ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Poreska uprava nije u obavezi da obaveštava obveznika o postojanju duga na ime neplaćenog poreza. Svaki građanin mora sam da vodi računa o svojim obavezama

Redakciji “Politike” nedavno se obratila čitateljka koja je od majke nasledila imanje u Sopotu na kojem su dve kuće sa okućnicom, i njivu na Kosmaju, bez propratnih objekata. Posle majčine smrti, uz imanje je nažalost nasledila i dug star desetak godina na ime neplaćenog poreza na imovinu u iznosu od oko 25.000 dinara. Dugovanje je, kaže, odmah izmirila, ali joj ipak nije bilo jasno kako je poreski dug nastao, kada zna da je majka redovno plaćala porez na imovinu.

- Dug koji mi je lokalna samouprava prosledila datira od 2014. kada je izmenjen zakon, pa naovamo, po kojem se svako zemljište veće od 10 ari računa kao obradiva površina na koju se plaća dodatni porez. Na rešenju koje mi je stiglo, kada sam nasledila imovinu, vidi se da je celo imanje u stvari isparcelisano. Negde je deo imanja registrovan kao voćnjak, a negde kao građevinsko zemljište, i za sve postoji iznos poreza, po stavkama - naglašava čitateljka. Tvrdi da je ceo problem nastao jer njena majka u toku svog života nije dobila čak ni opomenu da išta državi duguje na ime poreza za sve te parcele u Sopotu. Ipak, dodaje i da je opštinska poreska služba njenoj majci svojevremeno poslala opomenu za porez na njivu na Kosmaju koji je ona odmah i izmirila. Čitateljka stoga pita zašto joj poreska služba nije poslala istu takvu opomenu i za poreski dug na imovinu i okućnicu u delu Sopota, gde se nalaze dve njene kuće i velika okućnica na kojoj je ranije bio voćnjak.

- Da li je moja dužnost da znam da je od 2014. drugačiji sistem oporezivanja za poljoprivredno zemljište. Jedan deo imanja se kategoriše kao građevinsko zemljište pošto na njemu postoje dve kuće, a ostali deo kao poljoprivredno. Pre usvajanja zakona majka je plaćala samo porez na deo imanja gde su kuće, ali ne i gde je okućnica, gde su njive. Nije ni znala da je zemljište počelo da se drugačije kategoriše. O tome da treba da plaća i porez na zemljište veće od 10 ari niko od nadležnih iz poreske je nije obavestio, niti joj je ikada za desetak godina poslata opomena da išta duguje na ime takvog poreza - napominje čitateljka.

Dok iz lokalne poreske uprave Sopota navode da ne može bez saglasnosti Gradskog sekretarijata za javne prihode da daje izjave za medije, Đerđ Pap, poreski stručnjak, podseća da su građanima ranije dostavljane uplatnice o dugu za porez na imovinu, za svako tromesečje, i to pre isteka roka plaćanja, kako bi na vreme mogli da izmire svoje obaveze. Dostavljane su im i opomene o postojećem dugu na poreskoj kartici.

- To im je bio neka vrsta podsetnika da treba da plate porez. Sada toga više nema, Poreska uprava nije u obavezi da obaveštava obveznika o postojanju duga na ime neplaćenog poreza. Svako mora sam da vodi računa. Porez se utvrđuje rešenjem o porezu, za svaku godinu i knjiži na poreskoj kartici obveznika koja je orijentir - objašnjava Pap. Podseća da ipak ne postoji sistem po kojem se prepoznaje kada počinje naplata duga ili prinudna naplata.

- Pravo da vam kažem, čak i ja koji se time bavim, nekada zaboravim da je prošao rok za uplatu poreza. Ipak, rešenje o utvrđivanju poreza ne mora da se dostavlja lično obvezniku. Čak se ni obaveštenje o postojanju duga na poreskoj kartici takođe ne dostavlja obveznicima unazad 10 do 15 godina - navodi Pap.

Ranije su lokalne samouprave postavljale obaveštenja na oglasnoj tabli da je obvezniku zvanično dostavljeno rešenje o naplati poreza ili pak opomena o dugu.

- Oglasna tabla u poreskom postupku više ne važi. Poreska uprava je, dakle, u obavezi da utvrdi rešenje o utvrđivanju porezu i da ga dostavi obvezniku. Međutim, postoji jedna začkoljica, jer ranije, do pre desetak godina važilo je pravilo da se takve stvari moraju uraditi ličnom dostavom. Te odredbe u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji su promenjene pre desetak godina i od tada važi odredba da ako nema dokaza o ličnoj dostavi rešenja o porezu, ono se smatra dostavljenim istekom 15. dana od predaje pošti - objašnjava Pap.

Rešenje se dakle smatra dostavljenim 15. dana bez obzira na to da li je ono obvezniku isporučeno ili nije, da li je recimo poštar to rešenje bacio u kontejner ili ga nije dostavio zbog, na primer, štrajka u “Pošti”.

- Propis je apsurdan, a javnost ni ne zna dovoljno o tome. Ja sam preko NALED-a pokušavao da pokrenem inicijativu da se to izmeni, ali bez uspeha. Jer, obveznik može zbog toga da pretrpi i veliku štetu. Recimo, da krene prinudna naplata, zbog dugova, pa da se nekom oduzme kuća ili stan... - nabraja Đerđ Pap.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 24.10.2023.
Naslov: Redakcija