GRAĐANSKI ZAKONIK: Iako je komisija za njegovo pisanje raspuštena Udruženje pravnika Srbije najavilo je da će završiti izradu ovog pravnog kodeksa
Ravno sedam godina od kada je otvorena javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakonika, Udruženje pravnika Srbije najavilo je da će završiti izradu ovog najznačajnijeg pravnog kodeksa, iako je komisija koju je formirala država za njegovo pisanje - raspuštena.
Tadašnja javna rasprava trajala je više od dve godine i okončala se tako što je Vlada 2019. donela odluku o prestanku rada Komisije.
Zaključak da se posao nastavi potvrđen je na nedavno održanim „Budvanskim pravničkim danima“, a, kako nam je rečeno u Udruženju pravnika, nova i samostalna komisija radiće ubuduće besplatno.
- Razmotrićemo sve predloge, primedbe i sugestije koji su stigli tokom javne rasprave i angažovati stručnjake iz raznih oblasti, što nismo mogli dok je prethodna komisija bila ograničena brojem članova i budžetom - kažu u Udruženju.
- Finalnu verziju Zakonika izradićemo kao publikaciju i objaviti, a naravno ponudićemo je i nadležnom ministarstvu. Na njima je da li će tu verziju uzeti u razmatranje. Mi smatramo svojom patriotskom dužnošću da okončamo započet posao.
Komisiju za izradu Građanskog zakonika obrazovala je vlada Vojislava Koštunice, 16. novembra 2006. godine, sa zadatkom kodifikacije obligacionog, stvarnog, porodičnog i naslednog prava i izrade teksta Građanskog zakonika. Za prvih deset godina, kako je objavljeno, u nju je uloženo 134 miliona dinara. U junu 2015. zvanično je otvorena javna rasprava o Prednacrtu GZ, ali posao nikada nije okončan. U međuvremenu preminuo je predsednik Komisije, akademik prof. dr Slobodan Perović.
Ono što su do tada pravni eksperti uradili, objavljeno je u knjizi, sa prilozima 150 učesnika rasprave, u 10.000 primeraka, u posebnom izdanju časopisa „Branič“ Advokatske komore Srbije.
Tri su bila „kamena spoticanja“ za javnost u Prednacrtu: pitanje rađanja za drugog (surogat materinstvo), istopolne zajednice i eutanazija. Generalno, najveću pažnju izazvao je deo posvećen porodičnom pravu, posebno potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece. U njemu se moglo naći i uvođenje institucije bračnog ugovora, kao i normiranje imovinskih prava koja bi proistekla iz istopolne zajednice. Poboljšana su i rešenja vezana za vanbračnu zajednicu i predloženo uvođenje alimentacionog fonda za decu čiji roditelj ne ispunjava dužnosti. Još pre javne rasprave odustalo se od crkvene forme braka, koja bi bila punovažna kao i brak sklopljen pred matičarem. Predviđeno je bilo i formiranje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta.
Mada je za javnost porodični zakonik najatraktivniji, suštinski najvažniji, kažu u Udruženju pravnika, jeste deo o stvarnom pravu, koji reguliše svojinske odnose. Osim ovih i opšteg dela, tu su i delovi koji se odnose na obligacione odnose i nasleđivanje.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija