Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Pored toga što odluke - rešenja arbitara Agencije imaju istu pravnu snagu kao pravosnažne sudske presude, benefiti postupka pred Agencijom u odnosu na sudski postupak, su ti što on treba da se okonča u roku od 30 dana i za stranke je besplatan, odnosno troškovi postupka padaju na teret države. Postupak je isključivo dobrovoljan, tako da ni zaposleni ni poslodavci ne mogu biti naterani da uđu u postupak pred Agencijom i mirno reše svoj spor


Najčešći razlog kolektivnog kršenja radnih prava u javnim preduzećima ili državnoj upravi je posebni kolektivni ugovor, koji mahom predviđa više isplate od onih koje je poslodavac planirao u tekućoj budžetskoj godini, odnosno više od sredstava za koja je dobio saglasnost države.

U pitanju je kršenje obaveza poslodavca za isplate po raznim osnovima - jubilarna nagrada, regres, naknada za ishranu u toku rada...

U toj situaciji, da ne bi isplatom prekoračili odobrenu masu zarada, poslodavci zaposlenima isplaćuju manje iznose nego što su ugovorili kolektivnim ugovorom iako su svesni da tako krše prava zaposlenih, objašnjava direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mile Radivojević.

"Odgovorna lica u preduzeću se nalaze u nezavidnoj situaciji, jer ukoliko prekrše posebni kolektivni ugovor ostavljaju mogućnost zaposlenima da kolektivno tuže preduzeće, ali ukoliko izvrše isplate predviđene kolektivnim ugovorom i probiju odobrenu masu - odgovorno lice (direktor) korisnika javnih sredstava bi snosilo odgovornost za to", naveo je Radivojević.

U toj situaciji zaposleni pokreću sudske postupke za isplatu naknada predviđenih kolektivnim ugovorom, ili se pak obraćaju Agenciji za predlogom za pokretanje postupka mirnog rešavanja spora.

Za razliku od sudske presude kojom je poslodavac obavezan da predviđene iznose isplati odmah i u celosti, čime se dovodi u pitanje funkcionisanje preduzeća, u postupku mirnog rešavanja spora on može sa zaposlenima da postigne sporazum o isplatama koje neće narušiti poslovanje.

Radivojević je ukazao da bi svi korisnici javnih sredstava (budžeta), kao što su javna preduzeća ili državna uprava, kod kojih postoji opasnost od kolektivnih ili grupnih tužbi zaposlenih, trebalo da svoje sporove rešavaju alternativnim putem - u postupku pred Agencijom.

Na taj način će se uštedeti i sredstva i vreme i uskladiće se realne mogućnosti preduzeća sa obavezama prema zaposlenima, naglasio je Radivojević.

U nekoliko prethodnih kolektivnih postupaka, među kojima su JKP Gradske Tržnice, JKP Put Novi Sad i aktuelni postupak u Ustanovi studentskog standarda u Novom Sadu, Agenciji je stiglo preko 500 zahteva za pokretanje postupka, a osnovni razlog je nesklad između odobrene mase zarada i posebnog kolektivnog ugovora.

"Oni su u postupku pred Agencijom potpisali sporazume sa poslodavcem i na osnovu tih sporazuma arbitri su doneli pojedinačna rešenja, koja imaju istu pravnu snagu kao pravosnažne sudske presude", naveo je Radivojević.

Rešenjima je predviđeno da preduzeća sva zaostala dugovanja zaposlenima isplaćuju u ratama - koje ne narušavaju redovno poslovanje preduzeća, istakao je direktor Agencije.

Radivojević je naveo i primer postupka JKP Gradske Tržnice u Kragujevcu pred Agencijom u kojem su gotovo svi zaposleni po nekoliko osnova pokrenuli postupke protiv poslodavca, odnosno Javnog preduzeća.

"Gotovo svi su u toku prošle godine okončani arbitražnim rešenjima koja su obostrano prihvatljiva. Zaposleni su se saglasili da im poslodavac isplati zaostalo dugovanje u ratama koje odgovaraju njegovom poslovanju i na taj način su trajno rešili dugogodišnji problem", naglasio je Radivojević.

Odgovarajući na pitanje zašto je u ovim slučajevima dobro za poslodavce da daju saglasnost za ulazak u kolektivni postupak pred Agencijom, Radivojević je ukazao da poslodavci u postupku pred Agencijom, tokom pregovora mogu da zaključe sporazum sa zaposlenim na osnovu kojeg se donosi arbitražno rešenje.

"Arbitražno rešenje postaje osnov za isplatu dugovanja i ono ima istu pravnu snagu kao sudsko poravnanje", naglasio je Radivojević.

Tek nakon pravosnažne sudske odluke, odnosno arbitražnog rešenja, poslodavci dobijaju osnov da preusmeravaju sredstva za isplatu dugovanja.

Poslodavac takođe može da potpiše sporazum sa zaposlenim i bez arbitra Agencije, ali taj sporazum bi bio pravno rušljiv - mogla bi da se pokrene parnica za poništaj tog sporazuma, napomenuo je Radivojević.

Sa druge strane, kako je naglasio, kada se kroz postupak pred Agencijom na osnovu sporazuma donese arbitražno rešenje ono je izvršni akt na osnovu koga može da se traži izvršenje.

Pored toga što odluke - rešenja arbitara Agencije imaju istu pravnu snagu kao pravosnažne sudske presude, benefiti postupka pred Agencijom u odnosu na sudski postupak, su ti što on treba da se okonča u roku od 30 dana i za stranke je besplatan, odnosno troškovi postupka padaju na teret države.

Prema Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 104/2009), u roku od 30 dana zaposleni treba da dobiju arbitražno rešenje, bez troškova postupka i troškova advokatskih usluga.

Postupak je isključivo dobrovoljan, tako da ni zaposleni ni poslodavci ne mogu biti naterani da uđu u postupak pred Agencijom i mirno reše svoj spor.

Inače, u julu 2015. godine Vlada Republike Srbije je donela zaključak sa preporukom svim korisnicima javnih sredstava da sve sporove rešavaju pred Agencijom u cilju ušteda novca i vremena.

Tako se broj postupaka pred Agencijom u toku prošle godine u odnosu na 2015. godinu povećao čak tri puta. Prema podacima Agencije, tokom 2015. godine Agenciji je podneto 322 predloga za rešavanje individualnih ili kolektivnih radnih sporova, a u toku 2016. godine čak 956.

Izvor: Vebsajt Novosti, 26.03.2017.
Naslov: Redakcija