ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Obavezu doprinosa za poljoprivrednike utvrđuje Poreska uprava rešenjem na najnižu mesečnu osnovicu propisanu za ovu kategoriju osiguranika. Oni su u obavezi da doprinose plaćaju u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Ukoliko to ne urade, Poreska uprava im obračunava kamatu od četiri odsto. Svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina

Penzionerka koja za svoju ćerku poslednjih nekoliko godina uplaćuje poljoprivrednu penziju po najnižoj osnovici, bila je zatečena saznanjem da će joj, ukoliko nema novca da svakog meseca PIO fondu uplaćuje doprinose, poreznici zaračunavati kamatu.

– Najniža osnovica za poljoprivrednike za celu godinu iznosi 22.449 dinara, što je sada više od polovine moje penzije, pa sam rešila da uplaćujem doprinose svaki drugi ili treći mesec, kako bih sakupila dovoljno para. Ali, kada sam saznala da će me kazniti kamatom, shvatila sam da je skuplja dara nego mera. Pri tom i da sada prestanem s uplatom, propašće mi već uplaćen novac, jer nemam minimum 15 godina redovnih uplata da bi ćerka sutra mogla da dobije penziju – kaže ova Beograđanka.

Još teže joj pada što joj je kao samostalcu, koji je 41 godinu od svog zanata plaćao sebi doprinose, država uzela deo penzije kao i onima kojima je poslodavac plaćao doprinose za PIO. Kada je doneta odluka da se sve penzije iznad 25.000 dinara smanje zbog ušteda i samostalci su bili obuhvaćeni ovim merama.

Upitani da li oni koji nemaju mogućnosti da redovno plaćaju sebi doprinose gube pravo na nastavak uplata, u PIO fondu odgovaraju, da obavezu doprinosa za poljoprivrednike utvrđuje Poreska uprava rešenjem na najnižu mesečnu osnovicu propisanu za ovu kategoriju osiguranika.

Oni su u obavezi da doprinose plaćaju u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Ukoliko to ne urade, Poreska uprava im obračunava kamatu od četiri odsto, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016).

Dakle, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn.) propisane su osnovice, obaveze i rokovi za plaćanje i ne postoji mogućnost neredovnog plaćanja, bez obračunavanja kamate, kategorični su u PIO fondu.

Plaćanje je do 15. u tekućem mesecu za prethodni mesec. Ukoliko se uplata prolongira, od druge polovine meseca se obračunava kamata po stopi na javne prihode, objašnjavaju u PIO fondu.

Onaj ko sam plaća doprinose, pa se dogodi da nisu uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa, a on ispuni uslov za penziju, prava iz PIO ostvaruje i koristi srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi.

Fond PIO u tom slučaju obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa penzije sve dok se na taj, ili drugi način, ne namire neuplaćeni dospeli iznosi doprinosa. Po namirenju neuplaćenih dospelih iznosa doprinosa, osiguranik ostvaruje prava iz PIO na osnovu ukupnog staža, počev od dana sticanja prava na penziju.

Svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina.

U ovim situacijama Fond donosi pisano rešenje na osnovu koga Poreska uprava ne zadužuje osiguranika za godine za koje je rešenjem Fonda utvrđen period mirovanja osiguranja.

Jedino u slučaju uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kroz samostalnu uplatu doprinosa po članu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014), doprinosi za PIO se mogu uplaćivati sa prekidima i u skladu sa mogućnostima (13 ponuđenih osnovica osiguranja), uz obavezno podnošenje zahteva za prestanak osiguranja. To se odnosi na one koji su uplaćivali, primera radi sebi tri meseca doprinose, pa su se zaposlili i prekinuli s uplatama. Kada ostanu bez tog posla ponovo se mogu prijaviti u PIO da nastavljaju s uplatama.

Inače, prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji tek nešto više od pet odsto nezaposlenih ima mogućnost da sebi uplaćuje doprinose, što je manje od 40.000. Kada se taj broj uporedi sa oko 700.000 nezaposlenih procenat onih koji sebi mogu da plate penziju zanemarljivo je mali.

Onaj ko sebi jednom počne da uplaćuje doprinose može se predomisliti i u pogledu odabira osnovice za plaćanje doprinosa i tada mora na šalteru Fonda PIO da preda zahtev za promenu da bi buduće uplate bile regularne.

Ukoliko korisnik odluči da odustane od daljeg plaćanja doprinosa ili se zaposli, počne da obavlja samostalnu i drugu delatnost, mora da podnese zahtev za prestanak svojstva osiguranika. Inače, on po prestanku obaveznog osiguranja može opet da počne da uplaćuje sebi doprinose, jer propisima nije limitirano koliko se puta može uključiti u obavezno osiguranje.

 Važno je da oni koji sebi ovako uplaćuju doprinose vode računa da ne dođe do preklapanja obaveznog (po osnovu zaposlenja) i samostalnog osiguranja. Jer, onaj ko je na obaveznom osiguranju ne može istovremeno steći svojstvo osiguranika. Uporednom uplatom doprinosa, po dva osnova, ne uvećava se suma buduće penzije.