NARODNA BANKA SRBIJE: Po osnovu doznaka pola milijarde evra manje

Pandemija korone uticala je i na priliv novca koji naši ljudi iz dijaspore šalju svojima u Srbiji. Tako je ova "gastarbajterska kasa" od januara do avgusta, smanjena za gotovo pola milijarde evra u odnosu na isti period prošle godine. Prema poslednjim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka, ličnih transfera, za ovih sedam meseci iznosio je 1,912 milijardi evra - za 446,8 miliona evra manje nego 2019. godine.

Kako iz NBS kažu, manji priliv doznaka posledica je uticaja pandemije na ekonomiju u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Zato je "epidemija" manjeg priliva doznaka zavladala ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Osim toga, od početka krize, mnogo naših ljudi je ostalo bez posla i vratilo se u domovinu.

- Pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje novca koje ljudi mogu da izdvoje i pošalju u matične zemlje - objašnjavaju u NBS. - U sklopu ličnih transfera koji se prate, obuhvaćene su doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima.

Najviše doznaka u prvoj polovini ove godine stiglo je iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke - 377 miliona evra. Iz Švajcarske je našim ljudima uplaćeno 169 miliona evra, Austrije - 109 miliona evra, a iz SAD je do avgusta stiglo 95 miliona evra.

Bankari kažu da iznos priliva na devizni račun nije limitiran, ali da su u pojedinim slučajevima banke u obavezi da traže od klijenata da se izjasne o osnovu priliva novca i prilože neophodnu dokumentaciju.

Kada je reč o slanju novca u inostranstvo, treba uračunati i proviziju koju naplaćuju banke i institucije koje se time bave. Naši ljudi novac "napolje" šalju kao poklon, pomoć, nasledstvo, rentu, zbog iseljenja u inostranstvo, za plaćanje robe... Klijent bira da li će sam snositi troškove, da li će biti podeljeni, ili će ići na teret primaoca para.

- Za prijem novca iz inostranstva do 10.000 evra naknada je 0,20 odsto do 0,35 odsto - kažu u Komercijalnoj banci. - Najmanja naknada je 200 dinara i najviša 20.000 dinara u zavisnosti od iznosa, a za prijem penzije iz Nemačke je 0,23 odsto. Naknada za slanje u inostranstvo je 0,70 odsto od iznosa transfera, najmanje 1.000 dinara i 600 dinara kada se šalju dolari, a najviša je 30.000 dinara.

Transakcije preko "Vestern uniona" mogu da se obavljaju sa oko 200 zemalja, a naknadu uvek plaća pošiljalac. Da bi neko u Francuskoj, recimo, primio 100 evra, pošiljalac iz Srbije mora da uplati 12.400 dinara, plus proviziju od 1.500 dinara. Ako neko u BiH, Hrvatskoj ili Crnoj Gori treba da dobije do 6.400, naknada je 660 dinara.

Od januara do avgusta, odliv novca iz Srbije iznosio je 161,6 miliona evra, što je u odnosu na isti period 2019. godine više za 11,7 miliona evra, odnosno 7,8 odsto. Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine poslato je u Nemačku - 12,5 miliona evra, Kinu - 9,5 miliona evra, SAD - 9,4 miliona evra, Kanadu - 5,1 milion evra, Švajcarsku - 5 miliona evra i Crnu Goru - 4,9 miliona evra.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 26.10.2020.
Naslov: Redakcija