Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EVROSTAT: Svaki četvrti stanovnik Srbije u riziku od siromaštva


Svaki četvrti stanovnik Srbije stariji od 18 godina u riziku je od siromaštva, pokazuju najnoviji podaci zvanične statistike Evropske unije – Evrostata, prema kojima je naša ekonomija po ovom pokazatelju najlošije rangirana od ukupno 34 posmatrane zemlje.

Čak 24,5 odsto stanovništva starijih od 18 godina je u riziku od siromaštva. Ono što, takođe, nije dobra vest je da se, od 2013. godine, otkad Evrostat i našu zemlju rangira po ovom pokazatelju, stopa rizika od siromaštva povećava. Tako je taj udeo 2013. godine iznosio 23,3 odsto, da bi 2014. dostigao 24,4 odsto. Prema poslednjim merenjima, koji se odnose na 2015. godinu taj udeo iznosi 24,5 procenata. Pri tome su u najgoroj poziciji nezaposleni, gde je čak 46,2 odsto u riziku od siromaštva. Među zaposlenima taj udeo iznosi 13,5 odsto, dok je 15,2 odsto penzionera u riziku od siromaštva.

Prema rečima Gordane Matković, programske direktorke Centra za socijalnu politiku i vanredne profesorke na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) ovaj podatak, na određen način govori o nejednakosti u našoj zemlji i o tome koliko je velika razlika između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva. Metodološki, on se dobija tako što se oni čija su primanja manja od 60 odsto srednjeg dohotka računaju kao stanovnici koji su u riziku od siromaštva. To je ono što statističari zovu "medijana", a koja se najjednostavnije rečeno opisuje kao broj koji razdvaja donju i gornju polovinu uzorka.

To pokazuje da je razlika u dohocima onih koji imaju najmanje i onih koji imaju najviše u Srbiji velika – kaže Matković.

Kada se pogleda statistička baza Evrostata u riziku od siromaštva je 21,5 odsto punoletnih stanovnika Bugarske, 22 odsto populacije Estonije. Taj udeo u Španiji je 20,5 odsto, u Letoniji 22,2 odsto u Litvaniji 20,7 odsto, u Rumuniji 22,4 odsto.

Uglavnom je reč o zemljama u kojima, kao i u Srbiji, novčani dohodak dominantno ne čini glavni element standarda. U ovim zemljama, stanovništvo ima i neke druge izvore dohotka, poput prihoda od doznaka ili neke druge izvore finansiranja. Ta mera je, u izvesnom smislu, prilagođena razvijenijim zemljama gde je novčani dohodak najvažniji element standarda. Konkretno, kada je o Srbiji reč, metodološka mana je to što ovaj pokazatelj, na primer, ne uzima u obzir činjenicu da ima ljudi koji žive i rade na sopstvenom imanju – objašnjava Matković.

Za kreatore ekonomske politike podatak da je četvrtina Srbije u riziku od siromaštva znači da na osnovu toga može da definiše socijalnu politiku u širem smislu. Ali neke pojedinačne mere, poput isplate socijalne pomoći, ne može, kaže Matković. Ne može se četvrtini punoletnih građana Srbije dati socijalna pomoć, objašnjava ona.

Takođe, treba praviti razliku između stope apsolutnog siromaštva i stope rizika od siromaštva. Poslednji podatak o stopi apsolutnog siromaštva u Srbiji je onaj iz 2014. godine kada je Republički zavod za statistiku objavio da je u Srbiji siromašno 8,9 odsto stanovnika. Toliko ljudi u našoj zemlji dnevno na raspolaganju ima manje od 2,5 dolara.

Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu, kaže da se Srbija više od 20 godina nalazi u procesu konstantnog povećanja društvenih i ekonomskih razlika.

Trenutno ne postoje naznake da će se taj trend promeniti. Ekonomska stagnacija, nedosledne reforme, sumnjive privatizacije i rasprostranjena korupcija doveli su do toga da je sve manji broj ljudi postajao sve bogatiji, a sve veći broj ljudi padao na nivo minimalne reprodukcije ili čak ispod nje. Jedno vreme, posebno od 2000. do 2010. srednja klasa je spadala u takozvane dobitnike tranzicije, ali sa jačanjem efekata globalne ekonomske krize i njen ekonomski položaj je značajno pogoršan. Čitava ova kriza ne znači da srednja klasa nestaje ili da je nema, jer će ona u modernom društvu uvek igrati važnu ulogu u funkcionisanju društvenog sistema, ali je sasvim jasno da je njen ekonomski položaj temeljno poljuljan – zaključuje Cvejić.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović i Anica Telesković, 25.03.2017.
Naslov: Redakcija