Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O NACIONALNOM DNK REGISTRU: Poverenik smatra da je Zakon neustavan


Jedan od glavnih problema novog Zakona o nacionalnom DNK registru ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018 - dalje: Zakon) je neustavnost, kaže Poverenik Rodoljub Šabić i najavljuje da će zatražiti ocenu njegove ustavnosti.

Zakon je usvojen uprkos protivljenju struke, opozicije, pa čak, što se retko dešava, i poslanika vladajuće većine.

U naredne dve godine, Srbija bi trebalo da dobije nacionalni DNK registar za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnog dela, kao i utvrđivanje identiteta nestalih i nepoznatih lica.

Novim Zakonom utvrđena je međunarodna razmena podataka u rasvetljavanju krivičnih dela.

Dok Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da će registar pomoći u suzbijanju svih oblika kriminala, stručna javnost i opozicija su upozoravali da Zakon krši ljudska prava. Prema odredbama, na isti način se tretira DNK materijal žrtava i osumnjičenih, odraslih i dece.

"Zakon ima mnogo problema", kaže Poverenik.

Jedan od problema je i čuvanje podataka.

Nije ispoštovana preporuka Saveta Evrope o genetičkoj privatnosti, koja nalaže da DNK podaci ne bi smeli da se čuvaju po zatvaranju slučaja zbog koga su uzeti.

Zakon je suprotan i odlukama Evropskog suda koje drugačije definišu čuvanje DNK podataka osumnjičenih i žrtava.

"Ovo je krajnje invazivan udar na privatnost. Sve laboratorije su obavezne da predaju DNK podatke Ministarstvu unutrašnjih poslova, kako maloletnih, tako i punoletnih građana", kaže Šabić.

Jedno od glavnih pitanja je i da li registar mora biti u rukama policije, naglasio je Poverenik.

Potrebno je donošenje i podzakonskih akata da bi Zakon mogao da se sprovodi.

Podzakonske akte koji će bliže urediti načine vođenja DNK registra, kako nalaže novi Zakon, trebalo bi da donese ministar policije.

Poverenik je još početkom prošle godine dao mišljenje o Nacrtu sada donetog Zakona, u kome je upozorio da Ustav ne dozvoljava da podzakonski akti regulišu oblast prikupljanja podataka o ličnosti, naročito kada se radi o osetljivim podacima poput genetičkih podataka.

Tokom skupštinske rasprave, ministar policije Nebojša Stefanović nije imao razumevanja za kritike novog Zakona.

Na primedbe da je nedopustivo da građani moraju da se obraćaju sudovima ukoliko žele brisanje genetičkih podataka, Stefanović je u Narodnoj skupštini rekao da je ono moguće jedino nakon odobrenja suda.

Još uvek se ne zna se kada će podzakonski akti biti doneti.

Izvor: Vebsajt B92, 26.03.2018.
Izvod iz vesti
Naslov: Redakcija