Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O IZMENI UREDBE O USLOVIMA I NAČINU ZA PRIMENU MERA ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI: Carinska služba ima obavezu da za svaku robu u čiju se originalnost posumnja, prekine carinski postupak i o tome obavesti zastupnika nosioca prava. Nosilac prava ima rok od deset radnih dana da podnese Upravi carina pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da saglasnost za njeno uništenje


Vlada Republike Srbije je nedavno donela novu Uredbu o izmeni Uredbe o uslovima i načinu za primenu mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici ("Sl. glasnik RS", br. 3/2018). Zadržavanje, skladištenje i druge troškove koji iskrsnu prilikom tretmana robe sumnjivog porekla ići će na teret generalnih zastupnika tog brenda, odnosno nosilaca odobrenja.

Firme će morati same da gone one koji su pokušali da uvezu "lažnjake" u Srbiju i od njih nadoknade troškove, što znači da će borba s falsifikatorima ubuduće više koštati kompanije u zemlji.

Carinski propisi u toj oblasti su već u velikoj meri usklađeni s onima u Evropskoj uniji, a aktuelna izmena Uredbe je još smo jedan korak ka potpunom usklađivanju s evropskim standardima.

Uprava carina ima veliki značaj u pogledu zaštite prava intelektualne svojine, kako na granici, tako i po dubini teritorije, a naročitu u svetlu otvorenog poglavlja sedam, koje ne može biti zatvoreno bez potpune usklađenosti pravne regulative i sprovođenja preuzetih obaveza i standarda koji se primenjuju u Evropskoj uniji, kaže načelnik Odeljenja Uprave carina za intelektualnu svojinu Nebojša Anđelković.

Kada zaplene sumnjivu pošiljku, carinici će generalne zastupnike obaveštavati o tome gde je i kako roba uskladištena, uz procenu troškova.

Konačan zbir će zavisiti od toga koliko će provera trajati, količine zaplenjene robe, pa i vrste artikla. Sve to diktira način skladištenja.

Carinska služba ima obavezu da za svaku robu u čiju se originalnost posumnja, prekine carinski postupak i o tome obavesti zastupnika nosioca prava. Nosilac prava ima rok od deset radnih dana da podnese Upravi carina pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da saglasnost za njeno uništenje, pojašnjava Anđelković.

Iako se najčešće falsifikuju patike, trenerke i oprema za sport, treba naglasiti da je samo od početka 2018. godine uništeno više od 250.000 različitih falsifikovanih konditorskih proizvoda, uglavnom namenjenih najmlađima, dok je od 2015. godine do sada uništeno više od dva miliona kopija različite robe.

Krijumčareni-krivotvoreni proizvodi, osim rizika koji predstavljaju za potrošače zbog sumnjivog kvaliteta, pogađaju mnogo šire slojeve društva. Pre svega, nanose štetu državnom budžetu i onima koji posluju legitimno, a od profita ostvarenog nezakonitom distribucijom i prodajom takve robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala, ističe Anđelković.

Zaplenjena falsifikovana roba se uništava, nikada se ne donira jer je ne prati dokumentacija koja bi potvrdila ispravnost i kvalitet proizvoda.

Zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine poznatih brendova carinici su nedavno zadržali oko 200 kilograma tekstilne robe i obuće.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Nikolić, 26.02.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija