Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O HEMIKALIJAMA: Ne postoji obaveza autorizacije odnosno izdavanja dozvole za stavljanje na tržište i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost, ali su Zakonom utvrđene određene obaveze u pogledu upisa SVHC u Registar hemikalija sa ciljem da se obezbedi kontrola rizika i podstakne zamena bezbednijim alternativama


Gumene čizme koje se proizvode kod nas doskora su sadržale i ftalate, koji plastici povećavaju elastičnost, ali koji izazivaju zabrinutost zbog ozbiljnih posledica po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Od skoro je ova nepoželjna hemikalija u proizvodnji čizama zamenjena bezbednom. Sve više kompanija u svetu i kod nas prepoznaje nove zahteve tržišta i neophodnost da investiraju u "ekonomiju budućnosti".

Opasne hemikalije nas okružuju, ima ih u tekstilu, elektronskoj i sportskoj opremi, igračkama, nameštaju... Pojedine utiču na sterilitet kod žena, mušku plodnost, gojaznost, dijabetes, nastanak raka, neke se teško razlažu, nakupljaju u živim organizmima, pa i u ljudskom telu. Zato im je posvećena izuzetna pažnja i u EU i u nacionalnim propisima sa ciljem da se obezbedi adekvatna kontrola rizika prilikom njihovog korišćenja i podstakne uvođenje bezbednijih alternativa.

Obaveza autorizacije odnosno izdavanja dozvole za stavljanje na tržište i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost (Substances of Very High Concern – SVHC) je u EU centralizovana. Dozvole izdaje Evropska agencija za hemikalije za proizvođače, uvoznike i dalje korisnike koji se nalaze u svim državama EU. Postupak autorizacije se primenjuje za 43 supstance. Taj spisak se u domaće zakonodavstvo preuzima kroz Listu SVHC koja trenutno sadrži 31 supstancu, s obzirom na to da je usvojena 2016. godine i nije ove godine ažurirana.

U propisima u Srbiji ne postoji obaveza autorizacije odnosno izdavanja dozvole za stavljanje na tržište i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost, ali su Zakonom o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015) utvrđene određene obaveze u pogledu upisa SVHC u Registar hemikalija sa ciljem da se obezbedi kontrola rizika i podstakne zamena bezbednijim alternativama.

Ove specifične obaveze se primenjuju od prošle godine. Njihovi efekti, kao što je istiskivanje sa tržišta opasnih supstanci sve do potpunog prestanka njihovog korišćenja, mogu se očekivati u narednom periodu. Tome treba dodati i pritisak od strane civilnog sektora i potrošača koji zahtevaju bezbednije proizvode na tržištu.

Na srpskoj Listi kandidata je 168 supstanci koje izazivaju zabrinutost, dok se na Listi kandidata za autorizaciju Evropske unije nalaze 174 supstance. Ono što ohrabruje jeste da se sve više približavamo strogim evropskim regulativama.

Donošenje nove liste supstanci kandidata planirano je za drugi kvartal 2018. godine, čime će se postići potpuno usaglašavanje sa Listom u EU – najavljuju u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Kada je reče o bezbednijim alternativama Jasminka Ranđelović, programski koordinator Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), kaže da postoji baza podataka u kojoj se nalazi oko 370 primera uspešno sprovedenih zamena u praksi, od čega je 61 primer preveden na srpski jezik.

– Pristup ovoj bazi je dostupan na našem sajtu svima, prvenstveno je namenjen industriji, i to bez naknade. Jedan od dobrih primera iz prakse u Srbiji je zamena opasne hemikalije dibutil-ftalat koji se koristio u proizvodnji gumene obuće u kompaniji "Tigar" bezbednijom alternativom – dioktil-sebakatom.

Drugi primer je zamena opasnih ftalata koji su se koristili u nitropremazima bezbednijom alternativom – dioktil adipatima, kao i zamena opasnih pigmenata (olovni sulfohromati i molibdati) organskim pigmentima (kompanija "Helios") – navodi ona i dodaje da ALHem radi na informisanju i edukaciji učesnika u lancu snabdevanja (proizvođača, distributera, trgovaca hemikalija, kao i proizvoda koji mogu sadržavati opasne hemikalije) kako da u svom domenu delovanja doprinesu eliminaciji najopasnijih hemikalija sa tržišta Republike Srbije. 

Nedavno je sprovedena anketa o tome koliko su građani Srbije informisani o postojanju prava da kao potrošači zatraže informaciju o prisustvu opasnih hemikalija u proizvodima za opštu namenu. Rezultati su, po rečima Jasminke Ranđelović, pokazali da je 29 odsto građana upoznato sa navedenim pravom, ali da je to pravo samo dva odsto iskoristilo u praksi. Dakle, postoji velika potreba za informisanjem i edukacijom građana.

ju u "ekonomiju budućnosti".

Izvor: Vebsajt Politika, Slavica Stuparušić, 24.12.2017.
Naslov: Redakcija