Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O LISTI LEKOVA KOJI SE PROPISUJU I IZDAJU NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA: Pravilnik je stupio na snagu 25. juna 2016. godine. Na pozitivnoj listi medikamenata nalazi se još 220 lekova, među kojima je i 48 lekova za potpuno nove indikacije, za koje osiguranici dosad nisu imali pravo na lek o trošku osiguranja. Ipak, na novoj listi medikamenata nema nijednog inovativnog leka


Ni na novoj Listi lekova koji se izdaju na recept, o trošku zdravstvenog osiguranja, neće biti najsavremenijih, takozvanih inovativnih lekova za najteža oboljenja iako je takvih najava bilo uoči izbora. Ova lista je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 57/2016)proširena za 220 lekova, ali u velikom procentu se zapravo radi o medikamentima u promenjenoj dozi, drugačijem pakovanju i obliku (sirup, tablete, kreme...) ili su već poznatim lekovima proširena dejstva.

Objašnjavajući zašto na novoj listi nema inovativnih lekova, u RFZO-u kažu da je za savremene terapije finansijskim planom predviđeno 900 miliona dinara. Centralna komisija za lekove daće predlog koji takvi medikamenti treba da se nađu na listi, u skladu s raspoloživim novcem. Formirana je i Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Državnog pravobranilaštva i RFZO-a, a koja je dostavila zainteresovanim farmaceutskim kompanijama dva modela takozvanih posebnih ugovora. Njima se prvi put predviđa mogućnost da deo vrednosti leka pokriva zdravstveno osiguranje, a da se same farmaceutske kompanije odreknu dela zarade kako bi lek bio primereniji finansijskim mogućnostima RFZO-a.

Bojan Trkulja, predsednik udruženja "Inovija", koje okuplja 17 inovativnih farmaceutskih kompanija koje posluju u Srbiji, tvrdi da ponuđeni modaliteti ugovora za proizvođače lekova nisu prihvatljivi i traže da se pregovori o njima nastave. Tim pre što, kako tvrdi, ugovori kakvi su im ponuđeni u Srbiji ne postoje ni u jednoj evropskoj zemlji.

Inače, prema podacima RFZO-a, poslednji inovativni lek koji je dostupan o trošku države stavljen je na listu početkom 2014. godine, a radi se o leku za inficirane virusom HIV-a.

Naše zdravstvo veoma zaostaje u primeni savremenih terapija za evropskim zemljama, ali i državama regiona. U udruženju "Inovija" tvrde da Hrvatska ima četiri puta više inovativnih lekova na svojoj listi, Bugari sedam puta više, a Slovenci čak 12 puta više savremenih lekova od naše zemlje. Bojan Trkulja navodi da oko 180 inovativnih lekova registrovanih kod nadležne nacionalne agencije "čeka" da uđu na listu medikamenata koji se dobijaju na recept. Ima lekova koji čekaju i duže od pet godina.

Reč je o savremenim terapijama za rak kože, bubrega, dojke, ali i novim anesteticima, antivirusnim lekovima, biološkoj terapiji... Zeleno svetlo ne dobijaju ni lekovi za lečenje dijabetičara, koji odlažu prelazak na injekcije insulinom. Trenutno terapija takvim lekom (jedna tableta dnevno) pacijenta košta 5.000 dinara mesečno.

U Evropi, celom regionu, pa čak i u Albaniji, ovaj lek pacijenti dobijaju na recept.

Dr Siniša Radulović, klinički farmakolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je najvažnije da predstavnici farmaceutskih kompanija i našeg zdravstvenog osiguranja što pre dogovore modalitet ugovora kojima će najsavremenije terapije biti dostupne našim bolesnicima.

Reč je o skupim lekovima, ali cena je samo jedan segment pregovora. Naša država farmaceutskim kompanijama može da ponudi i ugovor po kojem ćemo platiti samo lekove koji su evidentno poboljšali stanje pacijenta, na primer, ako je došlo do smanjenja tumora – navodi dr Radulović.

On objašnjava da u razvijenim zemljama postoje precizne računice koliko se primenom određenog novog leka za godinu dana kvalitetno produžava život obolelog od raka. Ima zdravstvenih sistema kojima je prihvatljivo da to plate do 30.000 evra. Nažalost, takve analize u našem zdravstvenom osiguranju ne postoje, pa je teška odluka o davanju mnogo novca za produžetak života prepuštena obolelima od kancera.

Pacijenti su danas, zahvaljujući internetu, dobro obavešteni o mogućnostima novih terapija. Kada shvate da mesečna terapija košta 12.000 evra, a lekar im objasni da to ne garantuje potpuno izlečenje nego produženje života od nekoliko meseci do godinu dana, dolazi do premišljanja. Neki pacijenti su mi otvoreno rekli da će radije za taj novac kupiti svom detetu garsonjeru. Naša država mora da definiše za koje bolesnike će, po kriterijumu uzrasta ili stadijuma bolesti, obezbediti prvoklasan lek – kaže dr Radulović.

I infektolog prof. dr Dragan Delić navodi da je potrebno inovativne lekove omogućiti većem broju pacijenata što pre.

Hepatolozi su još pre dve godine konsenzusom doneli stav: zapaljenje jetre izazvano virusom tipa C, u određenim slučajevima, mora se lečiti inovativnim lekovima, a ne terapijama koje sada primenjujemo. Lekar je dužan da kaže šta je bolesniku neophodno, a ne da gleda samo cenu – kategoričan je dr Delić.

Izvor: Vebsajt Politika, Olivera Popović, 26.06.2016.
Naslov: Redakcija