Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O UTVRĐIVANJU ELEMENATA GODIŠNJEG PROGRAMA POSLOVANJA ZA 2020. GODINU, ODNOSNO TROGODIŠNJEG PROGRAMA POSLOVANJA ZA PERIOD 2020-2022. GODINE JAVNIH PREDUZEĆA I DRUGIH OBLIKA ORGANIZOVANJA KOJI OBAVLJAJU DELATNOST OD OPŠTEG INTERESA: Javna preduzeća koja koriste novac iz budžeta za finansiranje tekućeg poslovanja, kao i ona koja su poslovala s gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, ne mogu naredne godine planirati novac za sponzorstvo i donacije


Po nedavno objavljenom izveštaju Agencije za privredne registre, a na osnovu obrađenih finansijskih izveštaja za 2017. i 2018. godinu, u Srbiji je prošle godine obavezu podnošenja izveštaja o poslovanju imalo 637 javnih preduzeća, a obavezu je ispunilo 561. U tih 561 javnih preduzeća bilo je zaposleno 117.507 radnika.

Od ukupno obrađenog 561 javnog preduzeće, 2018. godine je 393 poslovalo s neto dobitkom, a 135 s neto gubitkom. Od ukupno 15 sektora u kojima su poslovala javna preduzeća, 11 je prošle godine završilo s pozitivnim neto rezultatom, dok je kod šest sektora zabeleženo smanjenje ukupnog dobitka.

U izveštaju APR-a daju se podaci o ukupnim finansijskim performansama javnih preduzeća u Srbiji tako da se iz njih ne vidi koja su tačno javna preduzeća poslovala s gubitkom, odnosno kojih je to 135 preduzeća lane zabeležilo gubitak. Ti podaci su važni zbog činjenice da se deo gubitaka javnih preduzeća pokriva iz budžeta. No, poslednji objavljeni podaci APR-a bitni su za Vladu Republike Srbije jer je ona na poslednjoj sednici donela Uredbu o utvrđivanju elemenata godišnjeg programa poslovanja za 2020. godinu, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za period 2020-2022. godine javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa ("Sl. glasnik RS", br. 74/2019 - dalje: Uredba) kojom od direktora javnih preduzeća traži da joj u tančine predstave poslovanje od naredne godine do 2022. godine.

U Uredbi se navodi da javna preduzeća koja koriste novac iz budžeta za finansiranje tekućeg poslovanja, kao i ona koja su poslovala s gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, a to jeste ovaj koji je objavio APR, ne mogu naredne godine planirati novac za sponzorstvo i donacije.

S druge strane, javna preduzeća koja posluju pozitivno, odnosno ostvaruju neto dobitak, moraju prikazati kriterijume za korišćenje novca za posebne namene - sponzorstva, donacije, humanitarne i sportske aktivnosti, reprezentaciju, reklame i propagande, pri čemu svota ne može biti viša od one koja se troši u ovoj godini.

Takođe, tim Vladinim aktom nalaže se direktorima javnih preduzeća da utvrde precizne ciljeve poslovanja za narednu godinu, 2021. i 2022, odnosno navedu ciljeve za taj period, kanale pomoću kojih će ostvariti profit, kao i načine na koje će se moći proveriti njihova ispunjenost. Javna preduzeća Vladi Republike Srbije moraju dostaviti i podatke o upražnjenim radnim mestima, polnoj i starosnoj strukturi zaposlenih, zahtevima za novim radnim mestima i planovima za zapošljavanje novih radnika.

U Uredbi se od čelnika javnih preduzeća traži da racionalno planiraju nabavku službenih vozila, kao i da moraju sačiniti valjano obrazloženje za njihovu nabavku.

Kada je reč o investicijama koje javna preduzeća planiraju za naredne tri godine, mora biti navedena njihova dinamika, rizik u poslovanju i plan upravljanja rizicima, a obavezne su i aktivnosti koje javno preduzeća planira da sprovede u cilju korporativnog upravljanja.

Javna preduzeća će Vladi Republike Srbije morati dostaviti i ciljeve koje planiraju za naredne tri godine, ključne aktivnosti koje će do njih dovesti, uz analizu tržišta i konkurencije, plan prodaje i unapređenja marketing-strategije. Javna preduzeća moraju i da predstave svoju kreditnu zaduženost, kao i planirane nabavke dobara, radova i usluga u naredne tri godine, i to uz detaljno obrazloženje.

Izvor: Vebsajt RTV, 24.10.2019.
Naslov: Redakcija