SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA: Donete odluke o završnom računu budžeta za 2018. godinu o izmeni i dopuni Odluke o javnim parkiralištima, o izmeni i dopuni Odluke o komunalnom redu

Gradski odbornici u Skupštini Beograda usvojili su Odluku o usvajanju projekta institucionalnog javno-privatnog partnerstva uvođenja sistema javnih bicikala u Gradu Beogradu, Odluku o izmeni i dopuni Odluke o javnim parkiralištima i Odluku o izmeni i dopuni Odluke o promeni osnivačkog akta JKP za javne garaže i parkirališta "Parking servis".

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je Odluka o javno-privatnom partnerstvu za uvođenje javnih bicikala jedna od najvažnijih jer govori o orijentaciji našeg grada prema pešačko-biciklističkom saobraćaju.

– Beograd je jedan od malobrojnih glavnih gradova u Evropi koji nema sistem javnih bicikala. Na tom projektu radimo duže od godinu dana i postoji nekoliko velikih kompanija koje su zainteresovane za saradnju. Dobili smo saglasnost vladine komisije za raspisivanje javno-privatnog partnerstva i ukoliko odluka bude usvojena tender će biti raspisan čim odluka stupi na snagu. Po zakonu, nakon tri meseca bi trebalo da izaberemo partnera, nakon čega bi Skupština grada trebalo da prihvati izbor partnera. Ukoliko sve bude išlo po planu, prve javne bicikle trebalo bi da imamo na proleće sledeće godine – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, postojaće 150 stanica sa po šest bicikala, odnosno 900 ukupno.

– Trenutno imamo 100 kilometara biciklističkih staza, od kojih je 20 kilometara urađeno u poslednje četiri godine, ali naš plan je da se izgradi još 120 kilometara. Veći broj javnih bicikala će nas naterati da budemo brži sa izgradnjom staza. Prva ideja je bila da Grad Beograd bude vlasnik 51 odsto, a da partneru preostane 49 odsto, ali smo nakon dobijanja informacija o namerama stranih kompanija odlučili da im bude dozvoljeno da budu vlasnici do 75 odsto, dok bi grad zadržao 25 odsto i učestvovao u radu kompanije – naveo je Vesić.

Opredelili smo se, dodao je Vesić, za sistem sa stanicama, koji je uređeniji od sistema po kom se bicikl ostavlja bilo gde i potom traži GPS-om.

– Bicikli će biti obični i električni, koji su potrebni zbog konfiguracije terena u Beogradu. Nismo predvideli trotinete uprkos činjenici da u svetu i taj vid prevoza ulazi u ovakve sisteme. Kod nas još uvek ne postoji zakonska regulativa po pitanju električnih trotineta, ali čim ona bude usvojena, proširićemo sistem i na trotinete. Ova odluka doprinosi povećanju kvaliteta života građana Beograda i pokazuje našu nameru da pešaci i biciklisti treba da dobiju prednost u odnosu na druge vidove javnog prevoza, što i jeste civilizacijska tekovina – rekao je Vesić.

Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović naveo je da se Odluka o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima odnosi se na podizanje kvaliteta funkcionisanja privrednih subjekata u pešačkim zonama.

– Ovom odlukom predviđamo uvođenje parking mesta za snabdevanje na obodima pešačkih zona i ta mesta biće kontrolisana putem potapajućih stubića, koji će vršiti i kontrolu pristupa celokupnoj pešačkoj zoni. Na taj način uređujemo funkcionisanje snabdevanja u pešačkoj zoni i režim saobraćaja koji je vezan za pešačke zone. Rešenje o pristupu mestima za snabdevanje koja se nalaze na obodima pešačkih zona, a koje se kontroliše potapajućim stubovima, izdaje Sekretarijat za saobraćaj, dok se korisnici tih mesta posebnim ugovorom obavezuju prema JKP "Parking servis", a uz odgovarajuću tarifu vršiće se naplata tih parking mesta. U tom smislu, predlažemo Skupštini grada da se izvrši i promena osnivačkog akta JKP "Parking servis" kojem se poverava mogućnost upotrebe i operativnog korišćenja i praćenja rada potapajućih stubića – pojasnio je Rafailović.

Gradski odbornici su na sednici Skupštine Grada Beograda usvojili Odluku o izmeni i dopuni Odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta u opštinama Rakovica i Čukarica, kao i Odluku o izmeni naziva ulica na teritoriji opština Vračar i Zemun.

Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović, obrazlažući ove odluke, istakla je da je usvojen predlog da Bojanska ulica na Vračaru ponese ime slavnog srpskog i jugoslovenskog glumca Velimira Bate Živojinovića.

Ona je izrazila nesebično zadovoljstvo što će jedna ulica na Crvenom krstu poneti ime velike glumačke legende.

– Povodom obeležavanja tri godine od smrti slavnog glumca Velimira Bate Živojinovića, kompanija "Borba", magazin "Bazar" i Goran Vesić, kao građanin gradske opštine Vračar, pokrenuli su inicijativu da jedna od ulica na opštini Vračar dobije naziv po Velimiru Bati Živojinoviću. Predlog Gorana Vesića je da Bojanska ulica na Crvenom krstu ponese ime velike glumačke legende – rekla je Radulovićeva.

Ona je istakla značaj Velimira Bate Živojinovića, koji je svojim nemerljivim umetničkim i kulturnim doprinosom obeležio jednu zlatnu eru srpske, jugoslovenske i svetske kinematografije.

– Naš slavni glumac ostaće večno naš Valter koji brani Sarajevo, Mirta u "Skupljačima perja", komandant Stole u "Bici na Neretvi". Čovek sa emocijom i karakterom koji je dao nemerljiv doprinos kulturi u Srbiji, regionu i šire – rekla je Radulovićeva.

Odbornici su usvojili i odluke za podizanje spomenika Mići Orloviću, despotu Stefanu Lazareviću i Nikolaju Krasnovu.

– Razlog za donošenje ove odluke jeste usvojena inicijativa Radio-televizije Srbije da se podigne spomenik Miloju Mići Orloviću, istaknutom televizijskom voditelju i novinaru. Spomenik Orloviću biće podignut ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj 10. Kada je reč o spomeniku despotu Stefanu Lazareviću, kako se navodi u inicijativi Gorana Vesića, kao građanina Beograda, uzimajući u obzir činjenicu da dve ulice u Beogradu – Bulevar despota Stefana i Ulica Visokog Stevana već nose ime po njemu, a zbog izuzetnog značaja u našoj istoriji, odnosno u vođenju srpske despotovine u najtežim trenucima, kao i utemeljenju Beograda kao srpske prestonice, despot Stefan zaslužuje i spomen-obeležje. Predložena lokacija je prostor između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve – objasnila je Andrea Radulović i dodala da će, na osnovu usvojene inicijative Sekretarijata za kulturu od 9. decembra 2015. godine, biti podignut spomenik i Nikolaju Krasnovu, jednom od najznačajnijih ruskih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom ostavio važan i neizbrisiv trag u arhitekturi Beograda.

– Politika ovog grada u poslednjih šest godina ima za cilj da čuva kulturu sećanja na ličnosti koje su dale neprikosnoveni kulturni i društveni doprinos. Podizanjem spomen-obeležja, imenovanjem ulica brinemo o tradiciji koja je sastavni deo naše kulture i na taj način negujemo i čuvamo od zaborava ljude koji su zadužili kulturni razvoj ovog grada. Oni predstavljaju naše kulturno nasleđe i Grad Beograd će se još više ubuduće truditi da važne ličnosti za prestonicu i Srbiju dobiju mesto koje i zaslužuju – obrazložila je zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović.

Na sednici gradskog parlamenta usvojen je i Predlog odluke o izmeni i dopuni Odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji gradske opštine Rakovica, sadržan u inicijativi predsednika opštine Rakovica Vladana Kocića, da se na osnovu velikog broja zahteva građana ove opštine preimenuje Ulica kaljavi potok u Ulicu Vojinovića kula.

Takođe je usvojen i Predlog odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji gradske opštine Čukarica, u okviru projekta ažuriranja Adresnog registra Vlade Republike Srbije, ukupno 150 ulica, kao i Predlog odluke o izmeni naziva ulice na teritoriji gradske opštine Zemun, odnosno preimenovanje Ulice partizanske četvrti deo u Ulicu dr Čede Simeunovića, za koji je usvojena inicijativa Luke Bunčića na sednici komisije od 14. decembra 2017. godine.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je podizanje spomenika način da se sačuva sopstvena istorija, kao i sećanje na ljude koji su bili značajni za našu prošlost.

– Posebno je važno podizanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću, koji ima obeležje na Kalemegdanu, ali nije u pitanju klasičan spomenik. On je pre više od šest vekova Beograd proglasio glavnim gradom Srbije i time zaslužio adekvatan spomenik koji će odražavati važnost njegovog mesta u srpskoj istoriji. Spomenik Nikolaju Krasnovu, ruskom emigrantu koji je došao u Beograd, dokaz je da umemo da kažemo hvala čoveku koji je toliko toga dao našem gradu. Mnoge zgrade koje je ovaj arhitekta podigao u Beogradu i danas su u funkciji i jedna su od najlepših zdanja srpske prestonice – ukazao je Vesić.

Prema njegovim rečima, na sledećoj sednici na dnevnom redu će biti i spomenik Vudrou Vilsonu, američkom predsedniku koji je umnogome zadužio srpski narod, a koji je već dobio bulevar u okviru Beograda na vodi.

Posebno sam ponosan, dodao je Vesić, što će jedna ulica u našem gradu poneti ime Velimira Bate Živojinovića.

– U pitanju je ulica koja se nalazi u blizini Beogradskog dramskog pozorišta i mesta gde je živeo. Skver koji trenutno uređujemo, na uglu Mileševske i Cara Nikolaja, poneće ime Dragana Nikolića. Kada budu prošle tri godine od smrti Milene Dravić, skver će postati "Skver Dragana Nikolića i Milene Dravić" – rekao je Vesić.

Namera nam je, dodao je Vesić, da formiramo komisiju koja bi trebalo da odredi zgrade na kojima će stajati obeležja u vidu tabli koje će svedočiti o važnim događajima ili ljudima.

– Trenutno raspisujemo konkurs za uređenje Trga "Politike". Naša ideja je da nekoliko novinara te kuće prema izboru "Politike", a ne grada, dobije biste, dok bi imena istaknutih novinara, takođe po izboru ove kuće, bila uklesana u kocku – zaključio je Vesić.

Na sednici Skupštine grada usvojene su dve izmene i dopune plana detaljne regulacije, i to kompleksa Autobuske i Železničke stanice u Bloku 42 i privredne zone Gornji Zemun, zona 1 i 2, za blok između saobraćajnica S6, novosadski auto-put S10 i S11.

Usvojeno je i osam planova detaljne regulacije, i to za blok između ulica 27. marta, Đušine, Dalmatinske i Dr Dragoslava Popovića u opštini Palilula, zatim groblja Stubica u opštini Lazarevac, te za izgradnju dela objekta ostružničkog kanalizacionog sistema – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda PPOV "Ostružnica" sa fekalnim kolektorom od PPOV do naselja Ostružnica, područje uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin prva faza, područja uz Vinogradsku ulicu sa saobraćajnom vezom do autoputske obilaznice, opštine Novi Beograd i Surčin druga faza, za kompleks Novog groblja, opština Zvezdara, za kompleks BIP-a, opština Savski venac, kao i Zaključak o ispravci tehničke greške u Planu detaljne regulacije Mesne zajednice "Julino brdo"u Žarkovu.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da se, shodno najavama koje su date, ide ka tome da se čitava teritorija grada "pokrije" planovima detaljne regulacije, kako bi se cela teritorija grada ravnomerno razvijala.

– Jedan od najvažnijih je svakako plan koji se tiče izgradnje ostružničkog kanalizacionog sistema. Više naselja, poput Umke i delova Sremčice, pripadaće ovom slivu, dok je sa saobraćajne tačke gledišta najvažniji plan koji se tiče proširenja prve i druge faze Vinogradske ulice, što je najvažnija saobraćajna infrastruktura koju razvijamo u tom delu grada, od Novog Beograda ka Surčinu. Plan detaljne regulacije centra Banovog brda je "skinut" sa dnevnog reda zbog inicijative velikog broja građana koji žive u tom delu grada. Taj plan će se u narednom periodu sigurno naći pred odbornicima, ali kada bude pretrpeo određenu vrstu revizije – pojasnio je Stojčić.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je plan koji se tiče izgradnje nove autobuske stanice na Novom Beogradu usvojen mnogo ranije, dok se današnjim izmenama omogućuje izgradnja dodatnog sprata sa komercijalnim sadržajima.

– Kada je usvojen plan detaljne regulacije, saobraćajnu studiju je radio Saobraćajni fakultet. Još tada je predviđeno proširenje svih ulica oko nove autobuske stanice i mi smo za sledeću godinu planirali upravo te radove. Čekali smo da počnu radovi na izgradnji autobuske stanice, koji su počeli u maju, pa će u septembru moći da se vide prvi obrisi nove stanice. Kao što je poznato, stanica se radi u saradnji sa Beogradskom autobuskom stanicom, kroz javno-privatno partnerstvo. Grad ne gradi stanicu već je obezbedio zemljište, a projekat je vredan oko 25 miliona evra – pojasnio je Vesić.

Kako je naveo, proširenje okolnih ulica planirano je upravo zbog pojačanog saobraćaja koji će uslediti po otvaranju nove stanice.

– Tačno je da su potrebne autobuske stanice i na obodima grada, pa će shodno tome postojati i jedan od terminala na Makiškom polju, na lokaciji gde će počinjati metro. Tu će biti prijem celokupnog autobuskog saobraćaja iz Obrenovca, Železnika, Barajeva, Uba... Metro bi jednostavno trebalo da bude integrisan sa ostalim vidovima saobraćaja. Vrednost investicije proširenja svih ulica oko nove autobuske stanice trebalo bi da iznosi oko 45 miliona evra – naveo je Vesić.

Donete je Odluka o izradi plana detaljne regulacije obostranih odmorišta sa stanicama za snabdevanje gorivom Belo polje 1 i 2 na auto-putu E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Obrenovac – Ub, opština Obrenovac, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije prostorne celine između ulica Gospodara Vučića, Grčića Milenka i Ustaničke, opština Voždovac, za blokove 2A i 19V, Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za prostorno kulturno-istorijsku celinu Topčider prva faza – Radnička ulica, opština Čukarica, za deo između ulica Radničke, Kirovljeve i Visoke, Plan detaljne regulacije za kompleks socijalnog stanovanja u naselju Ovča, opština Palilula i Plan detaljne regulacije centra za upravljanje komunalnim otpadom – transfer stanice u Mladenovcu.

Obrazlažući Odluku o izmeni i dopuni Odluke o komunalnom redu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je ona u skladu sa onim što je usvojeno na prethodnoj sednici kada su kulturno-istorijske celine stavljene na upravljanje JP "Beogradska tvrđava".

– Mi smo proglašene kulturno-istorijske celine Dositejev licej, Knez Mihailovu, Topčider, Kosančićev venac i Skadarliju, kao i svetosavski plato, koji će uskoro biti proglašen za kulturno-istorijsku celinu, stavili pod upravljanje JP "Beogradska tvrđava". Sada na ovaj način regulišemo postavljanje objekata. U pitanju su tezge koje ćemo unificirati i uraditi ih onako kako treba. Nadam se da će uslediti i odluka o tome šta može da se prodaje na tim tezgama. Pošto kreće rekonstrukcija Kuće Đure Jakšića, gde se trenutno koristi samo prizemlje, to će nam omogućiti da u se Skadarliji napravi informativni centar. Tu će strani turisti moći da kupe suvenire i a na taj način ćemo promovisati našu tradiciju i kulturu – poručio je Vesić.

Doneta je i Odluka o dopuni Odluke o određivanju komunalnih delatnosti.

Sekretarka za sport i omladinu Dragana Belojević obrazložila je Odluku o osnivanju Privrednog društva "Mirko Sandić"d.o.o. Beograd i osnivanju Privrednog društva "25. maj Gale Muškatirović".

Takođe su usvojena i rešenja o davanju saglasnosti na Statut Teatra "Vuk", o davanju saglasnosti na Odluku o izmeni Statuta JKP GSP "Beograd" i JKP za izgradnju i obavljanje prevoza putnika metroom i razvoj gradske železnice u Beogradu, o davanju saglasnosti na Odluku o dopuni Statuta Direkcje za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP, o izmeni Statuta JKP "Veterina Beograd" i izmenama i dopunama Statuta JP za obavljanje delatnosti od opšteg interesa za grad Beograd "Beogradska tvrđava".

Odbornici su usvojili i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini Grada Beograda, odnosno na kojima Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja, kao i Izveštaj o radu Saveta za zdravlje grada Beograda za 2018. godinu.

Odbornici Skupštine Beograda usvojili su Odluku o završnom računu budžeta za 2018. godinu.

Izvor: Vebsajt Beoinfo, 25.06.2019.
Naslov: Redakcija