ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Električni trotineti ne treba da se registruju, ali je za vožnju u saobraćaju na putu, potrebna nalepnica koju će izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja. Na osnovu nalepnice se može utvrditi snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila

Prve kazne za nepoštovanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 76/2023 - dalje: Zakon) po pitanju električnih trotineta su, prema pisanju medija, napisane u Novom Sadu. Različita su mišljenja o tome treba li da se nose kacige i prsluci, a neki od trotineta koji se mogu naći na tržištu, novim Zakonom nisu dozvoljeni na srpskim stazama.

Novi Zakon, u kojem se prvi put pominju električni bicikli i trotineti, stupio je na snagu 15. septembra.

Izmene i dopune ovog zakona propisuju da vozači trotineta moraju da nose kacigu i prsluk, da ne smeju nositi slušalice u ušima tokom vožnje, niti prevoziti druge ljude ili stvari.

Deca od 14 do 18 godina smeju da voze električne trotinete na javnim putevima, dok se na trotinetima mora nalaziti nalepnica na kojoj piše snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa vozila.

Predstavnik udruženja “Sigurne staze” iz Bora i master inženjer saobraćaja Igor Velić smatra da novi Zakon demotiviše vozače električnih vozila da budu prisutni u saobraćaju.

Takođe smatra da i dalje ne postoji adekvatna infrastruktura, odnosno biciklističke i pešačke staze po kojima električni trotineti i bicikli mogu da se kreću.

Zakonom je propisano i da vozači trotineta, tamo gde ne postoji biciklistička staza, pešačko-biciklistička staza ili biciklistička traka, ne smeju da se kreću po javnim putevima gde brzina kretanja prelazi 30 kilometara na sat.

Prema rečima Velića, to znači da bi i deca od 14 do 18 godina koja voze trotinete, bila “u kazni” ukoliko bi prekršila Zakon i da je “zona 30 misaona imenica za Srbiju”.

On je izneo podatak da u Novom Sadu i Beogradu postoji oko 100 kilometara biciklističkih staza i staza za pešake, u Zrenjaninu i Subotici od 10 do 15 kilometara, a da to nije slučaj i u drugim gradovima širom zemlje.

“Dobra strana ovog Zakona je što je smognuta snaga da se definiše ovo pitanje, iako se to dogodilo sa zakašnjenjem od četiri godine. Druga stvar je što je prepoznata i data mogućnost da se električni trotineti kreću na biciklističkim trakama, stazama i pešačko-biciklističkim stazama”, rekao je Velić.

Kada je u pitanju mera obaveznog nošenja kaciga i prsluka, Velić je rekao da su u zemljama kao što su Australija i Amerika ukinuta ova zaštitna oprema jer se pokazalo da ljudi manje koriste ova prevozna sredstva baš zbog takvih pravila.

“Bezbednost biciklista i trotinetaša raste ako njih ima više u saobraćaju jer se vozači samim tim navikavaju da oni postoje u saobraćaju i da se pazi na njih. Čak su i preporuke Evropske federacije biciklista da se to ne radi. Priča za uvođenje kaciga i prsluka postoji već 20 godina. Kazne ne rešavaju problem”, rekao je on.

Zakonom je propisano da se na ulicama mogu naći samo trotineti koji mogu dostići maksimalnu brzinu od 25 kilometara na sat, čija snaga elektromotora ne prelazi 0,6 kilovolti a težina nije veća od 35 kilograma.

Prema rečima predstavnika udruženja “Sigurne staze” Igora Velića, postoje trotineti koji su veće snage i oni su sada u “zakonskom vakuumu”.

“Na ulicama su najčešće trotineti koji su propisani novim Zakonom, ali šta je sa onima koji ne ispunjavaju tehničke specifikacije”, upitao je Velić.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić kazao je da to što nešto ne postoji u Zakonu ne znači da zakon nije dobar, već da ako ih nema u zakonu znači da oni ni ne smeju biti na ulici.

“Primera radi, postoje automobili veće snage od 110 KS ali ih vozači sa probnom dozvolom ne smeju voziti”, rekao je on.

Na pitanje šta da rade oni koji imaju takav trotinet, koji prema izmenama Zakona sada ne mogu da ga voze, rekao je da “mogu da ga prodaju ili recikliraju”.

“Ljudi su shvatili da nije dobro da se električni trotinet, kao jedno nestabilno prevozno sredstvo, kreće nekom ogromnom brzinom i da nema svrhe praviti trotinet koji će ići 80 ili 120 na sat. Čemu to služi? Ako već želite da se krećete 80 ili 120 na sat kupite motocikl ili automobil”, rekao je on.

Antić je napomenuo da je “zakon živa materija” i da je napravljen prateći iskustva najrazvijenijih zemalja i da “treba pustiti neko vreme da on zaživi, pa će se nakon toga naći način da se on kritikuje i unapređuje”.

Saglasan je sa tim da treba insistirati na većem broju staza za bicikle i trotinete, ali da nije dobro to što su biciklisti izričito protiv zaštitnih kaciga.

Dodao je i da je Pariz proterao električne trotinete sa trotoara, a da u Londonu nikada nisu ni bili dozvoljeni.

Kako je ukazao, trebalo je da električni trotineti rasterete saobraćaj, međutim ljudi koji su koristili automobile nisu prešli na trotinet, već su to samo pešaci učinili.

Električni trotineti ne treba da se registruju, ali je za vožnju u saobraćaju na putu, potrebna nalepnica koju će izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja.

Na osnovu nalepnice se može utvrditi snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila.

Način izdavanja, vođenja evidencija, izgled i način postavljanja nalepnice propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, na predlog Agencije.

Na pitanje čemu služi nalepnica i zašto bi to trebalo da imaju i bicikli i trotineti, profesor Antić je rekao da svako vozilo koje ima neki pogon motorom mora biti registrovano.

“To je normativ iz zakonske regulative prema kojoj svako vozilo koje ima neki motor koji ga pokreće, mora biti na neki način obeleženo”, kazao je Antić.

Igor Velić iz Udruženja sumnja da će izdavanje ove nalepnice biti besplatno jer, kako je rekao, “ne postoji usluga koju Agencija za bezbednost saobraćaja do sada nije naplatila”.

Nova ekonomija je kontaktirala Agenciju tražeći odgovor na ovo pitanje, ali do objavljivanja ovog teksta, nije dobila odgovor.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Pantelić, 25.09.2023.
Naslov: Redakcija