Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Izmenama Zakona biće regulisana upotreba električnih trotineta


Električni trotineti apsolutni su hit ovog leta u gradovima širom Srbije, voze ih i stari i mladi, ali ljubitelje ovih dvotočkaša zakon i dalje ne prepoznaje pa za njih važe samo preporuke umesto pravih pravila i propisa.

Godinama se najavljuje da će ova oblast biti rešena Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 - dr. zakon), ali se rešenja odlažu, a čini se i da su mišljenja ljudi iz struke poprilično različita.

- Agencija za bezbednost saobraćaja angažovala je eksperte sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu da urade studiju u kojoj su analizirani zakoni iz zemalja EU i drugih koje su ovu oblast regulisale, te smo uzimajući u obzir primere dobre prakse došli do zaključka da je najbolje da se izmene Zakona urade po primeru Slovenije. Dakle, najbliži smo rešenju da se vožnja trotineta dozvoli po trotoaru i to maksimalnom brzinom od pet ili šest kilometara na sat, a zatim i po biciklističkim stazama uz ograničenje brzine – objašnjava direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić, koji kaže da su električni trotineti svakako jedna od bitnih stavki koje će biti obuhvaćene izmenama Zakona.

Studijom su prema njegovim rečima obuhvaćene i tehničke performanse trotineta te je razmatrano i ko bi sve smeo da ga koristi, budući da na ulici možemo sresti i decu na trotinetima.

- Sve smo bliži i odluci da će svi vozači trotineta morati da polažu PSP test (poznavanje saobraćajnih propisa) te da će morati da budu propisno osvetljeni i verovatno da nose zaštitnu opremu kao što su kacige, što je trenutno samo preporuka. Prema nekim istraživanjima, kod vozača trotineta čak 47 odsto povreda prilikom nezgoda bilo je u predelu glave, te smatramo da je neophodno da kaciga bude obavezujuća – ističe Pešić uz napomenu da bi Agencija trebalo do kraja meseca da dobije konačnu studiju od Saobraćajnog fakulteta te da će na osnovu nje doneti konačan sud kako bi detaljno dala predlog za sve oblasti.

To znači da će se vozači električnih trotineta i dalje voditi kao pešaci, biciklisti ili skejteri.

Prof. dr Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu kaže da je na radnoj grupi formiranoj za izradu zakona bilo raznih predloga, pa i onih kojima bi se vožnja električnim trotinetima potpuno zabranila kao u Velikoj Britaniji.

- Trenutno smo najbliži tome da se trotineti zabrane na trotoarima kada već njima ne mogu da se kreću ni biciklisti. Trotinetima bi onda preostale biciklističke staze sa ograničenjem brzine, a ako ni taj predlog ne bude prihvaćen, ostaje mogućnost da im se dozvoli kretanje kolovozom i to na jedan metar od ivičnjaka. Rade se razne studije i istraživanja, te će radna grupa sve uzeti u obzir i doneti najbolje rešenje – ističe Antić.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da električnim trotinetima nikako nije mesto na trotoaru.

- Postavlja se pitanje šta je trotinet ako se na tržištu pojavio model koji ide 100 km na sat? Je l’ to motocikl? Ako znamo da je razlika između mopeda i motocikla to što moped nema brzinu veću od 45 na sat? S druge strane, nejasno je ko će i na koji način da kontroliše vozače trotineta da li poštuju ograničenje brzine do šest, sedam ili osam kilometara na sat? Kako će da uhvate nekog ko prekorači brzinu ako trotineti nemaju registarsku oznaku? Zašto bicikl po zakonu ne sme na trotoar, a trotinet sme? To su sve pitanja koja se moraju sada propisati jer su na tržištu sve jeftiniji i brži trotineti – objašnjava Okanović.

Podseća i da je saobraćajna infrastruktura u Srbiji razvijana u skladu sa klasičnim saobraćajem koji ne prepoznaje električne trotinete tako da se postavlja i pitanje da li ih uopšte i dozvoliti.

- Trenutno bez nedoumice možemo zaključiti da ne postoji nijedan razuman razlog da se trotineti kreću trotoarom. Ukoliko se to dozvoli, pešacima ste oduzeli sve. Onda oni moraju da se okreću kuda god krenu i da se plaše da će se sa nekim sudariti. Vožnja trotineta je slična vožnji motora. Niko nikoga ne tera da sedne na motor. Vi kada odlučite da sednete na motor, onda preuzimate određeni rizik kao učesnik u saobraćaju, a ukoliko se dozvoli da se trotinetisti kreću trotoarom, taj rizik preuzima neko drugi, odnosno pešaci. To mislim da ne smemo dozvoliti. Onda dolazimo i do pitanja ko sme da preuzme rizik pošto vidimo i puno dece na trotinetima. Da li onda njima treba zabraniti da ih voze. Mnogo je pitanja koja zahtevaju odgovor i nije sve baš lako regulisati – ističe Okanović.

Pozitivne strane sve veće upotrebe trotineta su, prema rečima stručnjaka, prvenstveno manje gužve u saobraćaju i manje zagađenje vazduha u gradovima, kao i boravak na otvorenom i veći individualni komoditet usled nepostojanja potrebe za parking prostorom.

Sa druge strane, električni trotineti predstavljaju i novi faktor rizika za povrede, kako onih koji ih koriste, tako i pre svega pešaka sa kojima trenutno dele prostor.

Trenutno se u prodavnicama mogu naći najrazličitiji modeli po veoma šarenim cenama. Na akcijama se mogu kupiti za malo manje od 200 evra, i to neki osnovni "sporiji" modeli sa slabijom baterijom, što je prilično jeftino u odnosu na druga prevozna sredstva.

Ipak, neki modeli koji razvijaju veće brzine koštaju i više od 1.000 evra.

Istraživanja sprovedena od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti ukazuju na činjenicu da najveći broj povreda zadobijenih u padovima ili sudarima u kojima su učestvovali električni trotineti predstavljaju povrede glave – 40-45 odsto, ruku (gotovo svaka treća), i nogu (svaka osma), a prosečna starost povređenih je 29 godina.

Interesantno je da je svaka peta povreda nastala u sudaru sa motornim vozilom.

U Holandiji je uvedena obaveza da trotineti moraju da se registruju i imaju tablice, a da vozači moraju imati vozačku dozvolu i moraju biti stariji od 16 godina. Takođe, brzina trotineta je ograničena na 25 na sat.

U Francuskoj trotinete ne mogu da voze mlađi od 12 godina, niti se ovaj dvotočkaš sme voziti po trotoaru, osim na obeleženim mestima.

Velika Britanija je bila najrigoroznija i u potpunosti je zabranila trotinete u javnom saobraćaju, a to je najavila i Švedska zbog nedostatka infrastrukture.

Republika Srpska je prva u regionu regulisala ovu oblast i trotinete podelila u nekoliko kategorija koji se u odnosu na svoju brzinu mogu kretati po trotoaru ili biciklističkim stazama ili po kolovozu.

Izvor: Vebsajt Novosti, 25.07.2021.
Naslov: Redakcija