UREDBA O VREDNOVANJU RADNE USPEŠNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA: Državni službenici imaju pravo žalbe i sudske zaštite u slučaju pogrešnog ocenjivanja
Rad činovnika u svim državnim organima ubuduće će biti procenjivan na osnovu nove Uredbe o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019), a prvi rezultati biće poznati 2020. godine, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Procenjivaće se kako rad državnih službenika, tako i njihov doprinos ostvarivanju ciljeva cele organizacione jedinice u kojoj rade, a prvi ciklus vrednovanja odnosi se na period od 1. januara do 31. decembra ove godine.
Nova Uredba, koju je Vlada Republike Srbije nedavno donela, biće osnov za vrednovanje njihovog rada i u narednim godinama.
U Ministarstvu objašnjavaju da će na početku svake godine biti postavljeni ciljevi, dok će se na kraju godine ocenjivati koliko su zaista ispunjeni.
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Bojan Stević kaže da će se procenjivati način na koji državni službenik upravlja informacijom i zadacima, kako ostvaruje rezultate, da li je sklon učenju i promenama, kao i profesionalnim odnosima.
Uredbom je, kaže, definisano šta rukovodioci konkretno treba da cene pri vrednovanju rada državnih službenika, a sami državni službenici biće upoznati sa tim šta se od njih očekuje.
Njihov rad ocenjivaće neposredni rukovodilac, dok će konačnu ocenu o vrednosti rada donositi rukovodilac organa ili rukovodilac sektora u državnom organu, kao što je pomoćnik ministra i sekretar ministarstva, i to na predlog neposrednog rukovodioca.
"Ako je reč o rukovodiocima ceniće se savesnost, posvećenost, integritet, način upravljanja ljudima i strateško upravljanje", rekao je Stević.
Upitan kako će rezultati vrednovanja uticati na platu, napredovanje ili eventualni premeštaj državnog službenika na nižu poziciju, Stević kaže da u tom smislu nema promena u odnosu na dosadašnja rešenja, jer od kvaliteta rada pojedinca zavisi mogućnost napredovanja ili uvećanja plate.
"Takođe, nekvalitetan rad dovodi do premeštaja na niže radno mesto sa nižom platom ili do otkaza", dodaje Stević.
Kaže da Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014 i 95/2018) daje mogućnost da na osnovu ostvarenih rezultata državni službenik može da bude nagrađen u istom zvanju za ceo njegov radni vek, sa maksimalno do 40 odsto većom platom.
Objašnjava da državni službenik koji je vrednovan kao izuzetan u ispunjavanju zadataka može da ostvari veću platu za maksimalno pet odsto na svake dve godine, a ako svoje poslove obavlja standardno očekivano, u tom slučaju može da dobije maksimalno uvećanje od pet odsto na svakih pet godina.
"Koliko će stvarno uvećanje plate biti i da li će ga biti, zavisiće od budžetskih mogućnosti i Zakonom o budžetu svake godine od sledeće godine će se određivati da li i koliko ima para za uvećanje plata državnim službenicima po osnovu rezultata rada", rekao je Stević.
Naveo je da je u vreme fiskalne konsolidacije bilo onemogućeno povećanje plata državnim službenicima, a da će ono u buduće zavisiti od finansijskih sredstava u budžetu.
Upitan kako sprečiti eventualne zloupotrebe u vrednovanju radne uspešnosti, Stević kaže da će jedinica za kadrove u svakom državnom organu dostavljati rukovodiocu izveštaj o eventualnim propustima, na osnovu kojih će moći da traži novo vrednovanje.
"Na ovaj način jedinica za upravljanje kadrovima prati i pomaže licima koja vrednuju radnu uspešnost da otklone nedostatke koji su načinjeni u postupku vrednovanja. Takođe, u interesu je svakog rukovodioca da ima što kvalitetniji stručni kadar koji će mu pomoći u ostvarenju godišnjih ciljeva", rekao je Stević.
Ako postavljeni ciljevi nisu ispunjeni, a neposredni rukovodilac predloži da svi državni službenici dobiju najviše ocene, Stević kaže da tada rukovodilac organa ima pravo da traži da se vrednovanje preispita.
Kaže da sve ocene rada državnih službenika, i one dobre, kao i loše koje su osnov za umanjenje prava ili otkaz, moraju da budu obrazložene navođenjem konkretnih primera ponašanja činovnika ili konkretno ostvarenih ili neostvarenih rezultata.
Državni službenici, dodaje, imaju pravo žalbe i sudske zaštite u slučaju pogrešnog ocenjivanja.
"Najveći teret za pravilnu primenu uredbe snose svi rukovodioci u državnom organu, što je zakon prepoznao i obavezao ih da prolaze obavezne obuke koje će im pomoći da pravilno primenjuju uredbu i vrednuju radnu uspešnost u skladu sa najboljim praksama u upravljanju ljudskim resursima", zaključio je Stević.
Izvor: Vebsajt RTV, 23.01.2019.Naslov: Redakcija