PRAVILNIK O BESPILOTNIM VAZDUHOPLOVIMA: Pravilnik nije restriktivne prirode i svi korisnici mogu bilo gde da lete ali uz ispunjenje određenih uslova. Ograničenja se odnose na blizinu aerodroma, gde bespilotni vazduhoplov može bez obzira na svoju veličinu i visinu leta da ugrozi vazduhoplove koji sleću i poleću

Dronova je u Srbiji sve više, a njihova upotreba je gotovo neograničena. O ovoj temi razgovaralo se sa Bojanom Cvetičaninom, inspektorom za upravljanje u vazdušnom saobraćaju u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije.

1. Šta su tačno olakšali toliko popularni dronovi i koliko široka može biti njihova primena?

U civilnom vazduhoplovstvu do pre desetak godina postojali su samo vazduhoplovni modeli koje su entuzijasti i vazduhoplovni modelari koristili u rekreativne i sportske svrhe. Potrebom da se u privredi snižavaju troškovi na svim nivoima, došlo se do ideje da se tehnologija koja je dostupna modelarima koristi umesto aviona zbog desetostruko manje cene korišćenja. Ilustracije radi, za inspekciju stanja visokih dimnjaka na energetskim postrojenjima, mora se angažovati mali avion, odnosno helikopter, čija cena jednog sata leta varira od stotinak evra pa do hiljadu evra, ili se moraju angažovati obučeni alpinisti/penjači sertifikovani za rad na visini. Upotrebom malog multi-rotor sistema (dron kakve viđamo po prodavnicama), ovakav zadatak se za veoma mali iznos završava za manje od 30 minuta.

Bespilotni vazduhoplovi mogu biti autonomni, odnosno da se njihov let pre-programira na zemlji, kao i daljinski upravljani, gde operater direktno daljinskim putem upravlja letelicom. Tehnološki razvoj omogućio je i primenu različitih kako hardverskih, tako i softverskih rešenja kojim se let bespilotnog vazduhoplova čini veoma bezbednim, kao što su uočavanja i izbegavanje prepreka, funkcija povratka na mesto poletanja ili bezbednog prekida leta.

Kada je sport u pitanju, danas postoje i takmičenja u letenju bespilotnih vazduhoplova uz pomoć specijalnih naočara za tzv. “first person view” koje operateru omogućavaju da ima doživljaj kao da se nalazi u bespilotnom vazduhoplovu tokom njegovog leta.

Danas se bespilotni vazduhoplovi osim za sport i rekreaciju koriste od poljoprivrede, geodezije, traganja i spasavanja, do transporta robe i dobara, dok nas u veoma bliskoj budućnosti očekuje i prevoz ljudi.

2. Kakav je njihov značaj za opštu bezbednost u vazdušnog saobraćaja?

Zbog velike upotrebne vrednosti bespilotnih letelica u raznim granama industrije, već je očigledan ubrzani rast broja operacija dronova kako u celom svetu tako i kod nas. Zahvaljujući relativno malim troškovima njihove eksploatacije, za očekivati je da će taj rast trajati još dugo. Jedan od zadataka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao regulatornog i nadzornog tela u vazdušnoj plovidbi, je da taj rast pratimo i na adekvatan način iste te operacije uključimo u već postojeće tokove “velike avijacije”, bez ugrožavanja iste. Svakodnevno pratimo razvoj situacije kako kod nas tako i u svetu i shodno tome unapređujemo standarde u ovoj oblasti, sa posebnim osvrtom na bezbednost vazdušne plovidbe i uticajima na nju.

3. Kakvi dronovi mogu da lete kod nas?

Kod nas mogu da lete bespilotni vazduhoplovi svih tipova i koncepcija, i avionskog tipa i helikopteri i multirotor-sistemi, a glavno ograničenje je maksimalna težina od 150 kg.

4. Gde dronovi mogu da lete, a gde ne?

U osnovi Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ("Sl. glasnik RS", br. 1/2020 – dalje: Pravilnik), koji je doneo Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS, nije restriktivne prirode i svi korisnici mogu bilo gde da lete ali uz ispunjenje određenih uslova. Ograničenja se odnose na blizinu aerodroma, gde bespilotni vazduhoplov može bez obzira na svoju veličinu i visinu leta da ugrozi vazduhoplove koji sleću i poleću. Za letove više od 100m iznad tla, obavezno mora da se traži alokacija vazdušnog prostora kod kontrole letenja, a nakon dobijanja odobrenja za let od Direktorata. Za određene delove vazdušnog prostora gde se nalaze značajni infrastrukturni objekti, takođe je potrebno odobrenje Direktorata, a sam administrativni postupak nije ni dugotrajan ni komplikovan. Preporuka je svim operaterima i onima koji to nameravaju da postanu, bez obzira na to da li će bespilotni vazduhoplov koristiti za razonodu ili u profesionalne svrhe, da se informišu na internet stranici Direktorata o važećim propisima i o dokumentaciji koja je potrebna za bezbedno izvođenje leta. Rejoni u kojima bespilotni mogu da lete su po Pravilniku podeljeni na kategorije, a geografske karakteristike i stepen urbanizacije diktiraju pravila na koji način i ko može da leti. Materijal dostupan na našoj internet stranici, kao i na stranici kontrole letenja je ažuran i obezbeđuje da se sve operacije bespilotnih vazduhoplova mogu izvršiti na bezbedan način.

5. Na šta operater drona mora da pazi?

Svaki operater bespilotnog vazduhoplova pre započinjanja leta mora da obrati pažnju na nekoliko važnih stvari - da proceni i osmotri vremenske prilike u rejonu gde planira da leti, proceni i osmotri prepreke u rejonu, prisustvo ljudi i da se ne nalazi u blizini nekog od značajnih objekata, kao i da se informiše da li je vazdušni prostor već zauzet za potrebe drugih korisnika. Kod realizacije leta važno je da se ispravno reaguje na sve nepredviđene okolnosti, kao što su iznenadno pogoršanje meteo situacije ili padavine (zato što utiču na bezbednost leta), kao i na iznenadnu pojavu aviona ili helikoptera u niskom letu, tako što će momentalno prekinuti svoj let, odnosno spustiti dron. Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnosti da se pojave ljudi ispod putanje bespilotnog vazduhoplova, što se rešava ili adekvatnom pripremom leta u rejonu bez ljudi ili prekidom leta ili bezbednim udaljavanjem bespilotnog vazduhoplova od ljudi.

6. Šta preporučujete operaterima bespilotnih vazduhoplova i onima koji to žele da postanu?

Preporuka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, svima koji žele da uđu u svet vazduhoplovstva i bespilotnih vazduhoplova, a posebno mladima, je da ceo proces ne shvataju olako. Bez obzira na veličinu drona kojim će upravljati, mogućnost prouzrokovanja materijalne štete ili čak i ozbiljnih povreda sebi i drugim licima je velika. Zato je neophodno da uvek budu u toku sa Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima, a što mogu da urade i kroz sam proces polaganja ispita u prostorijama Direktorata, koji je predviđen Pravilnikom. Za operatere koji su već položili ispit, preporučujemo da često posećuju našu internet stranicu (www.cad.gov.rs), ili da se obrate putem mejla na drones@cad.gov.rs, kako zbog podataka potrebnih za pripremu leta, tako i zbog svog znanja i upućenosti u materiju. Na ovaj način se smanjuju potencijalni rizici, a samim tim će i korisnici više uživati u letenju dronom kada znaju da su odgovorno pristupili ovoj aktivnosti.

Izvor: Vebsajt Novosti, 24.09.2022.
Naslov: Redakcija