Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama


ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009)

Član 61

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama - školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama u površini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najviše do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama - fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija najviše do 1.000 hektara.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva.

Odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

 

To zapravo daje zakonsku mogućnost da ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovede u delo zamisao da svaka institucija socijalne zaštite sopstvenim radom prihoduje i bude samoodrživa. Na taj način, ne bi zavisila od državnog budžeta.

Povodom ove najave oštro su reagovale pojedine nevladine organizacije, navodeći da tako nešto nije moguće u praksi, kao i da ne postoji zakonska osnova.

Ministarstvo je ukazalo na član 61 Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

- Kako izjava ministra koja je bila i povod za našu javnu debatu nije bila najpreciznija, drago nam je da smo razjasnili pitanje pravnog osnova za dodeljivanje zemljišta ustanovama socijalne zaštite, odnosno da je utvrđeno da je ministar mislio na Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ipak, u ovoj našoj razmeni mišljenja najpre bismo se pozabavili Zakonom o socijalnoj zaštiti - ističe za Danas Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

Ćurčić objašnjava: „prema preporukama nadležnih nezavisnih tela, ali i preuzetim međunarodnim obavezama, deinstitucionalizacija, odnosno gašenje ustanova i izmeštanje korisnika iz zatvorenih institucija u okruženje koje je najmanje restriktivno neophodno je radi poštovanja ljudskih prava korisnika ovih institucija“ i podseća da u Srbiji trenutno ima preko 66 odsto osoba koje borave u ustanovama socijalne zaštite pod starateljstvom.

Ministarstvo je navelo da ustanove za smeštaj odraslih i starijih korisnika osmišljavaju i sprovode različite vidove aktivnosti s korisnicima, poput radionica, kroz realizaciju radno okupacione terapije, a u cilju očuvanja njihovih preostalih sposobnosti, unapređenje veština i očuvanje fizičkog i mentalnog statusa.

„Angažovanje korisnika je isključivo na dobrovoljnoj osnovi ili uz saglasnost staratelja i organa starateljstva, a uz prethodni stav celog stručnog tima, po potrebi i lekara, kako bi interesi korisnika u potpunosti bili zaštićeni. Neke od radionica ili aktivnosti ostvaruju prihode plasiranjem proizvedene robe na tržištu ili se koriste u svakodnevnom životu korisnika u

ustanovi“, tvrdi Ministarstvo. 

Izvor: http://www.danas.rs, : J. Diković

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je: