ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Stručna javnost kritikuje rad izvršitelja, uz ocenu da su im date prevelike nadležnosti uz nedovoljnu kontrolu i sankcionisanje

Nisu samo mnogi građani nezadovoljni radom javnih izvršitelja, već su oni često i na meti kritika stručne javnosti, uz ocenu da im je država dala prevelike nadležnosti i da ih nedovoljno kontroliše i sankcioniše. Nedavno je i Zaštitnik građana ukazao Ministarstvu pravde da tarife za rad izvršitelja nekada premašuju osnovni dug, čime su najviše pogođeni najsiromašniji. Hoće li izmene Javnoizvršiteljske tarife ("Sl. glasnik RS", br. 59/2016) i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019) olakšati položaj dužnika, govori Ivan Zlatić iz združene akcije "Krov nad glavom".

Ivan Zlatić upozorava da aukcija za prodaju pokretnih i nepokretnih stvari biti još manje transparentna, budući da, kako kaže, sve počivati na veri da je birokratija, koja elektronskim putem prikuplja ponude, taj posao uradila savesno.

Može se reći da nas dani dele od početka primene izmenjenog Zakona. Ocenili ste da je za nijansu socijalno odgovorniji. Šta se menja nabolje za dužnike?

Smanjuju se nameti na plate i penzije, ono što je bilo dve trećine, sada je pola, što je bilo pola, sada je jedna trećina. To će nekim građanima sada olakšati situaciju nekim najugroženijima dužnicima za nijansu.

Takođe je uvedena mera da jedina nepokretnost, odnosno dom dužnika, ne mogu da se prodaju za komunalne dugove manje od 5.000 evra, a ta odredba ranije nije postojala.

Istina i sama Komora izvršitelja kaže da su u istoriji čitave primene ovog zakona, od 2011. imali samo jedan takav slučaj - da zbog duga za struju, koji manji od 5.000 evra, prodaju kuću.

Od septembra 2020. godine javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari obavljaće se isključivo elektronskim putem. Kako to ocenjujete?

Biće još manje transparentna prodaja nego što je bila do sada. Do sada su dužnici i javnost mogli da dođu na licitaciju, da se svojim očima uvere da se zaista licitiralo, ko je došao, koliko je to bilo zaista korektno, da li je legitimno organizovano ili su se organizovali ljudi da obaraju cenu. To sada više nećemo moći. U elektronskoj aukciji moći ćemo samo da verujemo nekoj birokratiji, koja elektronskim putem prikuplja ponude, da je taj posao uradili savesno.

Menjaju li se pravila ko može da procenjuje vrednost imovine dužnika?

Nažalost ne, taj deo zakona nije pipnut. Ostalo je kao što je bilo, izvršitelj sam odlučuje kog će procenitelja angažovati, na to se nema nikakvo pravo prigovora.

Čak je u određenoj meri i gora situacija po tom pitanju. Ovaj zakon predviđa da će ukoliko ja, kao dužnik nisam kod kuće, izvršitelj će moći sa proceniteljem da mi upadne u stan i obavi proceni bez mog prisustva.

Javni izvršitelji i njihovi bliski saradnici i srodnici više neće moći po izmenama Zakona da učestvuju u javnim prodajama koje vode bilo koji izvršitelji kada je reč o kupovini nepokretnosti. Ima li tu sad nešto sporno ili je to sad dobro rešenje?

Neće zaista pomoći da se spreče prevare. "Prevarantski sistemi" su mnogo razvijeniji od toga, ako nije srodnik izvršitelja, biće neko drugi iz tog ekosistema koji je jako razvijen. Tu sada imate ozbiljan krug ljudi koji dolaze na licitaciju, obaraju cene.

Kako će izmene Zakona konkretno uticati na vas? Vi ste poznati kao združena akcija "Krov nad glavom" - sprečavate iseljenja, pomažete porodicama, pozivate na solidarnost. Kako će vas ove izmene pogoditi? Sada ćete moći da budete novčano kažnjeni od 10.000 do 200.000 dinara.

Pretpostavljamo da je ta odredba zapravo doneta zbog solidarnih građana koji se poslednjih godina okupljaju, da bi se to sprečilo. Ono što je dobra okolnost je da se ta novčana kazna zameni zatvorom, tako da mnogo je jednostavnije, bolje i manje stresno u ovoj zemlji biti u zatvoru nego biti dužan.

Šta mislite, kako treba pomiriti pravo dužnika da ne bude egzistencijalno ugrožen vraćanjem duga i pravo poverioca da mu dug bude vraćen?

Ona nepokretnost koja ima funkciju doma za dužnika prosto ne može biti predmet izvršenja, ne možete potpuno da uništite ljude da biste naplatili neki dug. Naravno da dug treba da se vrati i ljudi hoće da vrate dugove u nekoj humanoj dinamici.

Izvor: Vebsajt RTS, 23.12.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija