ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Još nije utvrđen koeficijent obeštećenja za oduzetu imovinu

Ministarstvo finansija Srbije još nije utvrdilo koeficijent na osnovu koga će se obračunavati obeštećenje građana za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata. Obeštećenje bi trebalo da počne da se isplaćuje u decembru ove godine, za šta je u budžetu namenjeno dve milijarde dinara, rečeno je u Ministarstvu finansija.

"U toku je analiza podataka koje je Ministarstvu finansija dostavila Agencija za restituciju, neophodnih da bi se utvrdio koeficijent obeštećenja koji bi bio zasnovan na realnoj proceni", kažu u Ministarstvu.

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) predviđeno je da ukupna suma za novčano obeštećenje bivših vlasnika kojima imovina ne može da se vrati u naturi bude dve milijarde evra, da se ta naknada isplati u obveznicama na rok od 12 godina, do 2030. godine, uz godišnju kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos koji bivši vlasnik može da dobije je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.

Rok dospeća obveznica, kojima je moguće trgovati na berzi je pet godina. Kraći rok isplate obveznica će važiti za one kojima se pravo i iznos na obeštećenje utvrdi u petoj godini izdavanja obveznica, i iznosiće sedam godina.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić rekao je da u budžetu nema dovoljno novca za obeštećenje, jer je samo za ovu godinu trebalo da bude izdvojeno 160 miliona evra, a izdvojeno je 16 miliona, odnosno dve milijarde dinara.

"Nema mnogo novca ni u Fondu za restituciju. U decembru prošle godine prema podacima Uprave za trezor na računu je od privatizacije bilo 550 miliona dinara, na osnovu konverzije građevinskog zemljišta 565 miliona dinara, a na deviznom računu je 95 miliona evra i oko 15 miliona dolara", rekao je Antić.

Dodao je da se Mreža za restituciju "izričito protivi da se novac svih građana iz budžeta troši za obeštećenje kada ima dovoljno državne imovine da se oduzeta vrati u naturi".

"Nema nikakve dileme da restituciju treba sprovoditi naturalno kroz supstituciju, što znači da ako ne može da se vrati oduzeta, može druga, adekvatna imovina jer je ima dovoljno, a uz to se njome loše gazduje", rekao je Antić.

On je istakao da Mreža za restituciju "ne čeka da se utvrdi koeficijent obeštećenja, već izmenu Zakona kojim bi se odredilo da se imovina vraća u naturi". Razlog više je, kako je rekao i to što se koeficijent sada utvrđuje "na osnovu netačnih podataka katastra nepokretnosti o vrednosti imovine, pa će i koeficijent biti pogrešan".

Agencija procenjuje da je ukupna vrednost imovine koju potražuju bivši vlasnici, za koju treba da dobiju novčano obeštećenje, oko 13,6 milijardi evra. Za povraćaj imovine i novčanu restituciju podneto je 86.000 zahteva, a do sada je doneto oko 1.000 rešenja o isplati.