo svoj cilj, sud treba da ga prihvati kao svoje i da odluku donese upravo na osnovu advokatskog predloga argumenata i zaključaka koji iz tih argumenata slede. Advokatsko rasuđivanje, dakle, predlaže jedno određeno shvatanje činjenica i prava i jednu određenu konačnu odluku. Na osnovu toga mogu se izvući zaključci šta advokat treba da zna da bi uspešno izložio razloge koji treba da uvere sud da postupi u korist njegovog klijenta - objasnio je dr Spaić.

Profesor Goran Dajović pokušao je na konkretnom primeru da objasni koliko su filozofija, etika i logika važne za pravnika i upitao da li sudije treba da sude isključivo na osnovu mehaničke primene zakona ili i na osnovu univerzalnih moralnih vrednosti. Naveo je primer presude u slučaju gađanja jajima murala u centru Beograda. Prilikom protesta građana u Njegoševoj ulici zbog murala sa likom Ratka Mladića, komandanta Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH, koji je u Hagu pravnosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i ratnih zločina, aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović gađala je mural jajima i zbog toga je prekršajno osuđena na novčanu kaznu od 100.000 dinara.

‒ Sudija koja je donela takvu odluku nije postavila pitanje da li je gađanje jajima običnog zida iz huliganskih ili drugih poriva isto što i gađanje zida na kojem je nečiji lik, iz razloga protesta i revolta. Pristojnost ili nepristojnost takvog gesta može da zavisi od toga ko je meta tih jaja i koji su motivi onoga ko gađa jajima. Mogu da pretpostavim da bi i sama sudija opravdala takav čin da je na zidu bio mural Alije Izetbegovića ili Milorada Ulemeka Legije, ukoliko bi takav slučaj uopšte došao do suda - rekao je profesor Dajović

U slučaju Ratka Mladića, policajci u civilu čuvali su mural, a ne red i mir, a čin gađanja jajima mogao je od strane suda biti shvaćen kao građanska neposlušnost i privrženost dubljim principima legitimnosti vlasti i vladavine prava. Međutim, u ovom predmetu neposlušni građanin je tretiran kao svaki drugi delikvent, objasnio je profesor.

‒ Mudar i pravedan sudija će imati sposobnost da detektuje slučaj u kojem valja napraviti izuzetak i odstupiti od krute primene pravila. Okrivljene neće posmatrati kao obične delikvente, jer pravno rasuđivanje nije uvek svodivo samo na mehaničku primenu pravnih odredbi. U osvešćivanju vrlina dobrog sudije, najbolje može da pomogne pravna filozofija. Samo takve, dobre sudije, nikada neće moći da zameni veštačka inteligencija - rekao je profesor dr Goran Dajović.

Filozofsko obrazovanje ohrabruje nas da gledamo dalje od trenutnih pitanja i da u aktuelnim događajima uočimo bezvremene probleme. Zato će i advokati koji imaju pravno-filozofsku poduku, biti bolji u praksi od svojih kolega, ukazao je profesor dr Miodrag Jovanović.

Podsetio je na tri uvrežene “krilatice” koje prate advokatsku, i uopšte pravničku profesiju: “dva pravnika, tri mišljenja”, “jedno je teorija, drugo je praksa” i “advokat traži rupe u zakonu”. Naglasio je da nema ničeg moralno problematičnog ako se traženje rupa u zakonu shvati čak i u najbukvalnijem značenju, niti ako dva pravnika, na primer advokat i tužilac, imaju potpuno različita mišljenja. Osim toga, svaki dobar advokat je kadar da bez većih problema zameni uloge i danas tvrdi nešto što je do juče osporavao.

‒ Vizura advokatske profesije sagledava pravo kao more slobode, prošarano ostrvljem državnih zabrana i naredbi. Taj odnos metaforičke vodene i kopnene površine zavisi prvenstveno od zakonodavne politike koju vodi država. Međutim, zakoni, čak i kada teže da ograniče našu individualnu slobodu, nisu samoprimenjivi. Oni zahtevaju tumačenje. Na advokatima je da zakone tumače tako da uvek nastoje da prošire more slobode za svoje klijente - rekao je dr Jovanović.

Na državi je teret, pojasnio je profesor, da ponudi jasne i nedvosmislene formulacije zakonskih zabrani i naredbi, pogotovo ako za njihovo neispunjenje propisuje kaznene mere. Međutim, kada država to ne učini, praveći svojevrsne rupe u zakonu, na advokatu je da ih pronađe i zaštiti svog klijenta.

‒ U državi vladavine prava, a Srbija je Ustavom proklamovana kao takva država, advokatski posao “traženja rupe u zakonu” proističe iz duboko uvreženog pravnog načela da je “dopušteno sve ono što nije izričito zabranjeno” - kaže profesor Jovanović.

Za razvoj svojih potencijala u bavljenju praksom, advokatima i pravnicima uopšte je od velike koristi da imaju pravno-filozofsku poduku i izoštren analitički i kritički način mišljenja. Zbog toga je, zaključuje profesor, pravno-teorijski smer na drugoj godini studija na Pravnom fakultetu u Beogradu - najbolji izbor za studente koji zakoračuju u svet prava.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 26.11.2023.
Naslov: Redakcija