PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Lokalnim vlastima biće obustavljane uplate novca iz republičkog budžeta ako ne budu organizovale zakup neobrađenog državnog zemljišta. Uvode se kazne za uzurpatore u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga. Ako je NN lice uzurpator, jedinica lokalne samouprave može da donese odluku o skidanju useva

Srbija će od Evrospke komisije zatražiti prolongiranje roka definisanog Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, a kojim se predviđa obaveza Srbije da od 1. septembra 2017. godine omogući prodaju poljoprivrednog zemljišta i stranim državljanima, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković.

Ministarka je navela da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne omogućava prodaju zemlje strancima, te odbacila kritike poljoprivrednih udruženja i ocenila da su aktuelni protesti paora ispolitizovani....

"Imali smo u vidu SSP prilikom izrade Predloga zakona, jer nam to pravi dosta problema zbog loše ispregovaranih rokova. Mi ćemo razgovarati sa Evropskom komisijom i tražiti prolongiranje tog roka. Predlog zakona je napravljen u korist malih poljoprivrednika kako bi se ojačali i bili spremniji za tržišnu utakmicu sa evropskim poljoprivrednicima", istakla je ministarka.

Ona je navela da je uvek spremna da razgovara sa poljoprivrednim proizvođačima, te da je to činila i prilikom izrade Nacrta zakona, te da upravo zato sumnja da su protesti politički "jer su ta udruženja koja sad protestuju bila uključena u proces izrade zakona i mogli su da analiziraju svaki član i sučele svoja gledišta i interese".

Ministarka je ocenila da je u tom procesu bilo dosta vremena da se ranije organizuju protesti i da se vidi da li zakon može da se popravi.

Ona je navela da je Predlog zakona sada u skupštinskoj proceduri i u rukama poslanika "koji mogu da ga prihvate, ne prihvate ili da ga menjaju.

Ministarka tvrdi da Predlog zakona ne pruža mogućnost strancima da kupuju državno poljoprivredno zemljište, već samo domaćim poljoprivrednicima i to manjima, koji imaju do 30 hektara, a koji će moći da kupe do 20 hektara. To je, kako kaže, ušlo u Predlog zakona po zahtevima nekoliko poljoprivrednih udruženja.

Na pitanje da li je sasvim tačno da stranci ne mogu da dođu do zemlje u Srbiji, ako neko može da kupi neko preduzeće koje poseduje poljoprivredno zemljište, s obzirom na to da je to činjeno i do sad, ministarka je rekla da to nije predmet Predloga zakona, već procesa privatizacije koji je u nadležnosti Ministarstva privrede.

Upitana da li su diskriminišuće odredbe Predloga zakona koje omogućavaju da izdavanje do 30 odsto zemlje u svakoj opštini jednom zakupcu- firmi i direktnom pogodbom, ministarka je rekla da tu nema diskriminacije, već da je to predloženo zbog potrebe privlačenja investicija, kao i zbog toga što veliki deo poljoprivrednog zemljišta ostaje neiskorišćen.

"To mogu dobiti veliki investitori, ali neće biti diskriminacije u tome ko će bit veliki investitor, jer tu mogu da se pojave i zadruge i udruženja", rekla je ona.

Na pitanje kako će se osigurati da neko dođe u posed 30 posto zemljišta ispuni ono što se dogovori direktnom pogodbom, ministarka je rekla da će konačnu reč u tom pogledu imati lokalne samouprave, a na osnovu investicionog plana koji mora biti u skladu sa potrebama lokale samouprave.

Prema njenim rečima, posebno će se ceniti broj novih radnih mesta, kooperacija sa lokalnim poljoprivrednicima i doprinos unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Dodala je i da će biti formirana radna grupa koja će te biznis planove analizirati. Objasnila je da je odlučeno da to bude jedan investitor "jer je oko toga bilo neslaganja i među poljoprivrednim udruženjima od kojih su neki mislil da time obezbeđuju bolji plasman za svoje proizvde, a drugi ne".

Komentarišući zamerke poljoprivrednika da je rok od pet godina za isplatu kupljene državne zemlje prekratak, ona je navela da je to pitanje razmatrano i da je to moguće izmeniti amandmanima, te da Ministarstvo u tom pogledu pokušava da pomogne poljoprivrednicima i kroz razgovore sa poslovnim bankama o mogućnostima da im daju povoljnije kredite.

Cilj zakona, prema njenim rečima, je da se suzbije korupcija i kazne uzurpatori, te zaštite mali poljoprivrednici.

"Mi godišnje raspolažemo sa oko 490.000 hektara zemlje za zakup, a izda se oko 250.000 hektara, dok se ostatak ne izlicitra, a koji onda neka lica uzurpiraju u sprezi sa loklanim moćnicima, a od čega država nema ništa", navela je ministarka.

Izvor: Vebsajt RTV, 25.11.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija