ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Od početka primene Zakona tužioci podneli više od 2.500 zahteva za izricanje hitnih mera. Primećuju nedostatke novog propisa i najavljuju da će tražiti njegove izmene. Zakon ne predviđa šta se dešava sa mogućim učiniocem kada mu policajac izrekne meru, a onda i tužilac produženje 32 dana, jer u Srbiji nema prihvatnog centra. Tužioci se zalažu i za formiranje posebnih odeljenja u centrima za socijalni rad u kojima će se sprovoditi psihosocijalni tretman

Prošlo je više od mesec i po dana od tragičnih ubistava dve žene i deteta u centrima za socijalni rad. Mere protiv nasilja su u međuvremenu pooštrene, a nasilničko ponašanje su svi dužni da prijave. Ipak, primećeni su i nedostaci novih propisa.

Tri ubistva za nedelju dana na pragu institucija gde bi žrtve morale da dobiju pomoć, šokirale su javnost u julu 2017. godine. Od tada sve je veći broj žena koje su nasilje prijavile Sigurnoj kući. Prošle godine u istom periodu javilo se 315 žrtava, ove skoro stotinu više. Čak 420 žena zatražilo je pomoć.

"Ono što možemo da primetimo da oni ljudi koji su i prethodno bili tome posvećeni i sada na neki način vrlo slično rade. Ali ono što nas brine je da se oni i dalje drže nekog sličnog sistema za koji mi mislimo da mora da se menja pogotovo kada je u pitanju insistiranje na viđanju dece sa nasilnikom", ukazuje Irena Stanojević iz "Sigurne kuće".

U beogradskim centrima za socijalni rad kažu da od prošlog meseca postupaju po posebnom nalogu resornog Ministarstva i da su u obavezi da svako ponašanje koje ugrožava bezbednost zaposlenih ili korisnika prijave policiji.

Hitno su pokrenute i mere dodatnog obezbeđenja. Sada u Beogradu umesto 18, o bezbednosti u centrima brine 34 ljudi.

"Viđanje u kontrolisanim uslovima dece i roditelja, za koje stručni radnik proceni da je rizično, odvijaće se uz prisustvo pripadnika MUP-a", poručuju iz Gradskog centra za Socijalni rad Beograd.

U Autonomnom ženskom centru upozoravaju da i dalje ne rade sve institucije punim kapacitetom.

"Kada poredite određena tužilaštva i kada poredite gradove prema broju stanovnika, vidite da neka tužilaštva, policija, centri rade bolje. To vam govori koliki je broj sastanaka održan, takođe i koliko je slučajeva obrađeno", smatra Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Tužioci su od početka primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) podneli, tvrde, više od 2.500 zahteva za izricanje hitnih mera. Primećuju nedostatke novog propisa. Najavljuju da će tražiti izmene.

"Zakon ne predviđa šta se dešava sa mogućim učiniocem kada mu policajac izrekne meru a onda i tužilac produženje 32 dana – mi nemamo nikakav prihvatni centar. Drugi problem je i što Zakon ne predviđa nikakav psihosocijalni tretman. Najbitnija promena koja treba da bude u ovom Zakonu je ta primena psihosocijalnog tretmana gde bi se formiralo posebno odeljenje u centrima za socijalni rad", navodi Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

Dok se čeka na eventualne izmene, statistika zabrinjava – od početka godine 20 žena i dvoje dece ubijeno je u porodičnom nasilju.

Izvor: Vebsajt RTS, Ana Šuvalija Pešić, 27.08.2017.
Naslov: Redakcija