Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Za deset godina 8.300 lica umesto zatvora izabralo rad u javnom interesu, a koji se izriče za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna. Kazna rada u javnom interesu može da traje od 30 do 360 sati. Najčešće se izriče za krivična dela krađe, lakše povrede, ugrožavanja sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenja ili oštećenja tuđe imovine, šumske krađe, neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom


Otkako je pre deset godina u naš zakon uvedena mogućnost da se zatvorski dani odsluže društveno-korisnim radom, više od osam hiljada građana izabralo je da na ovaj način oduži svoje ogrešenje o zakone.

Prva kazna rada u javnom interesu upisana je u matičnu knjigu povereničke službe 18. januara 2007. godine. Do sada je izrečeno 3.275 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 5.092 za prekršaje. Trenutno se izvršava 179 kazni rada u javnom interesu – kaže Slavica Radovanović iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kazna rada u javnom interesu izvršava se tako što se osuđeni upućuju kod poslodavaca sa kojima je zaključen ugovor. Oni zatim obavljaju lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno. Mogu da rade u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima ili bolnicama.

Reč je o ustanovama koje ne ostvaruju finansijsku dobit, već se njihova zarada sliva u budžet grada ili države. Zakon je jasan u tom smislu i kazna u javnom interesu ne može da se odsluži u privatnom preduzeću ili kompaniji – navodi Slavica Radovanović.

Nadzor nad ovim postupkom obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog, dok poverenik nadzire i osuđenika i poslodavca. Poverenik na osnovu procene kvalifikacija, sposobnosti i znanja osuđenog odlučuje u koju će ustanovu otići "po kazni".

Ako osuđenik ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji preostali deo kazne preinačava u zatvorske dane. Osam sati rada isto je što i jedan zatvorski dan. Kad je reč o novčanoj kazni, osam sati rada jednako je 1.000 dinara.

Kazna rada u javnom interesu može da traje od 30 do 360 sati. Najčešće se izriče za krivična dela krađe, lakše povrede, ugrožavanja sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenja ili oštećenja tuđe imovine, šumske krađe, neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom.

– Prednost ove vrste kazne je to što osuđeni ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom. Time se i rasterećuju zatvori i ovaj način predstavlja uštedu za društvo – zaključuje Radovanović.

Jedan zatvorenik Srbiju košta oko 15 evra dnevno. U Francuskoj je taj broj i do deset puta veći, pa je razumljiva potreba da se boravak u zatvoru zameni drugim zakonskim rešenjem kad god je to moguće. U svetu, ova alternativna kazna veoma je popularna, ali u Srbiji mnogi i dalje biraju zatvor radije nego, na primer, da čiste ulice.

Prema podacima koje je nedavno izneo Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014. izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kazni, kojih je u protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142.

Neka krivična dela ili prekršaji zaista nisu baš za odlazak u zatvor, ali ne mogu ni da budu oprošteni.

Statistika kazni rada u javnom interesu za krivična dela

2012. godina – 209

2013. godina – 253

2014. godina – 351

2015. godina – 368

2016. godina – 144

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

Rad u javnom interesu

Član 52

(1) Rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna.

(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti.

(3) Rad u javnom interesu ne može biti kraći od šezdeset časova niti duži od tristašezdeset časova. Rad u javnom interesu traje šezdeset časova u toku jednog meseca i određuje se da bude obavljen za vreme koje ne može biti kraće od mesec dana, niti duže od šest meseci.

(4) Prilikom izricanja ove kazne sud će imajući u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne može izreći bez pristanka učinioca.

(5) Ako osuđeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih osam časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.

(6) Ukoliko učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu može dužinu izrečenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu četvrtinu.

Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 24.08.2017.
Naslov: Redakcija