Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SUDIJAMA: Udruženje sudija i tužilaca skreće pažnju na neuređenost propisa u smislu da Zakon ne uređuje pitanje naknada za vreme korišćenja godišnjeg odmora i odsustva sa rada u vreme državnih i verskih praznika, a ne postoje drugi propisi koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica koji bi se primenili na njih


UST je od ranije ukazivao i upozoravao, a dana 01.08.2019.godine svi mediji su objavili naše saopštenje pod nazivom „Sudijama hladan tuš za godišnji odmor“ koje je dostavljeno i svim sudskim upravama u Republici Srbiji.

Polazeći od načela materijalne samostalnosti, ustavom zajemčenih prava na rad, pravičnu naknadu za rad i plaćeni godišnji odmor, te zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, Udruženje sudija i tužilaca Srbije je skrenulo pažnju na neuređenost propisa koji reguliše položaj sudija, a koji se konkretno i osetno odrazio na visinu naknada za vreme korišćenja godišnjeg odmora i neradnih dana za vreme državnih i verskih praznika.

Odredbom člana 4. Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017)jasno je propisano da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću (stav 1.), te da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice (stav 2.). Do 01.01.2010.godine na način utvrđivanja plata, dodataka i naknada sudija primenjivao se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon), a od tog datuma se u ovoj oblasti primenjuje Zakon o sudijama, u kom je u članu 11. propisano da sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.  

Neuređenost propisa se ogleda u tome što Zakon o sudijama uopšte ne uređuje pitanje naknada za vreme korišćenja godišnjeg odmora i odsustva sa rada u vreme državnih i verskih praznika, a ne postoje drugi propisi koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica koji bi se primenili na sudije. U takvoj situaciji, u većem broju sudova u Srbiji, dakle ne u svim sudovima, se na ovu oblast primenjuju odredbe osnovnog radnopravnog propisa Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), što je po stavu UST na prvom mestu nepravilno a zatim i nepravično i nedosledno. Ostavlja prostor za proizvoljnu i neujednačenu primenu koja vodi ka diskriminaciji sudija i to kako sudija pojedinih sudova u odnosu na sudije u drugim sudovima, tako i sudija u odnosu na sve ostale koji su zaposleni u sudovima.

Naime, svi ostali zaposleni, shodno Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika koji se na državne službenike i nameštenike primenjuje kao lex specialis u odnosu na osnovni radnopravni propis (Zakon o radu), imaju pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio. Isto je predviđeno i u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, koji se načelno ne odnosi na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Međutim, zanimljivo je da se u pogledu prava na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad i dužinu trajanja godišnjeg odmora, navedeni Kolektivni ugovor primenjuje i za izabrana, imenovana i postavljena lica u državnim organima koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika, dakle i za izabrane sudije u sudovima Republike Srbije, iako isti nisu na bilo koji način učestvovali u pregovaranju, niti zaključenju takvog jednog ugovora, što je svojevrsni raritet u donošenju i primeni propisa.

Dakle, kod ovakvog stanja stvari, jedino sudije ne primaju naknadu za vreme korišćenja godišnjih odmora „kao da su radile“ već im se, shodno primeni opštih odredaba Zakona o radu,  obračunava prosek za 12 meseci, pa i to različito, dok svi ostali u pravosudnim organima primaju istu novčanu naknadu kao da su radili.

UST je izradio detaljnu pravnu analizu sa primedbama i predlozima koji će biti upućeni Radnoj grupi za izradu radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama u čijem sastavu i UST ima predstavnike.

Cilj nam je da se sveobuhvatno, jasno, pravično i svrsishodno, na jednom mestu, urede  svi aspekti radnopravnog statusa i položaja sudija, u okviru Zakona o sudijama, a sve kao jedan od aspekata za očuvanje i unapređenje materijalne samostalnosti i nezavisnosti sudija. Nedopustivo je da plate sudija koje su i onako neadekvatne vrsti i obimu, te odgovornosti i značaju posla koji obavljaju, budu predmet proizvoljnosti u primeni propisa i  neujednačenosti u načinu obračuna i isplate.

Imajući u vidu da ovaj problem sa neusaglašenim i nepotpunim propisima u navedenoj oblasti ne postoji „od juče“ već od 01.01.2010.godine, UST poziva Društvo sudija Srbije koje kao strukovno udruženje postoji mnogo duže od nas da se uključi i, kao što to čini Udruženje sudija i tužilaca, svoje delovanje usmeri na rešavanje konkretnih problema svojih kolega a ne samo na plaćene projekte.

Izvor: Redakcija, 27.08.2019.
Naslov: Redakcija