FISKALNI SAVET: Povećati ulaganja u zaštitu životne sredine
Srbija opet ima priliku i fiskalni prostor za rešavanje višedecenijskog problema zaštite životne sredine, a najveća ulaganja su neophodna u tri ključne oblasti: otpadne vode i vodosnabdevanje, upravljanje čvrstim otpadom i zaštita vazduha od zagađenja, ocenili su članovi Fiskalnog saveta.
Godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine za oko 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za oko 500 miliona evra, dovelo bi do ubrzanja privrednog rasta Srbije za najmanje 0,5 procentnih poena, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
- Ta ulaganja bi omogućila da se naš trend rasta od tri do 3,5 odsto, gurne na četiri odsto, što bi već bio respektabilan rast i doprinelo bi rešavanju ključnih problema - rekao je Petrović.
Budžet Srbije je, kako dodaje, ušao u mirnije vode, zbog čega se otvara fiskalni prostor za rešavanje određenih problema, među kojima je i potreba snažnog povećanja ulaganja u zaštitu životne sredine, što bi moglo biti urađeno već u budžetu za 2019. godinu.
- Sada je trenutak da se već u budžetu za 2019. godinu usmere sredstva ka javnim investicijama koje predstavljaju prioritet. Veličina problema u ovoj oblasti traži velike investicije u visini od osam do devet milijardi evra u narednih 10 do 15 godina - istakao je Petrović.
U narednoj godini bi, prema procenama Fiskalnog saveta, postojao budžetski prostor za javne investicije od oko jedan odsto, odnosno od oko 350 do 400 miliona evra, čemu je doprinela uspešna fiskalna konsolidacija, činjenica da je javni dug počeo snažno da pada, kao i kamate koje plaćamo na dug.
Petrović je dodao da se pokazalo da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje životni vek i smanjuje kvalitet života, zbog čega je povećanje investicija u životnu sredinu neophodno, a ta ulaganja bi, kako je zaključio, stimulisala privredni rast zemlje.
Najveći infrastrukturni problemi su u sektoru voda, jer u Srbiji, kako poručuju iz Fiskalnog saveta, praktično ne postoji infrastruktura za zaštitu voda od zagađenja i prečisti se manje od 10 posto komunalnih otpadnih voda u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope koje prečišćavaju 70 posto komunalnih otpadnih voda.
U unapređenje sektora voda bi trebalo uložiti oko 6,0 milijardi evra, u sektor upravljanja čvrstim otpadom oko 1,5 milijardi evra, a u sektor zaštite vazduha oko 2,3 milijarde evra, prema analizi Saveta.
Za promene u ovoj oblasti su, poručuje Fiskalni savet, potrebne sistemske mere, kao što su usvajanje strategija u oblasti vazduha i klimatskih promena, veće nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdvajanje većih sredstva za ekologiju, i osposobljavanje lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća za investicije.
Izvor: Vebsajt Blic i RTV, 26.06.2018.Naslov: Redakcija