PRAVA SLEPIH U SUDSKOM POSTUPKU: Podneta tužba protiv slepe novinarke, a sud ne može da joj dostavi dokumentaciju na Brajevom pismu

Nevena Jovanović (52) je od rođenje slepa. Uprkos tome što je osoba sa invaliditetom, duže od decenije se uspešno bavi novinarstvom. Teme njenih tekstova na portalu “Balkan magazin” su različite, ali najčešće se tiču problema osoba sa oštećenim ili potpuno oštećenim vidom. U nekim od svojih mnogobrojnih napisa ukazivala je na nezakonite radnje u Savezu slepih Srbije. O svojim saznanjima, za koja kaže da čvrsto stoji iza njih, obaveštavala je nadležne institucije. U nekim od tih dopisa, o predsedniku Saveza slepih Milanu Stošiću govorila je kao o “uzurpatoru” i “diskriminatoru” koji se već šest mandata nalazi na ovoj poziciji (duže od dve decenije) i koji je, kako navodi, uradio malo toga kako bi se položaj osoba sa ovom vrstom invaliditeta poboljšao.

Zbog ovakve karakterizacije u zvaničnim dopisima, predsednik Saveza slepih Srbije, podneo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu, tužbu protiv Jovanovićeve kojom je tereti za povredu časti i ugleda i nanošenja duševnog mira.

Jovanovićeva naglašava da čvrsto stoji iza svake reči koju je napisala u spornom tekstu i da će braniti sebe i profesiju “ako bude sreće i dopuštenja od strane suda da se brani kao svako ljudsko biće koje neko tuži”. Upravo je, kako dodaje, Stošić otvorio Pandorinu kutiju kada je podneo tužbu i pokrenuo pitanje prava slepih u sudskom postupku.

- U 2023. godini kada pričamo o veštačkoj inteligenciji, o svakojakim čudima i kada tehnološki napredak dostiže vrhunac, samo želim da mi sud omogući da dobijam materijale za sudski proces na Brajevom pismu, jer, elementarno pravo svakog čoveka je da može i, u tajnosti ako želi, da pročita svoju tužbu. Prema konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (članovi 8, 13 i 21) koju je ratifikovala i naša zemlja i koja je zbog toga obavezujuća za Srbiju, takvo pravo mi je zagarantovano. Međutim, tužba koju sam dobila, ne samo što je nečitka i za one koji vide, već je i veoma “pipava” i kompleksna, tako da bih, valjda, trebalo da imam kontrolu nad njom u potpunosti. Ovo je prava prilika da se reši ovaj problem i da se ovo više ne dogodi nijednom slepom čoveku. Ne borim se ja ovde samo za sebe nego za sve slepe i slabovide građane - navodi tužena novinarka.

Pitanje koje se postavlja jeste kako se slepe osobe brane pred sudom, a naročito u slučajevima kada nemaju novca za advokata.

- Sud je, valjda, osnovna poluga ili bi tako trebalo da bude, gde se štite ljudska prava i gde se ona ostvaruju. Sada smo, međutim, došli u situaciju da slepi nemaju elementarno pravo da budu u potpunosti vlasnici i svoje sudbine i svoje tužbe - tvrdi Jovanovićeva.

Navodi da su pre čak deceniju i po, jednom čoveku iz Tuzle dostavljana sudska dokumenta na Brajevom pismu. Istu mogućnost, kako kaže Jovanovićeva, imao je nedavno i čovek u Sarajevu.

Zbog nemogućnosti da se upozna sa navodima tužbe s obzirom na to da je ona odštampana, novinarka će se obratiti Prvom osnovnom sudu s molbom da joj se ovaj dokument, ali i svaki naredni, dostavi na Brajevom pismu.

U međuvremenu, kontaktiran je Prvi osnovni sud gde je rečeno da nemaju mogućnost da strankama dostavljaju podneske na Brajevom pismu.

- U Prvom osnovnom sudu u Beogradu je verovatno bilo predmeta u kojima su stranke ili drugi učesnici u postupku slepe osobe, ali sud ne vodi takvu vrstu evidencije - izjavila je Bojana Jokić, sudija i portparol ovog suda.

Dodala je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, a garancija jednakih uslova u ostvarivanju prava na pravnu zaštitu pred sudovima jedna je od nužnih pretpostavki za ostvarivanje pravičnosti postupka. U tom cilju stranka koja je slepa ima pravo na tumača, a njega sud određuje za pojedini slučaj kada se sa tom osobom ne može sporazumeti na drugi način.

Posle ovakvog odgovora iz suda, jasno je da su se prava slepih i slabovidih, sa svim mentalnim sposobnostima, našla u “ćorsokaku”. S obzirom na to da slepi ne mogu da čitaju podneske osim ako su ona pisana Brajevim pismom, a sud nije u mogućnosti da im dostavi ovakva dokumenta, pitanje je na koji način osobe sa ovom vrstom invaliditeta ostvaruju svoja prava.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 22.09.2023.
Naslov: Redakcija