ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Problemi oko legalizacije su uglavnom nerešeni imovinsko-pravni odnosi i saglasnost suvlasnika na zemljištu na kome postoji pravo susvojine
Gotovo tri decenije Srbija pokušava da se izbori sa nelegalnim objektima. Od više od dva miliona popisanih kuća, zgrada i lokala sagrađenih bez odobrenja, rešenje o ozakonjenju je dosad dobilo njih 326.569.
Prema poslednjim zakonskim izmenama, pred administracijom je rok da se sa svima njima izbori do kraja naredne godine. Nadležno ministarstvo je najavilo još jedno, efikasnije, zakonsko rešenje, ali će sa njim morati da izađe nova vlada.
Protekle decenije su pokazale da je od legalizacije možda još veći problem rušenje nelegalnih.
- Ministarstvo građevinarstva je od 2015. srušilo 95 objekata - kažu u ovom resoru. - Ne raspolažemo podacima o srušenim objektima iz nadležnosti AP Vojvodine i jedinica lokalnih samouprava. Problemi oko legalizacije su uglavnom nerešeni imovinsko-pravni odnosi i saglasnost suvlasnika na zemljištu na kome postoji pravo susvojine.
Ministarstvo uklanja objekte u skladu sa programom koji sačinjava kvartalno i raspoloživim budžetskim sredstvima.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj pre dve godine je istraživala koji su glavni problemi u legalizaciji. I pored mnogih pokušaja da se ona unapredi, u praksi i dalje ide presporo. Njihova procena je tada bila da će se ovim tempom okončati za - 40 godina.
- Postupak je potrebno digitalizovati, pre svega komunikaciju između institucija - kaže Jasmina Radovanović iz Naled-a.
- Trebalo bi na republičkom nivou formirati komisiju koja će razdvojiti zahtevnije od jednostavnijih slučajeva, kako bi se ovi drugi brže završili. Morao bi da postoji rok u kojem bi javna preduzeća i ostale institucije dale odgovore, a ako to ne urade, da se postupak nastavi. U proseku, šest radnika u opštinama se bavi legalizacijom i na svakog dođe po 1.100 slučajeva. Treba sagledati da li su visoke takse koje moraju da se plate.
Ima tu i pravnih pitanja. Na primer, ko može da podnese zahtev za legalizaciju u zgradi.
To bi morao da uradi investitor, a ne vlasnik stana.
Lokalne samouprave priznaju da nelegalna gradnja nije stala. Za legalizaciju bi presek trebalo da bude satelitski snimak iz 2015. godine. U praksi, bez dozvole se gradi i dalje.
- Oko 80 odsto lokalnih samouprava priznaje da se i dalje nelegalno gradi - kaže Jasmina Radovanović.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija