ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Banke nisu u obavezi da izdaju elektronske fakture za proviziju
Iako su e-fakture od 1. januara 2023. godine postale obavezne za sve obveznike PDV-a, privrednici, ali i institucije, i dalje imaju nedoumice u vezi sa pravilima izdavanja i primanja elektronskih faktura.
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da je jedna od situacija za koju je bilo potrebno dodatno objašnjenje - izdavanje fakture za proviziju koju naplaćuju banke.
“Proviziju banke smo oduvek knjižili direktno na troškove, bez potrebe da nam banka izda posebnu fakturu za proviziju. Uvođenjem obaveze elektronskih faktura banke su počele da izdaju pojedinačne fakture za proviziju, međutim ja sam nastavila da knjižim po starom, sledeći jednostavnu logiku: banka mi nije dobavljač koji me fakturom obaveštava da treba da platim određeni iznos u određenom roku”, objašnjava Pisarević i dodaje da je, srećom, nekome palo na pamet da se obrati Ministarstvu finansija sa molbom da se ova besmislena situacija razjasni.
Prema mišljenju Ministarstva finansija banke nisu u obavezi da izdaju elektronske fakture za proviziju.
Zakon o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021, 129/2021 i 138/2022) u članu 3. stav 2 propisuje izuzetke od obaveze izdavanja elektronske fakture. Između ostalog, obaveza ne postoji za promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju.
Zakon o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020, 96/2021 i 138/2022) propisuje da se prometom na malo smatra svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata, a da se maloprodajnim objektom smatra svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima.
Dakle, “za promet usluga i kapitala iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020 i 138/2022), koji se obavlja u smislu prometa na malo, obaveza izdavanja elektronske fakture po zakonu ne postoji”, naglašeno je u objavljenom mišljenju.
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević pojašnjava da to znači da za sav ostali promet ostaje obaveza izrade elektronskih faktura kao i do sada, osim za firme koje promet evidentiraju preko fiskalnog uređaja, koje i do sada nisu bile u obavezi da rade elektronske fakture.
“Do sada su banke imale dodatni posao da svakodnevno izdaju elektronsku fakturu za proviziju koja je inače iskazana na izvodu banke. Proviziju smo do sada knjižili direktno na trošak, dokument za knjiženje je bio i ostao izvod o izvršenom platnom prometu i verujem da su sve knjigovođe nastavile tako da rade, jer banka nije dobavljač da bi nam trebala faktura za knjiženje”, kaže Pisarević.
Ona dodaje da ne zna da li su banke izdavale e-fakturu i za odobrene kredite, jer i to je promet kapitala. Za knjiženje kredita imamo ugovor sa bankom, plan otplate kredita i ponovo izvod kao dokument za knjiženje.
“Ključno je da nam banke više neće izdavati elektronske fakture za proviziju, što u velikoj meri štedi vreme i bankama i knjigovođama. Sve ostalo vezano za elektronske fakture ostaje kako je bilo i do sada”, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija
