ZAKONI O POREZIMA NA DOBIT PRAVNIH LICA I NA DOHODAK GRAĐANA: U pripremi pravilnici koji će olakšati primenu podsticaja na koje mogu da računaju inovativne i IT kompanije. Takse na prihod od intelektualne svojine tri odsto

Svaki dinar koji preduzeće potroši na istraživanje i razvoj priznaće se dvostruko u rashodima, pa će samim tim i osnovica za oporezivanje biti manja. Istovremeno, prihodi od intelektualne svojine stvorene u Srbiji oporezovaće se sa tri, umesto dosadašnjih 15 odsto. Ovo su neki od najvažnijih podsticaja na koje mogu da računaju inovativne, informaciono-tehnološke i sve druge kompanije koje poslovanje zasnivaju na znanju. Novi poreski račun se već primenjuje, ali će se efekti mera znati sledeće godine.

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017 i 95/2018) i Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) navedene novinese primenjuju od ove godine, ali se podzakonski akti i pravilnici očekuju narednih nedelja. Izmene su složene, pa su zainteresovani u ponedeljak, u Klubu poslanika, mogli da se upoznaju sa detaljima podsticaja na koje mogu da računaju.

- Radi se o dva simultana podsticaja. Jedno je uvećano pravo na odbitak po osnovu istraživanja i razvoja - objašnjava Svetislav Kostić, docent Pravnog fakulteta i jedan od autora Vladinih mera. - Ako se istraživanje sprovodi u Srbiji, rashodi se dvostruko priznaju. Onima koji uspeju da stvore intelektualnu svojinu, prihod na dobit će se efektivno oporezovati sa tri odsto. To važi samo za intelektualnu svojinu koja je stvorena u Srbiji. To može da bude softver, ali i genetski materijal. U slučaju poreza na dohodak građana, tu je olakšana pozicija zaposlenih koji su kao nagradu dobili akcije preduzeća. Podstiče se i ulaganje u poboljšanje radne atmosfere.

Informacione tehnologije u Srbiji rastu i po 30 odsto godišnje. One stvaraju oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda. U Evropskoj uniji u proseku učestvuju sa oko četiri odsto u BDP.

- Prvi put dajemo usmerene podsticaje ka industriji znanja. Ranije se išlo ka opštim podsticajima - dodaje Kostić. - Efekte ćemo tek videti. Ova stopa je u Mađarskoj odavno četiri odsto. Mi smo trčali za ostalim zemljama koje već imaju osmišljene podsticaje. IT sektor je rastao i bez pomoći, ali uz ove mere mogu da rastu i neki drugi sektori. Ako neka multinacionalna kompanija ovde pravi dizajn centar, ako neko hoće ovde da snimi televizijsku seriju, na njih može da računa.

U prilog IT sektoru, ali i svima koji imaju skupe marketinške kampanje, ide ukidanje ograničenja troškova reklama i promocija. To je konačno izboreno prošle godine, ali stručnjaci upozoravaju kompanije da moraju da dokumentuju troškove. Baš zato što limita više nema, inspekcije će pažljivo "češljati" papire kojima se trošak dokazuje.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. B., 25.06.2019.
Naslov: Redakcija