Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Najveći problem u celom procesu i dalje su neuređeni imovinski odnosi, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu naruku onima koji nelegalno koriste to zemljište i na osnovu toga ostvaruju velike prihode. Izmenama Zakona bilo bi olakšano vraćanje komasiranih oranica za koje je teško odrediti tačne katastarske parcele jer je u međuvremenu zemlja preparcelisana


U proteklih godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicama vraćeno je više od 21.000 hektara njiva oduzetih posle Drugog svetskog rata, što je četiri puta manje od onoga što građani Srbije potražuju.

Naime, čeka se vraćanje još oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je većina u Vojvodini. Vraćeno je samo 20 odsto potraživanog, odnosno petina oduzetog pre sedam i više decenija.

Po planovima Agencije za restituciju, ove i 2018. godine treba da bude vraćeno gotovo 50 odsto oduzetih površina, mada se restitucija odlaže zbog mnoštva evidentnih problema, što dovodi do činjenice da povraćaj oduzetih oranica ide sporo. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić objašnjava da je zemljište u Srbiji najvredniji resurs, ali, budući da ova država ima veliki zemljišni fond - oko 650.000 hektara - sam postupak restitucije ne može ga ugroziti.

- Međutim, na terenu smo videli da su značajne površine uzurpirane, da ih mnogi koriste pod privilegovanim uslovima, kao i da je mnogo oranica formalno u rukama zadruga, ali ih one nelegalno izdaju u zakup -ukazao je Sekulić. - Na međunarodnoj konferenciji u Pragu 2012. godine javno je rečeno da je oko 100.000 hektara zemlje u Srbiji u sivoj zoni.

On razlog za sporo vraćanje oduzetih njiva vidi i u Upravi za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede. Naime, Sekulić tvrdi da Uprava ulaže žalbu na rešenje o svakom vraćenom hektaru i tako odugovlači pravosnažnu odluku. Po njegovoj oceni, problem predstavlja i odugovlačenje s izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), kojima bi bilo olakšano vraćanje komasiranih oranica za koje je teško odrediti tačne katastarske parcele jer je u međuvremenu zemlja preparcelisana.

- Predlog je bio da se, ukoliko nije moguće vratiti zemlju iz jedne katastarske opštine, vrati njiva iste kategorije iz druge. Čak i kada se donesu te izmene, one će usporiti povraćaj njiva, ali ih neće zaustaviti. Ukoliko bi se Zakon izmenio, sve njive bi bile vraćene za manje od tri godine. U suprotnom, proces će trajati još pet-šest godina, budući da se godišnje vrati oko 11.000 hektara. Agencija se bori za "obične" ljude i oni koji žele da nas uplaše treba da znaju da to neće moći - rekao je Sekulić. - Kada se sve sabere i postupak restitucije bude okončan, zemlja koju će nazad dobiti ukupno i građani i crkva biće manja od imovine kojom upravljaju tri jača privrednika u Vojvodini. Praksa iz prethodnih godina pokazala je da je restitucija zemljišta puna problema i da vlasnicima i naslednicima ne preostaje ništa drugo do da budu strpljivi. Najveći problem u celom procesu i dalje su neuređeni imovinski odnosi, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu naruku onima koji nelegalno koriste to zemljište i na osnovu toga ostvaruju velike prihode.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić tvrdi da se zapravo postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta produžava i zbog toga što na svako rešenje o vraćanju imovine Pravobranilaštvo ulaže žalbu.

- Reč je o obradivom zemljištu, najvećim delom u Vojvodini, ali je sličan slučaj i u ostatku Srbije - ističe Antić. - To zemljište je uzurpirano, obrađuje se ili se daje u zakup, dok profit stiču oni koji ni dinar ne daju u budžet.

Čak 90 odsto od 2.000 građana sa severa Bačke koji zahtevaju restituciju traži vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta. Oni potražuju ukupno oko 13.000 hektara, a do sada im je vraćeno svega 330. Subotičko Udruženje građana za povrat oduzete imovine tražilo je izmenu Zakona uvođenjem klauzule o supstituciji poljoprivrednog zemljišta, u nadi da će im omogućiti brže i pravednije vraćanje oduzete zemlje.

Zakonom je predviđena i dodela obveznica u vrednosti oduzete imovine u narednih 15 godina, ali se prednost daje vraćanju u naturi.

Za obeštećenje na taj način predviđeno je dve milijarde dinara, a isplata će početi od aprila 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 26.06.2017.
Naslov: Redakcija