NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 91/19) naziv člana 6. menja se i glasi:
“Načelo ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine”
U članu 6. stav 1. menja se i glasi:
“Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava i koja minimalno utiču na životnu sredinu.”.
Član 2.
U članu 45. stav 2. tačka 10) posle reči: “zahteva za zaštitu prava” dodaju se reči: “i drugih podnesaka u postupku zaštite prava.”.
Član 3.
U članu 92. stav 4. menja se i glasi:
“U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude službenik za javne nabavke sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.”.
Član 4.
U članu 124. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
“3) podataka o tehničkim licima ili telima, bez obzira da li su tehnička lica zaposlena ili radno angažovana u privrednom subjektu, a posebno u pogledu odgovornosti za kontrolu kvaliteta, a u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova u pogledu izvođenja radova;”.
Član 5.
U članu 131. stav 6. posle reči: “predlog za pokretanje prekršajnog postupka” dodaju se reči: “u roku od 30 dana.”.
Član 6.
U članu 132. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
“U slučaju dodele ugovora o javnoj nabavci usluga razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga, naručilac određuje ekonomski najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma iz stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana.”.
Član 7.
U članu 133. stav 8. reč: “određuje” zamenjuje se rečima: “može da odredi”.
Član 8.
Posle člana 134. dodaje se član 134a, koji glasi:
“Kancelarija za javne nabavke propisuje vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.”.
Član 9.
U članu 147. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Odluku o obustavi postupka javne nabavke naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.”.
Dosadašnji st. 2- 6. postaju st. 3-7.
Član 10.
U članu 152. stav 4. menja se i glasi:
“U slučaju iz stava 3. ovog člana, naručilac će ponovo izvršiti stručnu ocenu ponuda i doneti odluku o dodeli ugovora, odnosno zaključenju okvirnog sporazuma.”.
Član 11.
Posle člana 152. dodaje se član 152a, koji glasi:
“Naručilac na Portalu javnih nabavki objavljuje podatke o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke, o svim izmenama ugovora po osnovu čl. 156 - 161. ovog zakona, kao i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. ovog zakona.
Podaci o ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i podaci o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa odredbama člana 27. ovog zakona objavljuju se u roku propisanom članom 109. st. 1. i 2. ovog zakona.
Podaci o izmenama ugovora po osnovu čl. 156, 159. 160 i 161. ovog Zakona objavljuju se u roku propisanom članom 155. stav 2. ovog zakona.
Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje način objavljivanja i vrste podataka u smislu st. 2. i 3. ovog člana.”.
Član 12.
U članu 154. stav 5. menja se i glasi:
“Ministarstvo finansija bliže uređuje način vršenja nadzora i vrši nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.”.
Član 13.
U članu 183. stav 1. u tački 11) posle reči: “instituciji”, dodaje se zapeta i reči: “Komisiji za zaštitu konkurencije”.
Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:
“Prilikom registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, upisuju se osnovni podaci, uključujući i podatke o korisnicima Portala javnih nabavki i to: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana ili lični identifikacioni broj (za strane privredne subjekte).
Prilikom registracije učitava se skeniran, očitan ili fotografisan identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš) potreban za verifikovanje korisničkog naloga i po potrebi, potvrda odnosno ovlašćenje korisnika za rad na Portalu javnih nabavki u ime privrednog subjekta koji se registruje.”.
Član 14.
Član 213. stav 1. menja se i glasi:
“Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji.”.
Član 15.
U članu 219. stav 9. menja se i glasi:
“Žalba se podnosi elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno Republičkoj komisiji i naručiocu.”.
Član 16.
U članu 227. stav 4. menja se i glasi:
“Republička komisija će odluku iz st. 1. i 2. ovog člana da dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od deset dana od dana donošenja elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, pri čemu se dan kada je odluka dostavljena preko Portala javnih nabavki navedenim licima smatra danom prijema odluke od strane istih, u skladu sa ovim zakonom.”.
Član 17.
U članu 236. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
“2) nabavi dobra, usluge ili radove bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51);”.
U stavu 1. tač. 5) i 7) brišu se.
U stavu 1. tačka 11) menja se i glasi:
“11) ne donese ili ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 146-148); “.
U stavu 1. posle tačke 18) dodaje se tačka 19), koja glasi:
“19) ne postupi u skladu sa članom 152a ovog zakona.”.
Član 18.
Član 238. menja se i glasi:
“Član 238
Svi državni organi nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja iz čl. 236. i 237. ovog zakona.”.
Član 19.
U članu 244. posle stava 1. dodaju se st. 2. - 4, koji glase:
“Odredbe člana 183. st. 3. i 4. ovog zakona primenjuju se na privredne subjekte koji se prvi put registruju na Portalu javnih nabavki, kao i na privredne subjekte koji su već registrovani.
Privredni subjekti koji se prvi put registruju postupaju u skladu sa članom 183. st. 3. i 4. ovog zakona počev od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Privredni subjekti koji su već registrovani na Portalu javnih nabavki, dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona, obnove svoje prijave unošenjem podataka i učitavanjem dokaza predviđenih članom 183. st. 3. i 4. ovog zakona.”.
Član 20.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti do dana početka primene ovog zakona.
Član 21.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2024. godine.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Oblast javnih nabavki u Republici Srbiji uređena je Zakonom o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 91/19; u daljem tekstu: Zakon o javnim nabavkama). Zakon o javnim nabavkama stupio je na snagu 1. januara 2020. godine, a počeo je da se primenjuje od 1. jula 2020. godine. Zakon o javnim nabavkama ima ukupno 247. članova koji su podeljeni na 19 glava i sadrži devet priloga koji su sastavni deo zakona.
Na osnovu Zakona o javnim nabavkama Vlada je donela sledeće podzakonske akte:
1) Odluku o utvrđivanju Spiska naručilaca iz člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 85/20);
2) Uredbu o javnim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
3) Uredbu o organizaciji i načinu obavljanja poslova centralizovanih javnih nabavki na republičkom nivou (Službeni glasnik RS”, broj 25/23).
Kancelarija za javne nabavke donela je sledeće podzakonske akte:
1) Pravilnik o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (“Službeni glasnik RS”, broj 21/21);
2) Pravilnik o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki - stavljen van snage (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
3) Pravilnik o postupku otvaranja ponuda (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
4) Pravilnik o monitoringu nad primenom propisa o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
5) Pravilnik o utvrđivanju opšteg rečnika nabavke (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
6) Pravilnik o utvrđivanju sadržine standardnih obrazaca za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci preko Portala javnih nabavki (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
7) Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o postupku i uslovima za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vođenju Registra službenika za javne nabavke (“Službeni glasnik RS”, broj 21/21);
8) Pravilnik o postupku i uslovima za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vođenju Registra službenika za javne nabavke (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
9) Uputstvo o načinu slanja i objavljivanja oglasa o javnoj nabavci (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
10) Uputstvo za korišćenje Portala javnih nabavki (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20);
11) Izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (IIK);
12) Uputstvo za objavljivanje podataka o javnim nabavkama koje su izuzete od primene Zakona.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija donelo je sledeće podzakonske akte:
1) Pravilnik o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača (“Službeni glasnik RS”, broj 17/20);
2) Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača (“Službeni glasnik RS”, broj 94/20);
3) Dinarska vrednost evropskih pragova (“Službeni glasnik RS”, broj 127/21) - u primeni od 1. januara 2022. godine ;
4) Dinarska vrednost evropskih pragova (“Službeni glasnik RS”, broj 93/20) - u primeni od 1. jula 2020. godine.
Zakon o javnim nabavkama predstavlja opšti normativni okvir kojim je uređen sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. Navedenim zakonom se uređuju se pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode naručioci ili drugi subjekti u slučajevima određenim ovim zakonom radi zaključenja ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova, okvirnog sporazuma, kao i sprovođenja konkursa za dizajn, poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke, nadležnost, uređenje i druga pitanja u vezi sa delokrugom rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima i druga pitanja od značaja za javne nabavke.
Važećim Zakonom o javnim nabavkama uspostavljen je zakonodavni okvir u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji koji je u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno uspostavljen je sistem koji omogućava poštovanje osnovnih načela slobode kretanja dobara, slobode poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga i načela koja iz njih proizlaze, kao što su načelo ekonomičnosti i efikasnosti, načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije, načelo transparentnosti postupka javne nabavke, načelo jednakosti privrednih subjekata i načelo proporcionalnosti.
Usklađenost zakonodavnog okvira u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije od izuzetnog je značaja ne samo zbog potrebe da postupci javnih nabavki, koji predstavljaju vrlo stručne i složene postupke, budu zakoniti i u skladu načelima javne nabavke, odnosno transparentni, efikasni, da omogućavaju što je moguće veću tržišnu konkurenciju u postupku javne nabavke, da omogućavaju jednak položaj svih zainteresovanih privrednih subjekata, bez diskriminacije, naročito malih i srednjih preduzeća.
Pored toga, cilj zakonodavnog okvira javnih nabavki jeste sprovođenje što efikasnijih i transparentnih postupaka javne nabavke da bi se kroz njih ostvarila pozitivna interakcija države sa privrednim subjektima, a za dobrobit društva u celini.
Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 82/19), kao opšti cilj utvrđen je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki. U tom smislu, očekivani pokazatelj ostvarenja ovog cilja jeste dalja modernizacija postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti. Ostvarenje navedenog opšteg cilja predviđeno je kroz četiri utvrđena posebna cilja, i to: povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenje rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama i inovacijama.
Postojeća normativna rešenja Zakona o javnim nabavkama i podzakonskih akata, u velikoj meri su doprinela razvoju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Međutim, u cilju postizanja potpune modernizacije ove oblasti, potrebno je implementirati i nova rešenja, kojima bi se povećala efikasnost celokupnog sistema javnih nabavki. Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama unapredile bi se pojedine oblasti sistema javnih nabavki, u odnosu na raniji period.
Primenom odredaba Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama doprineće se povećanju transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, uticaju na životnu sredinu u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, jačanju konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenju rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, odnosno većem stepenu pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, ali i pojačanoj kontroli od strane ovlašćenih institucija.
Nova zakonska rešenja, imaće za rezultat podizanje nivoa svesti učesnika u postupcima javnih nabavki o značaju zaštite životne sredine, kao i učestaliju primenu ekoloških aspekata u javnim nabavkama, odnosno značajno veći broj zelenih javnih nabavki u odnosu na raniji period. Takođe, primena novih normativnih rešenja kroz transparentnost dodatnih podataka, kao i omogućavanja pristupa istim većem broju institucija, rezultiraće uspostavljanju većeg stepena kontrole postupaka javnih nabavki.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, pored načela ekonomičnosti i efikasnosti, uvodi se načelo zaštite životne sredine. U tom smislu, uvodi se obaveza za naručioce da nabavljaju dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu, što je u skladu sa ciljevima definisanim Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine, programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period od 2022-2024. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 137/22), ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, kao i drugim važećim dokumentima javnih politika.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama donosi pravilo koje se odnosi na sastav komisije za javnu nabavku, odnosno da službenik za javne nabavke bude jedan od obaveznih članova.
Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama u pogledu dokazivanja stručnog kapaciteta, status tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je prilagođen propisima iz oblasti radnog prava.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi rok od 30 dana u kojem je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača, u zakonom propisanom roku.
Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi se obaveza primene kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga. Ovako rešenje, koje je u skladu sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki i koje se primenjuje u državama članica EU, kako iz regiona tako i šire, doprineće povećanju broja ugovora dodeljenih na osnovu kriterijuma koji se ne zasniva samo na ceni, pre svega kod ugovora čiji su predmet usluge intelektualne prirode, kod kojih su kvalitet stručnih kvalifikacija, znanje i stručno iskustvo pružaoca usluge od presudnog značaja za puno ostvarenje ciljeva koje se žele postići realizacijom javne nabavke.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi novinu koja se odnosi na definisanje rezervnih kriterijuma na osnovu kojih će dodeliti ugovor, odnosno novim odredbama se daje mogućnost naručiocu, ali ne i obaveza, da isti odredi.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama predviđa se pravni osnov za donošenje podzakonskog akta od strane Kancelarije za javne nabavke, kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, a sve u skladu sa ciljevima definisanim važećim dokumentima javnih politika u Republici Srbiji.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi se odredba kojom je propisan rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke.
Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi se obaveza vršenja ponovne stručne ocene ponuda i donošenje odluke o dodeli ugovora za naručioce, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor i to bez obzira na vrstu kriterijuma za dodelu ugovora.
Jedna od važnih novina predviđenih Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama jeste i formiranje baze podataka na Portalu javnih nabavki koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i svim izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkam, kojim su propisani pragovi do koji se odredbe ovog zakona ne primenjuju. Ovakvo rešenje omogućiće znatno veću transparentnost u pogledu podataka o izmenama ugovora, podataka o dodeljenim ugovorima/izdatim narudžbenicama za nabavke čija je vrednost ispod pragova za primenu Zakona o javnim nabavkama, čime će se organima nadležnim za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava znatno olakšati uvid u podatke od značaja za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ali i zainteresovanoj javnosti.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi odredbu kojom se predviđa osnov da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se bliže uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.
Osim navedenog, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama sadrži odredbu kojom se Komisiji za zaštitu konkurencije omogućava pristup bazi podataka na Portalu javnih nabavki za potrebe obavljanja poslove iz svoje nadležnosti.
Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama uvodi se nov način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki u cilju sprečavanja zloupotreba.
U oblasti zaštite prava ponuđača, ključna novina previđena Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, odnosi se na uvođenje obaveze podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem, kao i dostavljanje odluka Republike komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, što će znatno doprineti efikasnijem sprovođenju postupaka zaštite prava, a samim tim i efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki.
Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama pojedini osnovi za pokretanje prekršajnog postupka se brišu, pojedini preformulišu i dodaju se novi.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama sadrži odredbe kojim se brišu odredbe o prekršajima koji se odnose na neobjavljivanje plana javnih nabavki i na neobjavljivanje konkursne dokumentacije, budući da je u toku dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama utvrđeno da, zahvaljujući funkcionalnostima Portala javnih nabavki, praktično ne postoji mogućnost za izvršenje tih prekršaja.
Odredbom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama predviđa se osnov za sve državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
Ključne izmene koje uvodi Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama su:
1) uvođenje načela zaštite životne sredine;
2) službenik za javne nabavke, odnosno lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke je obavezan član komisije za javne nabavke u postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od 3.000.000 dinara;
3) propisivanje roka od 30 dana u kojem je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača, u zakonom propisanom roku;
4) primena kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga;
5) mogućnost, ali ne i obaveza za naručioca da u svakom postupku javne nabavke definiše rezervni kriterijum za dodelu ugovora;
6) osnov za donošenje podzakonskog akta Kancelarije za javne nabavke kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci;
7) uvodi se odredba kojom je propisan rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke;
8) obaveza vršenja ponovne stručne ocene ponuda i donošenje odluke o dodeli ugovora za naručioce, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor;
9) formiranje baze podataka koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, kojim su propisani pragovi do koji se odredbe ovog zakona ne primenjuju;
10) osnov za donošenje podzakonskog akta ministarstva nadležnog za poslove finansija kojim se uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora;
11) Komisiji za zaštitu konkurencije se omogućava pristup bazi podataka za potrebe obavljanja poslova iz svoje nadležnosti;
12) način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki;
13) izmena i brisanje pojedinih prekršaja naručilaca, kao i uvođenje novih;
14) osnov za sve državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
U delu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu, ključne izmene odnose se na:
1) obavezu podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem;
2) dostavljanje odluka Republike komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama izrađen je u skladu s Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koje je donela Narodna skupština Republike Srbije (“Službeni glasnik RSˮ, broj 21/10). Sastoji se od ukupno 16 članova.
S obzirom na izneto, očekuje se da će donošenje ovog zakona ubrzati sprovođenje i povećanje efikasnosti i transparentnosti postupaka javnih nabavki, a samim tim do veće tržišne konkurencije u postupcima javnih nabavki. Takođe, očekuje se da će donošenje ovog zakona u velikoj meri doprineti povećanju broja zelenih javnih nabavki, što je od značaja kako sa stanovišta zaštite životne sredine, tako i sa stanovišta ispunjenja ciljeva definisanih drugim dokumentima javnih politika. Osim toga, očekuje se da će donošenje ovog zakona omogućiti veći stepen pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki i veću kontrolu naručilaca prilikom sprovođenja postupka javne nabavke.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Član 1.
Ovim članom menja se naslov i sadržina postojećeg člana zakona koji je propisano načelo javnih nabavki, na način da se načelima ekonomičnosti i efikasnosti, dodaje načelo zaštite životne sredine.
Postupanje u skladu sa načelom zaštite životne sredine i predviđanje obaveze za naručioca da nabavlja dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu je u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za Zapadni Balkan i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju nabavke dobra, usluge i radove sa smanjenim uticajem na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa u odnosu na dobra, usluge i radove iste primarne funkcije koja bi inače bila nabavljena.
Član 2.
U članu 45. stav 2. tačka 10) posle reči: “zahteva za zaštitu prava” dodaju se reči: “i drugih podnesaka u postupku zaštite prava”, čime se doprinosi efikasnijem sprovođenju postupaka zaštite prava.
Član 3.
Ovim članom predviđene su izmene u članu 92. stav 4. Zakona kojim je propisan sastav komisije za javne nabavke.
Predložena izmena se odnosi na predviđanje službenika za javne nabavke, kao obaveznog člana komisije za javnu nabavku, za razliku od dosadašnjeg rešenja da umesto službenika za javne nabavke, član komisije može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti.
Naime, imajući u vidu zakonska rešenja, te postojanje Portala javnih nabavki putem kojeg se sprovode postupci javnih nabavki sa funkcionalnostima koje se razlikuju od prethodnog Portala javnih nabavki, mišljenja smo da diplomirani pravnik nema dovoljno znanja za uspešno sprovođenje postupaka javnih nabavki. Poslovima javnih nabavki, uključujući i rad na Portalu javnih kvalitetno i efikasno može da se bavi samo službenik za javne nabavke.
Član 4.
Ovim članom predviđene su izmene odredbe člana 124. stav 1. tačka 3) Zakona, koji se odnosi na način dokazivanja tehničkog i stručnog kapaciteta.
Predloženom izmenom status tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je prilagođen izrazima iz propisa kojima je uređena materija radnog prava.
Član 5.
Ovim članom predviđene su izmene odredbe člana 131. stav 6. Zakona, dodavanjem roka u kojem je naručilac dužan da postupi.
Trenutno zakonsko rešenje ne sadrži vremensko ograničenje u kojem je naručilac dužan da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke. U tom smislu, uvođenje roka od 30 dana, uticala bi na efikasnost postupanja naručioca, ali istovremeno i ostavila dovoljno vremena za sačinjavanje predloga i prikupljanje potrebne dokumentacije, odnosno dokaza.
Član 6.
Ovim članom uvodi se nova zakonska odredba, koja predviđa vrste usluga u kojima naručioci ne mogu koristiti kriterijum za dodelu ugovora koji je zasnovan samo na ceni. Radi se o sledećim uslugama:
- usluge razvoja računarskog programa,
- arhitektonskim uslugama,
- inženjerskim uslugama,
- uslugama prevođenja i
- savetodavnim usluga.
Svakako je za naručioca važna vrednost usluge, odnosno cena koju će platiti za usluge koje su obuhvaćene tehničkom specifikacijom. Međutim, za navedene javne nabavke je važniji kvalitet lica koja će biti angažovana na izvršenju predmetne usluge.
Član 7.
Ovim članom predlaže se izmena člana 133. stav 8. koji se odnosi na definisanje rezervnih kriterijuma. Umesto obaveze definisanja rezervnog kriterijuma, predlaže se mogućnost za naručioca da isti odredi, imajući u vidu da je na osnovu dosadašnjeg iskustva u primeni zakona utvrđeno da u određenim postupcima javnih nabavki ne postoji verovatnoća da će naručilac dobiti dve ponude koje su primenom definisanih kriterijuma za dodelu ugovora u potpunosti izjednačene, te bi u takvim slučajevima definisanje rezervnog kriteriju predstavljalo nepotrebno dodatno opterećenje za naručioca.
Član 8.
Ovim članom predviđa se osnov za Kancelariju za javne nabavke da donese podzakonski akti kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.
Definisanje ove odredbe takođe je u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za Zapadni Balkan i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju nabavke dobra, usluge i radove sa smanjenim uticajem na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa u odnosu na dobra, usluge i radove iste primarne funkcije koja bi inače bila nabavljena.
Na ovaj način broj zelenih javnih nabavki, odnosno postupaka javnih nabavku u kojima se primenjuju ekološki aspekti će biti mnogo veći u odnosu na raniji period.
Naglašavamo da će se u cilju izrade ovog podzakonskog akta uraditi detaljna analiza u cilju utvrđivanja dobara, usluga i radova, a sve u cilju ostvarenja načela javnih nabavki propisanih odredbama Zakona.
Član 9.
Ovim članom dodaje se u članu 147. Zakona, posle stava 1. novi stav 2., kojim se određuje rok za naručioca u kojem je dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke, i to rok od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, uz mogućnost da u konkursnoj dokumentaciji odredi duži rok.
Važeća odredba člana 147. Zakona ne sadrži vremensko ograničenje za naručioca u pogledu obaveze donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke, te se uvođenjem istog povećava efikasnost i pravna sigurnost učesnika u postupku.
Član 10.
Ovim članom predviđena je izmena člana 152. stav 4. kojim su propisane situacije kada je naručilac obavezan da ponovo izvrši stručnu ocenu ponudu i donese odluku o dodeli ugovora, u slučaju da ponuđač odbije da zaključi ugovor. U trenutnom zakonskom rešenju, ta obaveza postoji samo ako je zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač.
Mišljenja smo da trenutno zakonsko rešenje nije dobro, s obzirom da ne obuhvata situacije kada se u postupku javne nabavke kao kriterijum za dodelu ugovora primenjuje samo cena. I u ovom slučaju, potrebno je da naručilac donese novu odluku o dodeli ugovora, te da preduzme sve aktivnosti propisane odredbama Zakona u fazi stručne ocene ponuda. Ukoliko odluka o dodeli ugovora ne bi postojala i u ovom slučaju, zainteresovana lica bi bila onemogućena da zahtevom za zaštitu prava osporavaju rezultat nove stručne ocene ponuda, koja mora biti sprovedena nakon što je prvorangirani ponuđač odbio da zaključi ugovor.
Član 11.
Ovim članom predviđa se formiranje baze podataka o svim ugovorima, kao i o svim izmenama ugovora. Ovo uključuje kako podatke o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke, tako i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona, kojim su propisani pragovi do kojih se odredbe Zakona ne primenjuju.
Nova baza podataka, bi pored podataka koji se već nalaze na Portalu (ugovori zaključeni nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izmene ugovora u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona), obuhvatala i podatke koji se trenutno ne nalaze na Portalu, a to su podaci o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona, kao i podaci o izmenama ugovora po osnovu čl. 156, 159. 160 i 161. Zakona.
Na ovaj način povećava se transparentnost zaključenih ugovora i njihovih izmena, ali se i olakšava kontrola istih od strane nadležnih organa.
Član 12.
Ovim članom izvršena je izmena člana 154. stav 5. Zakona i istom je predviđen osnov za Ministarstvo finansija da donese podzakonski akt kojim se uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora.
Član 13.
Ovim članom predviđena je izmena tačke 11) stav 1. člana 183. kojim su propisani organi koji imaju pristup bazi podataka.
Kako bi Komisiji za zaštitu konkurencije bio omogućen pristup bazi podataka za potrebe obavljanja poslove iz svoje nadležnosti, predlaže se izmena, na način da se već navedenim organima doda Komisija za zaštitu konkurencije.
Ovim članom posle stava 2. u članu 183. Zakona, dodaju se novi st. 3. i 4., kojim se menja način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, a sve u cilju sprečavanja zloupotreba. Privredni subjekti koji su registrovani, imaće obavezu da obnove svoje registracije, a novi privredni subjekti se registruju u skladu sa novim zakonskim rešenjem.
U cilju registracije, privredni subjekti, između ostalog, moraju da unose podatke, kao što su jedinstveni matični broj građana ili lični identifikacioni broj (za strane privredne subjekte), i da učitaju skeniran, očitan ili fotografisan identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš).
Član 14.
Ovim članom vrše se izmene u članu 213. stav 1. kojim je propisan način podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Od početka primene zakona, primećeno je da se zahtev za zaštitu prava u više od 90% slučajeva podnosi elektronskim putem.
Iz tog razloga, predlaže se uvođenje podnošenja zahteva elektronskim putem kao obavezno.
Član 15.
Ovim članom vrše se izmene u članu 219. stav 9. kojim je propisan način podnošenja žalbe.
Od početka primene zakona, primećeno da je se žalba u najvećem broju slučajeva podnosi elektronskim putem.
Iz tog razloga, predlaže se uvođenje podnošenja žalbe elektronskim putem kao obavezno.
Član 16.
Ovim članom vrše se izmene u članu 227. stav 4. kojim je propisan način dostave odluke Republike komisije.
S obzirom da se ovim izmenama i dopunama Zakona predlaže obavezno podnošenje zahteva za zaštitu prava i podnošenje žalbe elektronskim putem, ovom odredbom je predviđeno da se odluka Republike komisije takođe dostavlja elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.
Član 17.
Ovim članom predlaže se izmena prekršaja iz člana 236. stav 1. tačka 2) Zakona, određivanjem prekršaja naručioca kada nabavi dobra, usluge ili radove bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51).
Važeća odredba se odnosila samo na postupanje naručioca u slučaju kada dodeli ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51).
Takođe, ovim članom predlaže se brisanje prekršaja koji se odnose na neobjavljivanje plana javnih nabavki i na neobjavljivanje konkursne dokumentacije.
Dosadašnja praksa i aktivnosti koje naručioci preduzimaju na Portalu prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki pokazuju da ne postoji mogućnost da naručilac izvrši ova dva prekršaja.
Iz tog razloga, predlaže se brisanje istih.
Osim navedenog, ovim članom dodaje se tačka 18) u stavu 1. člana 236. Zakona, kojom je uveden novi prekršaj naručioca ukoliko ne postupi u skladu sa članom 152a ovog zakona.
Imajući u vidu predloženu odredbu kojom se propisuje formiranje baze podataka o svim ugovorima, kao i o svim izmenama ugovora, te nastanak novih obaveza za naručioce u skladu sa tim, u cilju poštovanja navedenih dužnosti, uvodi se novi prekršaj.
Član 18.
Ovim članom predviđa se osnov za državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
Trenutno zakonsko rešenje ovakav osnov poznaje samo za Kancelariju za javne nabavke i Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Član 19.
Ovim članom vrše se izmene člana 244. Zakona, na način što se dodaju st. 2. do 4., kojima se preciziraju privredni subjekti na koje se odnose izmene člana 183. st. 3. i 4. Zakona.
Naime, dodavanjem novi st. 3. i 4. u članu 183. Zakona, uvodi se obaveza unošenja posebnih podataka za sve privredne subjekte, u cilju registracije na Portalu javnih nabavki. Radi pravilne primene navedenih odredbi, dodavanjem st. 2 do 4. u članu 244. Zakona, preciziraju se obaveze privrednih subjekata, kako onih koji se prvi put registruju na Portalu, tako i onih koji su već registrovani, kao i rokovi za njihovo postupanje.
Član 20.
Ovim članom predviđa se rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona do početka njegove primene.
Član 21.
Ovim članom zakona propisano je stupanje na snagu istog osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i početak primene 1. januara 2024. godine.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
U toku izrade Nacrta zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu: Nacrt zakona) analizirani su efekti važećeg Zakona o javnim nabavkama. U izradi teksta Nacrta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja, iskustva i praksa zemalja u regionu i Evropskoj uniji i druga međunarodna iskustva kao i iskustva zaposlenih, odnosno stručnjaka u oblasti javnih nabavki koji su u prethodnim godinama primenjivali Zakon o javnim nabavkama.
Tekst Nacrta zakona objavljen je na internet stranici Ministarstva finansija, Kancelarije za javne nabavke i na portalu eKonsultacije. Konsultativni proces je u toku i sva zainteresovana lica su u mogućnosti da komentare i mišljenja dostave elektronskim putem.
1) Određivanje problema koje zakon treba da reši
Zakon o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, br. 91/19) je u primeni od 1. jula 2020. godine.
U toku dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama uočena je potreba za određenim poboljšanjima, kojima bi se povećala efikasnost i transparentnost celokupnog sistema javnih nabavki, uz istovremeno davanje doprinosa ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama unapredile bi se pojedine oblasti sistema javnih nabavki, u odnosu na raniji period.
Pre svega, postoji potreba za znatnom širom primenom zelenih javnih nabavki, odnosno javnih nabavki u koje su uključeni ekološki aspekti. Pored toga, postoji potreba da se prilikom definisanja kriterijuma za dodelu ugovora znatno više uzimaju u obzir kvalitativni elementi, kako bi se omogućilo da se javna sredstva troše na način koji omogućava naručiocima da dobiju najveću vrednost za uložena novčana sredstva.
Takođe, postoji potreba za većom transparentnošću podataka o izmenama ugovora o javnoj nabavci, kao i podataka o ugovorima čija je vrednost ispor pragova za primenu ovog zakona, čime će se omogućiti pojačana kontrola od strane nadležnih institucija.
U oblasti pravne zaštite, potrebno je obezbediti brže i efikasnije sprovođenje postupaka zaštite prava.
2) Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Ciljevi koji će se postići donošenjem zakona ogledaju se u povećanju transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, doprinosu smanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu, jačanju konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenju rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, odnosno većem stepenu pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, ali i pojačanoj kontroli od strane ovlašćenih institucija.
3) Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema i zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Rešavanje utvrđenih problema moguće je jedino izmenom zakonskog okvira. U tom smislu, druge mogućnosti ocenjene su kao neadekvatne.
Donošenjem Zakona o izmena i dopunama Zakona o javnim nabavkama stvoriće se pravni okvir kojim se propisuju obaveze za naručioce i privredne subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki.
4) Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Predložena rešenja imaju neposredan i pozitivan efekat na sve subjekte koji su u obavezi da primenjuju Zakon, kako na naručioce javnih nabavki - javni sektor, tako i na privredne subjekte - privredu. Pozitivan uticaj ogleda se, pre svega, u efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki i efikasnijoj zaštiti prava u postupcima javnih nabavki, stvaranju osnova za propisivanje obaveze za naručioce da prilikom sprovođenja javne nabavke u istu uključe ekološke aspekte, za one predmete javnih nabavki kod kojih se proceni da se uključivanje ekoloških aspekata neće negativno odraziti na stanje tržišne konkurencije. Osim toga, predložena rešenja treba da spreče koruptivno ponašanje i da obezbede konkurenciju u postupcima javnih nabavki.
5) Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi.
6) Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove u privredi.
7) Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Nacrtom zakona predviđena su rešenja kojima se povećavaju efikasnost sprovođenja postupaka i konkurencija, kao i poboljšava postupak zaštite prava.
Zbog svega navedenog očekuju se pozitivni efekti na osnivanje novih privrednih subjekata jer su javne nabavke značajan segment poslovanja i izvor prihoda za privredne subjekte.
8) Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Nacrt zakona je objavljen na internet stranici Ministarstva finansija, Kancelarije za javne nabavke i na portalu eKonsultacije, a sva zainteresovana lica su pozvana da pošalju svoje predloge i sugestije.
9) Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
U funkciji efikasne primene zakona organizovaće se prezentacija zakona, radi upoznavanja javnog sektora i privrede sa novim rešenjima u zakonskoj regulativi i efektima koje ova rešenja treba da proizvedu.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 26.07.2023.