ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Porodilje u problemu prilikom podizanja kredita. Bez potvrde o primanjima ne daju im ni da produže dozvoljeni minus
Ako mami koja je na porodiljskom bolovanju istekne dozvoljeni minus ili želi da podigne kredit, nijedna banka u Srbiji neće joj izaći u susret. Jedan od papira koji će joj tražiti na šalteru je onaj koji potvrđuje da je u poslednja tri meseca imala primanja. Taj papir, međutim, iako je sve vreme dobijala naknadu na porodiljskom bolovanju, nema ko da joj izda!
Ovo je još jedan u nizu propusta Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018 - dalje: Zakon), koji onemogućava žene da ostvare svoja prava, iako ispunjavaju sve uslove. Republički fond za zdravstveno osiguranje, dok je buduća mama na trudničkom bolovanju, uplaćuje novac na ime naknade firmi u kojoj je zaposlena. Problem nastaje kada se beba rodi i kada brigu o njenim primanjima preuzima država, odnosno Ministarstvo za rad, pošto oni ovakav dokument ne izdaju.
Prema rečima Jasmine Mihnjak, sa portala "Bebac", ovaj problem postoji već dve godine, tačnije od donošenja Zakona.
- Državu to ne zanima, njima je važno da se novac isplaćuje, a da li mame mogu da ostvare druga prava potpuno im je nebitno - kaže ona.
- Firma ne može da izda papir o tri poslednje uplate, koji banka traži kao uslov za kredit ili dozvoljeni minus, jer oni novac nisu ni dali. Ovaj propust moraju da reše banka i država, odnosno Ministarstvo za rad.
Time se potvrđuje, tvrdi ona, da Zakon ne samo da nije na strani roditelja, već je u većini slučajeva protiv njih.
- Zakonodavac se ne snalazi u njegovoj primeni, što pokazuje da su ga doneli potpuno nespremni - ističe Mihnjak. - Sve ovo produžava se i na period kada žena počne da radi, jer je neophodno da prođu tri uplate u firmi, da bi dobila mogućnost da aplicira za kredit.
U Narodnoj banci Srbije ističu da propisi kojima je uređeno upravljanje kreditnim rizikom banke, kao ni drugi podzakonski akti Narodne banke Srbije ni u kom slučaju ne predstavljaju prepreku za uvažavanje primanja koja se ostvaruju po osnovu porodiljskog odsustva u kontekstu ocene kreditne sposobnosti.
- Banka može koristiti podatke o primanju iz svoje evidencije i evidencije druge banke, kako po osnovu zarade, tako i po osnovu naknade zarade, bez obzira na to ko je isplatilac - kažu u NBS. - U skladu sa relevantnim propisima kojima se uređuje poslovanje banaka, banka je dužna da kreditnu sposobnost dužnika fizičkog lica procenjuje na osnovu, između ostalog, analize stepena kreditne zaduženosti koji se utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika, a koji banka utvrđuje pri odobravanju potraživanja, kao i, nakon toga, u skladu s načinom i dinamikom utvrđenim njenim aktom.
U Narodnoj banci naglašavaju da kontinuirano kontrolišu bonitet i zakonitost poslovanja banaka, i da pitanjima zaštite korisnika finansijskih usluga posvećuje posebnu pažnju. S tim u vezi, posebno će pratiti i primenu regulative u ovom delu kako bi, po potrebi, odreagovala na odgovarajući način.
Država nema nameru, tvrdi Jasmina Mihnjak, da se ozbiljnije pozabavi i problemom kašnjenja plata trudnicama:
- To pokazuje podatak da se najveća kašnjenja beleže upravo u državnim firmama i iznose u proseku dva meseca. Nisu svi u mogućnosti da "preguraju" toliki period bez novca, pa da kasnije dobiju na gomili. -
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, S. Bulatović, 26.02.2020.Naslov: Redakcija