Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POGLAVLJE 7: Regulativa u oblasti zaštite intelektualne svojine gotovo u potpunosti usklađena sa Evropskom unijom


Kontrolišući kurirske pošiljke carinski službenici su, između ostalog, zaplenili i manju količinu alkoholnih pića poznatih domaćih brendova. U originalnoj ambalaži bio je lažni sadržaj. Da bi ovakvih slučajeva bilo što manje, a znanje o zaštiti prava intelektualne svojine veće, u organizaciji Uprave carina, Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, i Privredne komore Srbije, osmišljena je radionica za proizvođače i distributere alkoholnih pića. Međutim, zbog nedovoljnog interesovanja, koje govori o neshvatanju ozbiljnosti teme, radionica je odložena za 19. april.

Monopol nad znanjem nekada se dugo čuvao. Konkurentima je trebalo dosta vremena da "prekopiraju" ideju. To, međutim, danas više nije slučaj, jer se znanje širi planetarno gotovo trenutno.

Na meti je sve što donosi profit: proizvodne, finansijske, organizacione, marketinške, tehničke, naučne i druge zaštićene informacije i podaci. Tako da u savremenom svetu već odavno ne postoji nijedna razvijena zemlja ili prosperitetno društvo, koje nema razvijen sistem zaštite intelektualne svojine čiji je značaj prvi put priznat u Pariskoj konvenciji za zaštitu industrijske svojine 1883. godine.

- U svetlu nedavno otvorenog poglavlja 7, koje se odnosi na zaštitu intelektualne svojine i koje je veoma važno za pretpristupne pregovore, moram da naglasim da smo se gotovo u potpunosti uskladili sa regulativom Evropske unije, što je između ostalog i uslov za zatvaranje ovog poglavlja - izjavio je načelnik Odeljenja Uprave carina za intelektualnu svojinu Nebojša Anđelković.

Praksa je pokazala da nova tehnologija ima dodatnu tržišnu vrednost ako je zaštićena patentom, pojedini proizvod je tržišno vredniji ako je označen prepoznatljivim, registrovanim žigom, dok će među brojnim sličnim proizvodima u prednosti uvek biti onaj koji ima privlačan industrijski dizajn, pravno zaštićen od imitiranja.

U Srbiji se zaštitom prava intelektualne svojine bave: Zavod za zaštitu intelektualne svojine, Tržišna inspekcija, carinski organi i institucije sudstva. Navedene institucije sarađuju međusobno, ali i sa nosiocima prava intelektualne svojine, kroz razmenu informacija, iskustava i na svaki drugi način u zajedničkoj borbi protiv lažnjaka.

- Da bi firma, preduzeće ili distributer, u ovom slučaju alkoholnih pića, štitio svoj interes, pre svih postupaka kod Uprave carine, mora u Zavodu za intelektualnu svojinu da podnese određenu dokumentaciju i registruje svoj žig. Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe. Znak može da se sastoji od reči, slova, brojeva, slike, crteža, raspreda broja, kao i muzičkih fraza - objašnjava on i dodaje:

- Znači prvi korak zaštite je žig, što domaći proizvođači i dalje ne koriste dovoljno zbog neupućenosti i svesti o važnosti ove zaštite. Sledeći korak je da Upravi carine, potpuno besplatno, podnesu zahtev da carina iz svog delokruga preduzima mere na zaštiti njihovog prava. To mogu da urade i elektronskim putem, tako što će na portalu Uprave pristupiti linku za registraciju i podneti zahtev - navodi Anđelković, dodajući da na Zahtev, na osnovu koga se donosi Odluka za preduzimanje, za sada ima 260 - odobrenja za zaštitu. Jednom odlukom štiti se više različitih artikala - robnih marki.

Intelektualna svojina važna je za rast malih i srednjih preduzeća, jer često jedan zaštićeni žig može predstavljati jedinu prednost koju mala firma ima u odnosu na velike kompanije. Međutim, domaći proizvođači ne strepe previše od ovog oblika ugrožavanja poslovanja, verujući da od njih nema šta da se ukrade.

U slučaju registracije kod relevantne institucije koja garantuje zaštitu intelektualnih prava, potencijalni falsifikator je onemogućen da jednostavno prekopira novi proizvod ili uslugu. Takođe, zaštita prava intelektualne svojine štiti međunarodni ugled Srbije kao poželjne destinacije za poslovanje. Poznato je da krivotvorene proizvode ne prati nikakva dokumentacija koja bi svedočila o njihovoj zdravstvenoj ispravnosti, zbog čega oni nisu bezbedni za upotrebu i potencijalno mogu ugroziti zdravlje potrošača, kažu u Upravi carina, naglašavajući da se zaplenjena falsifikovana roba uništava. Najčešće se kopiraju patike, oprema za sport, sve češće i hrana, kozmetički proizvodi, alkoholna pića.

Zahvaljujući obučenosti, opremljenosti i timu ljudi sa dugogodišnjim iskustvom, koji prolazi stalne obuke u zemlji i inostranstvu kad je o intelektualnoj svojini reč, Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine pri Upravi carine ima zapažene rezultate. Samo za godinu i po zaplenjeno je i uništeno oko dva miliona artikala.

- Kada neko krijumčari narkotike on već zna da je sankcija veoma ozbiljna i da će, ukoliko bude uhvaćen, završiti u zatvoru. Kod povrede prava intelektualne svojine to nije krivično delo, već prekršaj. Znači on sa malo rizika ostvaruje izuzetno veliki profit i mi protiv toga moramo da se borimo svim snagama, jer takva roba, ako se nađe na tržištu, ugrožava državni budžet, bezbednost potrošača, ali i privrednike, zbog nelojalne konkurencije.

Izvor: Vebsajt Politika, Slavica Stuparušić, 24.03.2018.
Naslov: Redakcija