Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Zgrade u Srbiji bi mogle da se finansiraju iz fondova EU. Ova sredstva namenjena su poboljšanju energetske efikasnosti zgrada - obnova fasada i stolarije


Zgrade u Srbiji, bez obzira na to da li imaju profesionalnog upravnika ili je on stanar zgrade, mogle bi slično po ugledu na Hrvatsku da konkurišu za novac EU fondova namenjen poboljšanju energetske efikasnosti zgrada - obnovu fasada i stolarije, a to bi moglo da se desi već od iduće godine.

U Hrvatskoj još od 1996. godine postoje upravnici zgrada, i upravo iskustvo ove susedne države moglo bi da bude putokaz za oko 100.000 zgrada, koliko ih ima u Srbiji. Trenutno je u njima u toku izbor upravnika, koje po slovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon) moraju da imaju do 12. decembra 2017. godine.

- Vlada Hrvatske napravila je 2014. program energetske obnove stambenih zgrada za period od 2014. do 2020. a koji je trebalo bi sprovede Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost. U tu namenu za prve tri godine predviđeno je 268 miliona kuna bespovratnih sredstava (35,3 miliona evra). Osim toga, iz izvora sopstvenog budžeta od 2016. Hrvatska počinje da povlači iz evropskog fonda za regionalni razvoj novac. Predviđena je stopa sufinansiranja od 60 odsto nezavisno od lokacije i bio je ograničen maksimalni iznos po projektu - kaže Marko Arsenijević, predavač na obukama za profesionalne upravnike u Privrednoj komori Srbije.

Osim za obnovu fasada, ali i zamenu stolarije, sistem sufinansiranja se primenjuje i kod energetskih pregleda zgrada, izrade energetskih sertifikata i projektne dokumentacije, a tu je stopa sufinansiranja 85 odsto. Inače, od 2014. do 2017. u Hrvatskoj je 430 zgrada energetski obnovljeno iz ovih fondova.

Ovaj model, prema rečima Arsenijevića, bio bi primenjiv i u Srbiji. Kod nas bi te projekte sprovodilo nadležno ministarstvo građevine, dok bi Udruženje organizatora profesionalnih upravnika "Inicijativa za kvalitetnije stanovanje", koje obuhvata 33 organizatora upravnika, davalo instrukcije i logističku podršku profesionalnim upravnicima zgrada.

- Udruženje bi davalo logistiku zgradama da konkurišu za novac iz fondova. Naravno, od umešnosti upravnika zavisiće da li će zgrade tu mogućnost i iskoristiti. U Hrvatskoj je, recimo, bio problem taj što nije bilo dovoljno izvođača radova, oni jesu dobili velika sredstva EU i njihovo udruženje je pripremalo uputstvo kako zgrade da konkurišu kod fondova, ali se desio problem realizacije na terenu. Mislim da mi ne bismo imali taj problem - ističe Marko Arsenijević.

U Srbiji zgrade jesu energetski neefikasne i trenutni problem je, kako ukazuje Arsenijević, nalaženje modela sufinansiranja energetske obnove, kroz mešovit model - s jedne strane banke kroz kredite, a država kroz subvencionisanje kamata kako bi one bile niže, a onda i da se uključi novac iz fondova EU.

Novim Zakonom, što do sada nije bio slučaj, zgrade će moći i same da se zadužuju kod banaka, a što može da bude način da reše problem obnove fasada.

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 25.11.2017.
Naslov: Redakcija