NACRT STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG INFORMISANJA U RS: Usvajanje strategije u drugoj polovini aprila 2019. godine
Očekivani rok za usvajanje nove Medijske strategije je druga polovina aprila, izjavio je predsednik Radne grupe za izradu Medijske strategije Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja.
On je rekao da će javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji trajati do 1. marta, posle čega će biti formirana interresorna radna grupa koja će uraditi izveštaj o javnoj raspravi i o tome šta je od predloga i sugestija prihvaćeno, a šta odbačeno.
"Posle toga dolazi do uobličavanja samog dokumenta i slanja resornim ministarstvima koja će dati svoje primedbe. Strategija će potom biti upućena Vladi na usvajanje pošto ne postoji obaveza da je usvaja Narodna skupština Republike Srbije", izjavio je Stojanović na javnoj raspravi o strategiji u niškoj Skupštini grada.
Stojanović je rekao da je da se nova Medijska strategija razlikuje od prethodnog strateškog dokumenta pre svega u prvom i petom cilju.
"Prvi cilj se odnosi na položaj novinara i njihovu zaštitu, a poslednji cilj u dokumentu je usmeren na medijsku pismenost i digitalne kompetencije. To je nešto što je u prethodnom strateškom dokumentu bilo samo u naznakama", izjavio je Stojanović.
On je rekao da se kod ostala tri cilja Medijske strategije uglavnom radi na poboljšanju zakonskih odredbi koje su ranije ostale nedefinisane i kod kojih su u praksi uočeni propusti. Stojanović je rekao da je dosad stiglo šest primedbi na sadržaj Nacrta medijske strategije i podsetio da građani mogu da šalju svoje primedbe elektronskim putem ili da ih predaju neposredno na javnim raspravama.
Pre Niša, dodao je Stojanović, javna rasprava o Nacrtu medijske strategije održana je u Novom Sadu, a do 1. marta biće održana i u Čačku i Beogradu.
Predsednica Društva novinara Niša Danijela Ivanković rekla je na javnoj raspravi da to udruženje ima nekoliko primedbi na sadržinu Nacrta Medijske strategije, a pre svega je protiv toga da taj dokument omogući da mediji civilnog sektora budu u povlašćenom položaju.
"Takođe smo protiv toga da postoji samo jedno samoregulatorno telo, posebno za elektronske medije. Ne slažemo se i sa tim da se ne vide donatori medija civilnog sektora. Smatramo da transparentnost mora da važi za sve", izjavila je Ivanković.
Predstavnik Udruženja radio stanica Srbije (RAB) Nikola Panić izjavio je da predstavnici RAB-a smatraju da država ne treba ponovo da ulazi u medije i da nova Medijska strategija ne treba da predvidi formiranje regionalnih javnih servisa.
"Mišljenja smo i da postoji dosta problema u vezi sa medijima na internetu i tražimo da budu ravnopravni sa ostalim medijima, posebno kada se radi o finansiranju", izjavio je Panić.
Predstavnik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović izjavio je na raspravi da je stav tog udruženja da bi Medijskom strategijom trebalo omogućiti da Tanjug opstane, jer se radi o medijskoj kući koja ima dobro mesto na tržištu i opstaje bez budžetskog finansiranja plata.
"Ideja je da to bude javni medijski servis koji može biti i mešovita svojina i u kojem država iz budžeta ne bi finansirala plate zaposlenih", rekao je Brajović.
On je ukazao da je stav UNS-a da polovina Politike koja pripada državi treba da bude prepuštena nekoj fondaciji, a mogući osnivač fondacije bila bi Srpska akademija nauka i umetnosti ili Matica srpska.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je veoma važno što je u Medijsku strategiju ušao socijalni dijalog, jer je Srbija jedina zemlja u kojoj ne postoji poslodavačka organizacija koja treba da koordinira potpisivanjem granskog kolektivnog ugovora koji će štititi prava novinara i svih zaposlenih u medijskoj delatnosti. Ona je ukazala da je stav Sindikata novinara da država može da zadrži vlasništvo u dnevnim listovima Politika i Večernje novosti, a da treba da se pronađe zakonsko rešenje da Tanjug opstane.
Izvor: Vebsajt N1, 22.02.2019.Naslov: Redakcija