Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USKORO SASTANAK O PODELI 51 NEKRETNINE BIVŠE SFRJ


Ostavinska rasprava nakon raspada SFRJ ni nakon 16 godina nije završena. Još uvek se dele diplomatsko-konzularna predstavništva, kulturna dobra, umetnička dela, arhiva i imovina nekadašnjih preduzeća. Jesu formirane radne grupe i jesu one podelile ono najvrednije – novac, zlato i neke od većih investicija, ali sve ostalo već više godina stoji na mrtvoj tački i sa nje sporo odmiče. Uskoro se očekuje novi sastanak predstavnika bivših jugoslovenskih republika, ovog puta u Beogradu, kako bi se dogovorilo o podeli 51 nekretnine vredne više od 110 miliona dolara.

Ono što je posle iskustva iz svih prethodnih godina jasno, jeste da su bivše jugoslovenske republike, koje su sada samostalne države, odlučne da imovinu koju je nekadašnja SFRJ imala širom sveta podele do poslednjeg kvadrata i dolara, a to očigledno teško ide. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović ističe da je interes Srbije da se što pre okonča Aneks B kako bi naša država mogla da zna svoju imovinu, da pravi planove o upravljanju njome, održavanju, korišćenju, prodaji, kupovini, zameni ili modelu koji njoj odgovara.

Još se čeka podela 51 nekretnine, jer imovinsko-pravna pitanja sa državama u kojima se one nalaze nisu rešena. Tako su sporni objekti i zemljište u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi.

- Ono što je za nas bilo važno i zašto smo insistirali da se Moskva i Nju Delhi posebno tretiraju je pitanje reciprociteta, jer je Srbija na osnovu sporazuma koji su bili potpisani dala određene objekte u Beogradu i jednoj i drugoj strani i mi insistiramo da se pitanje reciprociteta, onoga što smo dali jedni drugima, uzme u obzir – kaže Odalović.

Inače, podela imovine koju je SFRJ imala precizirana je kroz sedam aneksa: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, finansijska potraživanja i dugovanja, arhiv, penzije, dugovanja i privatna svojina. Najviše se odmaklo u Aneksu B gde je od podeljenih objekata Srbija dobila 30, Hrvatska 18, Slovenija i BiH po 10, Makedonija četiri objekta. Drugim rečima, Srbiji je pripalo oko 60 ambasada i rezidencija širom sveta, a ostalo je da se podeli još 51 objekat i to uglavnom u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, za koje nijedna od zemalja naslednica nije pokazivala veliko interesovanje. Pretpostavlja se da će najveći deo tih objekata biti prodato i da će to odmah učiniti bivše jugoslovenske republike, kada im budu dodeljene.

Prethodni razgovori sukcesora pokazali su da su bivše jugoslovenske republike najviše zainteresovane za podelu objekata u Evropi, o čemu su se uglavnom već dogovorile, dok ih nekretnine u drugim delovima sveta ne zanimaju kao objekti, već kao novac koji za njih mogu dobiti. U oktobru prošle godine u Sloveniji je nastavljena primopredaja objekata nekadašnje SFRJ na osnovu sporazuma u sukcesiji. Sloveniji je tada predata zgrada u Rabatu, a Srbija treba da ustupi i pet objekata Hrvatskoj i tri BiH. Slovenija je takođe tokom prošle godine već preuzela objekte u Brazilu – u Braziliji i Sao Paolu. Ljubljani je pripala i ambasada i rezidencija u Tanzaniji i rezidencija u Maliju. S druge strane, Srbija treba da ustupi Hrvatskoj objekte u Tunisu, Alžiru, Najrobiju, Madagaskaru i Sudanu, a BiH u Alžiru, Najrobiju i Ankari.

Takođe, na sastanku u Kranju u Sloveniji pred kraj prošle godine postignut je i konačan dogovor pet država naslednica o prodaji diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ koja se nalazi u Tokiju, Bonu, Bernu i Njujorku, uključujući i šestosobni apartman na Menhetnu. Svi ovi objekti biće prodati na tenderu, a procena je da imovina vredi oko 42 miliona dolara. Srbiji od te sume treba da pripadne oko trećine novca, a odluka je da se međunarodni tenderi za prodaju objave u poznatim svetskim medijima, "Vašington postu" i " Ekonomistu".

Države naslednice bivše Jugoslavije odabrale su zajedničku kuću odnosno agenciju za prodaju ovih pet objekata diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, a prve prodaje očekuju se narednog meseca i to nekretnine u Njujorku. Prodaju vodi slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova koje je i raspisalo tender za izbor agencije.

Koliko je važno da se ti objekti najzad prodaju najbolje ilustruje podatak da naša država samo za održavanje luksuznog rezidencijalnog šestosobnog stana u Njujorku, koji se i dalje zvanično vodi kao imovina SFRJ, plaća dva miliona dinara. Mada apartman u Njujorku niko ne koristi Srbija mora da ga plaća, a kada se on proda novac će se deliti na pet delova, odnosno pravo na njega imaće i preostale četiri bivše republike iako proteklih deceniju i po nisu dale ni dinar za održavanje.

Možda će na sastanku u Beogradu i biti konačno postignut dogovor o podeli ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavništva, ali i dalje ostaje "najteži" deo ostavinske rasprave Aneks G Sporazuma o sukcesiji koji obuhvata imovinu srpskih preduzeća u bivšim socijalističkim republikama, pre svega u Hrvatskoj, gde je ta imovina otuđena u vreme kada Srbija i ova država nisu imale dobre odnose. Isti slučaj je i sa imovinom privatnih lica. Prema ranijim procenama Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra.

Na međunarodnom tenderu, prema dogovoru sukcesora u Kranju, prodaje se rezidencija u Tokiju koja ima 1.726 kvadrata, predstavništvo u Njujorku koje se prostire na 1.463 kvadrata, kao i stan od 339 kvadrata u ovom američkom gradu. Na prodaju je i rezidencija i ambasada u Bernu koja ima 1.760 kvadrata kao i ambasada u Bonu sa 2.392 kvadratna metra. Nakon što je odabrana američka agencija koja će sprovesti tender raspisuje se javni poziv za prodaju i biće ovo prvi put da države naslednice dobijaju novac od prodaje ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavništva bivše Jugoslavije.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 26.03.2017.
Naslov: Redakcija