INTERVJU MINISTARKE PRAVDE ZA „POLITIKU“: Promene Ustava u oblasti pravosuđa garantuju da će se za sudije i javne tužioce birati najbolji i najkvalitetniji kandidati

Promene Ustava u oblasti pravosuđa garantuju da će se za sudije i javne tužioce birati najbolji i najkvalitetniji kandidati, a osam meseci, za koliko treba da bude izrađen set pravosudnih zakona, dovoljno je za ovakav posao, kaže u intervjuu za „Politiku” Maja Popović, ministarka pravde. Navodi kako ostaje da se zakonima propišu poslovi koji su nespojivi s funkcijom člana saveta iz reda istaknutih pravnika, kao i dodatni kriterijumi za njihov izbor, ali i da je GREKO stanje u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije ocenio kao zadovoljavajuće.

Da li je osam meseci, koliko je ostalo do isteka vremena za izradu seta pravosudnih zakona, dovoljno da se napišu njihovi kvalitetni tekstovi?

Propisani rok od godinu dana od proglašenja Akta o promeni Ustava, odnosno preostalih osam meseci, dovoljan je da se ovaj posao završi. Moram da naglasim da Ministarstvo pravde intenzivno radi na pripremi pravosudnih zakona kako bi se sveobuhvatno i precizno uredila mnogobrojna i složena pitanja – položaj sudija i javnih tužilaca, uslovi i postupak za njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihova odgovornost, zatim položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, uslovi i postupak za izbor njihovih članova, naročito kada je reč o izboru istaknutih pravnika, kao članova saveta, prestanka njihove funkcije, ali i mnogih drugih.

Rad na ovom poslu počeo je proglašenjem Akta o promeni Ustava Srbije. Posle niza konsultativnih sastanaka obrazovane su radne grupe za pripremu seta pravosudnih zakona, čiji se članovi skoro svakodnevno sastaju, kako bi ovaj obiman i značajan posao uradile kvalitetno i u roku. Da se vodi računa o kvalitetu izrade seta pravosudnih zakona, govori i činjenica da su u sastavu radnih grupa zastupljeni ugledni pravni stručnjaci iz državnih organa, sudova, odnosno javnih tužilaštava, a posebno sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao najvišeg suda u Republici Srbiji, zamenici javnih tužilaca iz Republičkog javnog tužilaštva, kao najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji, članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, profesori pravnih fakulteta, kao i predstavnici strukovnih udruženja i advokature.

Može li se novim zakonima obezbediti da se za sudije i tužioce zaista biraju najbolji i najkvalitetniji kandidati?

Promene Ustava u oblasti pravosuđa to garantuju, a zakoni koji se trenutno pripremaju treba da budu usklađeni s njima. Primarni cilj promena Ustava bio je isključivanje učešća politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To omogućava da ulazak u pravosuđe bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja i pravičnim procedurama izbora, a samim tim najbolji i najkvalitetniji kandidati bili bi izabrani na sudijske ili javnotužilačke funkcije. Pored toga, time će biti poboljšan kvalitet u postupanju sudija i javnih tužilaca, povećana nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, ali i omogućena njihova veća nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.

U izboru sudija i javnih tužilaca, kao članovi VSS i VST, učestvovaće i istaknuti pravnici. Koje kriterijume i kvalitete treba da ispunjava neko da bi bio izabran za člana najvišeg sudijskog i tužilačkog tela?

Neki od kriterijuma su već predviđeni u Ustavu. Članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koji se biraju iz reda istaknutih pravnika moraju imati najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, moraju biti dostojni te funkcije, ne smeju biti članovi političkih stranaka. Ostaje da se zakonima propišu neki poslovi koji su nespojivi s funkcijom člana saveta iz reda istaknutih pravnika, kao i dodatni kriterijumi za njihov izbor.

Kako rešiti problem nejednake opterećenosti sudova i nejednake sudske prakse, a potom i vratiti građanima poverenje u pravosudni sistem?

Do sada se problem nejednake opterećenosti sudova rešavao tako što je Vrhovni kasacioni sud donosio odluke o delegaciji nadležnosti u takozvanim masovnim predmetima, sudovima u Srbiji. Samo u prošloj godini delegirano je više od 92.000 predmeta. To je bilo samo privremeno, a ne sistemsko rešenje ovog problema.

Jedino sistemsko rešenje problema nejednake opterećenosti sudova na duže staze je donošenje izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) koje imaju za cilj da omoguće ravnomernu raspodelu predmeta u svim sudovima u Srbiji. Ovim zakonom će biti promenjena nadležnost i preopterećenih sudova koji sude u tzv. masovnim predmetima. Zbog postojanja takvih predmeta pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo i Ministarstvo pravde mora da reaguje. u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, koji je izrađen prošle godine, predvideli smo da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način se smanjuju i troškovi postupka jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga, građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi jer sudovi više neće biti preopterećeni, već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku. Građanima će ove zakonske promene omogućiti brže ostvarenje njihovog prava uz minimalne troškove. Sudovi će biti ravnomerno opterećeni i samim tim sudski postupci će kraće trajati.

Takođe, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku biće precizirane i odredbe kojima se uređuju pojedini instituti za ujednačavanje sudske prakse poput postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja i uslova za izjavljivanje posebne revizije. Pored toga sudska praksa treba da se ujednači i kroz objavljivanje sentenci sudskih odluka, češće zauzimanje pravnih shvatanja od strane najvišeg suda, obaveštavanje o zauzetim stavovima od strane sudova republičkog ranga.

Vraćanje poverenja građanima u pravosudni sistem je dugotrajan proces, koji će se odvijati postepeno. Građani će sami osetiti povećanje efikasnosti i kvaliteta u sudskim postupcima nakon što Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku počne da se primenjuje. Uverena sam da će naše sudstvo biti znatno efikasnije, da će građani zaštitu svojih prava pred sudom ostvarivati brže, uz manje troškova i u razumnom roku.

Da li će VSS upravljati svim zaposlenima u sudstvu, da li će upravljati budžetom za celo sudstvo i, ako neće, kojim će budžetom raspolagati?

Pitanje upravljanja zaposlenima u sudstvu, nadležnosti za donošenje Sudskog poslovnika, kao akta kojim će se detaljnije urediti poslovi sudske uprave, vršenje poslova nadzora nad sprovođenjem Sudskog poslovnika, kao i upravljanje budžetskim sredstvima, biće detaljno uređeno Zakonom o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018 - odluka US, 87/2018 i 88/2018 - odluka US). Nadležnost Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva u ovim pitanjima biće podeljena. Visoki savet sudstva će posle promena Ustava i kroz set pravosudnih zakona čija je izrada u toku dobiti niz novih nadležnosti. Svakako, njegova odgovornost za upravljanje budžetskim sredstvima koja postoji i po važećim zakonima ostaće nepromenjena, uz značajnu autonomiju u postupku pripreme i donošenja budžeta.

Podignuta je optužnica protiv četvorice hrvatskih oficira koja ih tereti za zločine tokom „Oluje”. Da li ste zbog toga trpeli neke pritiske i s koje strane su oni dolazili?

Nisam trpela nikakve pritiske zbog tog krivičnog postupka i smatram da je Tužilaštvo za ratne zločine vrlo stručno i da je tokom istrage prikupilo dovoljno dokaza za podizanje optužnice. Sigurna sam da je optužnica zasnovana na čvrstim dokazima, iz kojih proizlazi opravdana sumnja da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.

Ministarstvo pravde ima značajnu ulogu u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije. Kakvu saradnju imate sa Grupom država Saveta Evrope za sprečavanje korupcije (GREKO) i kako je ona ocenila stanje u ovoj oblasti u Republici Srbiji?

Ministarstvo pravde ima kontinuiranu i uspešnu saradnju sa ovim telom Saveta Evrope. U prethodnom periodu ispunjen je niz preporuka u okviru Četvrtog evaluacionog kruga, i stanje u ovoj oblasti je ocenjeno kao zadovoljavajuće, što smatram velikim uspehom Srbije, u čemu poseban doprinos ima Ministarstvo pravde, na šta sam veoma ponosna. Tome su znatno doprinele promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje su omogućile da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije, kao i izmena Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US, 47/2017 i 76/2021), čime je stvoren normativni okvir za efikasni sistem vrednovanja rada sudija. Preporuke GREKO ispunjene su i donošenjem etičkih kodeksa kojima su uspostavljeni etički standardi za nosioce sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, te obrazovanjem tela za praćenje njihovih primena. Na ovaj način znatno je unapređena mogućnost procesuiranja slučajeva visoke korupcije, kao pojave koja izrazito ugrožava pravnu sigurnost, vladavinu prava i ekonomsku stabilnost u svakoj zemlji, pa i u Republici Srbiji. Ove promene, koje su postepene, ali dalekosežne, osetiće i građani kroz veći priliv investicija i unapređenje životnog standarda.

Kakva je strategija daljeg zapošljavanja u Ministarstvu pravde, imajući u vidu obim posla i nadležnost?

Kadrovskim planom za 2022. godinu predviđeno je ukupno 12.777 zaposlenih u sudstvu i javnom tužilaštvu – od toga 11.725 zaposlenih na neodređeno vreme, a 1.052 zaposlena na određeno vreme. Istovremeno, širi se i pripravnička mreža, te je pravosudnim organima odobren prijem više od 130 pripravnika. Takođe, u cilju poboljšavanja materijalnih uslova, zaposlenim nameštenicima u sudovima i javnim tužilaštvima dodatno su povećane plate u ovoj godini. Imamo nameru da zaposlimo mlade kadrove. Već ostvarujemo dobru saradnju s pravnim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu, kao i s Pravosudnom akademijom, koji šalju studente i polaznike na praksu u Ministarstvo pravde. Naglasila bih da je Ministarstvo pravde otvoreno za zapošljavanje mladih pravnika, koji su osnovne akademske studije završili s visokom prosečnom ocenom i pokazali sklonost i interesovanje za sticanje novih znanja i unapređenje pravnog poretka Republike Srbije.

Svake godine dodeljujete sredstva prikupljena po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja za projekte od javnog značaja. Kome ste najviše pomogli?

Tačno je da Ministarstvo pravde već sedam godina dodeljuje ova sredstva za realizaciju najznačajnijih projekata u oblasti zdravstva, prosvete, kulture, socijalne zaštite i humanitarnog rada. Imajući u vidu epidemijsku situaciju s kojom se suočila ne samo Republika Srbija već i ceo svet, istakla bih da sam posebno ponosna što je Ministarstvo pravde prepoznalo značaj projekata zdravstvenih ustanova za nabavku neophodne medicinske opreme, poput projekata Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Instituta „Torlak”, kao i kliničko-bolničkih centara širom zemlje. Naročito mi je drago što smo omogućili digitalizaciju nastave i opremili kabinete za informatiku u skoro 200 škola širom Srbije. Ministarstvo pravde je posebno imalo u vidu i položaj osoba sa invaliditetom.

Izvor: Politika, Miroslava Derikonjić, 26.06.2022.
Naslov: Redakcija