NALED: Neophodno uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada

Manji broj privrednika u Srbiji je ove godine dao pozitivnu ocenu uslovima poslovanja nego prethodne godine, usled ubrzanja inflacije i skupljih kredita, rečeno je na sednici Saveza za fer konkurenciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomi.

Blago je povećan broj privrednika kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17% anketiranih priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke.

Svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno. Istraživanje je za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje sproveo Ipsos.

Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.

- Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je svakako veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda - rekla je šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34 odsto misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod.

Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada.

- U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje - rekao je Daljević.

Među anketiranim građanima tri četvrtine potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre.

Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.

- Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70 odsto aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato jako korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara - rekla je sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije Ana Jović.

Iako je jedna od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom rast bezgotovinskih transakcija, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).

Izvor: Vebsajt eKapija, 25.09.2023.
Naslov: Redakcija